Bolnica kao hotel, kreveti na dugme, restoranska hrana, položaj za porođaj po želji, opuštanje u kadi sa eteričnim uljima, lekari nasmejani sa rečenicom "Da li možemo da vas zamolimo..."… Da, ovako nešto postoji, ali ne u Srbiji. Ovako izgleda tretman jedne nemačke klinike za ginekologiju odnosno porodilišta i njenih zaposlenih prema trudnici koja svakog trenutka treba da donese svoje dete na svet. Ovakav tretman i ovakve uslove iskusila je doktorka Marija Ristić (32) koja je rodom iz Lučana, ali već četiri godine živi u nemačkom gradu Frajburgu u kom je i rodila sva tri sina, a od kojih je treći tek rođena beba. Za Nova.rs Marija priča kako su izgledali njeni porođaji u jednoj ovakvoj, kako kaže, običnoj klinici uz obično zdravstveno osiguranje. Posle svega, naša sagovornica nas uverava da bi mogla da rodi još petoro dece.
Marija je 2019. godine otišla iz Srbije „trbuhom za kruhom“ – posle završenog Medicinskog fakulteta u Beogradu, zaposlila se na jendoj očnoj klinici, ali je posle samo tri meseca shvatila da to nije ono što bi želela da radi.
Iako je otišla u Nemačku kod dečka kako bi pronašla posao, život je za nju imao sasvim druge planove – zatrudnela je, tako da je od traženja posla i odustala.
Ubrzo je rodila i drugo dete, a pre mesec dana i trećeg sina. Kada sumira sva tri iskustva, Marija u jednoj rečenici kaže da je na sva tri porođaja uživala.
„Prvi porođaj mi je bio najveći šok zato što sam znala kako izgleda porođaj kod nas i šta je ženi u Srbiji dozvoljeno, a šta nije. Porođaj je počeo prilično traumatično jer mi je prilikom pucanja vodenjaka izašla skoro crna plodova voda. Znala sam da to nije dobar znak i znala sam da je to u Srbiji direktno indikacija za carski rez, tako da sam baš bila uplašila. Međutim, iako sam očekivala da ću po dolasku u porodilište odmah biti odvedena na carski rez, to se ipak nije desilo jer kada su me lekari pregledali i čuli bebine otkucaje srca, odlučili su da sačekaju prirodan porođaj“, priča nam Marija na početku razgovora.
Najviše joj se dopalo što su doktori bili srdačni i što su svaku odluku koju bi doneli, prethodno izložili Mariji i upitali je za pristanak.
„Šta god je trebalo da urade, doktori su me pitali da li mogu ovo ili ono, tipa da li smem da vam stavim braunilu, da li smem da vam uradim ctg, ultrazvuk, da li je u redu da sada izvršim vaginalni pregled i da vidim koliko ste otvoreni. Dakle, nema nikakvog primoravanja, komunikacija lekara sa trudnicama i porodiljama je nešto što poštuje čovekovo dostojanstvo. Svi su fini i kulturni i naravno da se očekuje isto i od nas koji smo njihovi pacijenti“.
Hrana je definitivno ostavila najveći utisak – na poslužavniku nema čega nije bilo, a kako Marija ističe, sve je toplo i sveže pripremljeno.
„Mogla sam i da pijem i da jedem od bolničke hrane šta god sam htela. Njihova hrana zaista ne može da se porodi sa hranom kakva je u srpskim bolnicama. Doživljavala sam je kao da je restoranska jer je sve bilo jako bogato i ukusno. Voda, čaj, sok, kafa, sve sam mogla da biram“.
Mogla je da ustane da šeta kad god bi htela, a kada su je odveli u kadu koja je bila napunjena vodom sa eteričnim uljima, Marija nije znala šta ju je snašlo – mislila je da je vode u spa centar.
„Imala sam mogućnost da legnem u kadu napunjenu vodom u koju su stavljena eterična ulja kako bih se opustila dok mi traju kontrakcije, tako da sam to prvo iskustvo doživela kao neko velnes iskustvo i zaista sam bila pod velikim šokom“.
Trudnicama u Nemačkoj je dozvoljeno da se porode u onom položaju za koji smatraju da im je odgovarajući u tom trenutku. Tako je Marija svako dete rodila u različitoj pozi.
„Prvo dete sam rodila ležeći sa strane, drugo sam rodila u dubokom čučnju, a treće sam donela na svet uporom na sva četiri ekstremiteta u takozvanom stavu ptičara. Odgovarajući položaj za porođaj je jako bitan i baš mi je drago što Nemci to poštuju“.
O higijeni same bonice Marija ne želi da raspravlja jer, kako kaže, nema o čemu – u bolnici je kao u hotelu.
„Nemci zaista drže do toga i lepo je imati mogućnost da se porodiš u takvim uslovima i to potpuno besplatno, dakle sve je pokriveno zdravstvenim osiguranjem. Nisam morala ništa da plaćam za svoje porođaje, to je sve što se podrazumeva kao normalan standard u bolnici“.
Svaka soba ima dva super funkcionalna i moderna kreveta, kao i kupatilo koje koriste samo te dve porodilje.
„Krevet se podešava, nagib i visina, svi dugmići na daljinskom za krevet rade. Niko vam ne ulazi u sobu dok vi ne pozovete, dakle sestre su uvek tu negde, ali nikada vas ne uznemiravaju. Uslovi za porođaj su baš onakvi kakvi treba da budu u čitavom svetu u kojima se poštuje žena u potpunosti“.
Za kraj razgovora, Marija kaže da, iako je zadovoljna životom u Nemačkoj, ipak ne postoji savršeno okruženje niti savršena zemlja u kojoj bi čovek mogao da bude istinski ispunjen i srećan, pa tako ni ona.
„Ovde standard jeste bolji, živi se lepše, cene namirnica su skoro pa iste kao i na našim prostorima. I zbog toga što su ovde plate veće, najveći deo zarađenog novca daje se na stanovanje odnosno kiriju. Sve ove stvari koje se svakodnevno kupuju nisu neki luksuz nego postoji pristojan život gde ne moramo da odvajamo od usta za neke prohteve odnosno za stvari koje bi, da smo ostali u Srbiji, bile samo neki vid prohteva i luksuza za koje verovatno ne bismo imali novca“, kaže iskreno doktorka Marija.
BONUS VIDEO: Prof. dr Ljiljana Mirković: Zašto je prirodni porođaj zdraviji od carskog reza?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare