Nemačka, ta čarobna reč. Godinama je ova zemlja "obećana" za medicinare iz Srbije koji odlaze u nju ne samo zbog toga što je ovde teško pronaći posao, nego i što su tamo veće plate, dovoljne za pristojan život. Time se vodila i doktorka Marija Ristić (32) iz Lučana koja je pre četiri godine dala otkaz na očnoj klinici u Beogradu i zauvek rekla "zbogom" Srbiji. Ipak, život je za nju imao druge planove – iako je za kratko vreme usavršila jezik, a potom otišla u nemački grad Frajberg kod dečka koji je već radio, Marija nije ni stigla da se zaposli jer je zatrudnela. Rodila je jedno, pa drugo, a nedavno i treće dete, a kada je shvatila da joj iz kuće "nema mrdanja", rešila je da razvije sopstveni biznis - postala je onlajn doktorka za tabu ženske probleme. Ona ženama u Nemačkoj, ali i u Srbiji, putem interneta drži edukacije i pokazuje fitnes vežbe, kako bi im približila znanje o ženskom polnom organu i problemima sa kojima se skoro svaka žena susreće. Za Nova.rs Marija priča da li je zadovoljna životom u Nemačkoj, kao i da li bi se nekada vratila u Srbiju.
„Ne razmišljam o vraćanju u Srbiju iako ovde nemam stalan i siguran posao, da tako kažem, ali sam zaista srećna i mislim da je to najbitnije. Uspevamo da izađemo na kraj sa suprugovom platom i mojom zaradom, s obzirom da je ovde standard veći, ali su i primanja veća. Ostvarila sam se kao majka, što sam jako želela, a šta će biti kasnije, to ne mogu da znam“.
Marija je rešila da napusti Srbiju posle samo tri meseca rada na jednoj očnoj beogradskoj klinici. Kaže da je za tako kratko vreme shvatila da „to nije to“.
„Diplomirala sam medicinu 2016. godine, odradila sam državni staž, a potom sam tri meseca radila na jednoj očnoj klinici. Međutim, videla sam da to nije ono što želim. Završila sam s tim i sa tadašnjim momkom, a sadašnjim suprugom, nakon dugih razgovora i razmišljanja, odlučili smo da bi trebalo da odemo iz Srbije“, priča nam Marija na početku razgovora.
Kaže da je nakon staža postala svesna „šta je sve čeka u Srbiji“, te je shvatila da je najbolje za nju da ode.
„Shvatila sam koliko bih morala da radim u Srbiji, a ujedno i da idem na specijalizaciju, pa u isto vreme i da se ostvarim kao majka. I kada sam sračunala naša primanja, odnosno kolika bi bila naša primanja u tim godinama i šta bismo sve želeli da uradimo u našim životima, shvatili smo da se naše želje ne poklapaju sa mogućnostima i zato smo odlučili bi bilo najpametnije za nas i za našu buduću porodicu koju smo želeli da stvaramo, da odemo iz Srbije“.
Od tog trenutka, Marija više nije tražila posao u Srbiji, nego se u potpunosti posvetila učenju nemačkog jezika.
„Radila sam usputne, honorarne poslove kako bih mogla da učim nemački jezik i da preživim do odlaska iz Srbije. Prvo je dečko otišao i našao posao u Frajbergu, a potom sam mu se pridružila kada sam savladala B2 nivo. Počela sam da tražim radno mesto u gradu i okolini, a nakon dva meseca, dobila sam prvi poziv za posao“.
B2 nivo, međutim, nije bio dovoljan, pa je Marija znanje nemačkog jezika morala da unapredi na C1 nivo. Zato se ponovo vratila u Srbiju, kako bi dodatno učila jezik.
„Očito nije bila sudbina da položim taj ispit i da se zaposlim u Nemačkoj kao lekar na način na koji sam želela, zato što sam, kada sam sledeći put došla kod dečka, ostala u drugom stanju, neplanirano, ali željeno i tada su se svi planovi promenili. Još dok sam bila trudna, dobila sam ideju da započnem nešto svoje na internetu, a što ima veze sa zdravljem i sa fizičkom aktivnošću i svim tim stvarima koje su neophodne da radimo ako želimo da budemo zdravi, a fizička aktivnost je, prema mom mišljenju, prva stvar od koje treba da počnemo kako bismo održavali naše zdravlje na kvalitetan način, pa sam krajem trudnoće, otvorila internet stranicu na nemačkom jeziku gde sam pokazivala vežbe koje izvodim“.
Nakon toga je usledila i druga trudnoća.
„Tada sam definitivno dobila viziju čime želim da se bavim, tako da sam odmah potom otvorila stranicu na instagramu koju i danas vodim, a koja se bavi ženskim temama koje su danas, na neki način, tabu. Sada, nakon godinu i dva meseca bavljenja svojom stranicom na kojoj pričam o ženkim zdravstvenim problemima, u potpunosti sam otkrila svoj put i ona prvobitna želja zbog koje sam došla u Nemačku da se zaposlim i da radim kao lekar, više ne važi. Sada želim da se bavim onim što trenutno radim“.
Pročitajte još:
Marija ipak neće odustati od želje za daljim usavršavanjem. Kaže da će možda, kada joj deca odrastu, nastaviti da uči i istražuje medicinu, pa možda i da potraži posao na nekoj klinici.
„Za sada sebe ne vidim u bilo kakvom poslu na nekoj klinici ili bilo čemu što podrazumeva bavljenje klasičnom medicinom. Dopada mi se ovo što radim i potpuno sam ispunjena“.
Što se tiče Srbije i njeno rodnog mesta, najviše joj nedostaju drženja po kojima su, kako kaže, Srbi poznati.
„Ovde se ljudi ne druže toliko koliko se druže u Srbiji, to je činjenica i mislim da sam sa tim imala puno problema dok nisam bila ovoliko zaposlena. Sada, sa tri jako mala deteta i sa sopstvenim biznisom koji je tek na početku, nemam ni vremena da osećam tu nostalgiju, ali se definitivno nadam da ćemo češće dolaziti u Srbiju kako bismo se viđali sa porodicom i prijateljima koji su tamo“.
Trenutno im je u gostima baka, majka njenog supruga koja joj pomaže oko dece, s obzirom da je pre samo mesec dana rodila treće dete.
„Ona je u potpunosti preuzela brigu o starijim dečacima kako bih mogla da se posvetim sebi i da odmorim nakon porođaja onoliko koliko treba da odmorim, kako bih se opet vratila u mašinu. Naravno da i od supruga imam veliku podršku i pomoć za sve što radim, domaćinstvo je naša zajednička briga. Pošto smo sami u gradu u kom živimo bez igde ikoga, sve što radimo, radimo apsolutno sami“.
Otkad je u Nemačkoj, pa do sada, Marija je sa porodicom dolazila u Srbiju svga tri puta.
„Kada je usledio period korone, putovanja nisu bila dozvoljena, tako da nismo dugo napuštali Nemačku. Tek kada je sin napunio godinu dana, krenuli smo na naše prostore i od tada smo bili svega tri puta zato što smo dobili drugo, pa ubrzo i treće dete“.
Priznaje da nije istinski ni osetila pravu tranziciju prelaska iz Srbije u Nemačku jer je ubrzo zatrudnela, nije ni radila, pa samim tim nije toliko ni govorila nemački jezik.
„Potom je nastupila korona, svi kontakti su bili smanjeni, skoro pa nepostojeći, tako da sam imala vremena da uz malu komunikaciju po prodavnicama i sa par prijatelja koje imamo, savladam jezik i da ga koristim bez ikakvih problema za sve što treba. Ali opet, kako radim sa našim ženama više i više, sve manje koristim nemački jezik“.
Za kraj razgovora, Marija kaže da ne postoji savršeno okruženje niti nesavršena zemlja u kojoj bi čovek mogao da bude istinski ispunjen i srećan, pa tako ni ona.
„Ovde standard jeste bolji, živi se lepše, cene namirnica su skoro pa iste kao i na našim prostorima. Zbog toga što su ovde plate veće i što se najveći deo zarađenog novca daje na stanovanje odnosno kiriju, sve ove stvari koje se svakodnevno kupuju nisu luksuz nego postoji pristojan život gde ne moramo da odvajamo od usta za neke stvari koje bi, da smo ostali u Srbiji, bile samo neki vid prohteva i luksuza za koje verovatno ne bismo imali novca“.
BONUS VIDEO: Doktorka Marija Ristić iz Nemačke o porođaju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare