Sedmočlana porodica Ilijin iz banatskog sela Novo Miloševo - otac, majka i petoro maloletne dece, žive u teškom siromaštvu i u potpunom mraku punih 6 godina. Nemaju struju, vodu, kupatilo, svi zajedno spavaju na 3 kreveta u jednoj sobi jer, kako objašnjavaju za Nova.rs, teško je zagrejati veliku, betonsku prostoriju jednim "smederevcem". Najviše bi voleli da imaju struju da starija deca više ne moraju da "bodu oči" radeći domaće zadatke u mraku. Ali i zbog dvoje mlađih koji ni ne znaju šta je televizor, a kamoli crtani.
Draganu i Branka Ilijina iz malog sela Novo Miloševo kod Novog Bečeja poznaju svi meštani, dok ih je javnost u Srbiji bolje upoznala preko humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“, koja ih je obišla i pokrenula veliku akciju pomoći za njih.
Njih dvoje su se, zajedno sa dvoje dece, doselili u ovo mesto pre više od decenije, kada im se rodila druga ćerka. Prvo su živeli u Đurđevu, selu kraj Novog Sada, a onda su se, da bi smanjili troškove, preselili u kuću Draganinog dede u kojoj su uslovi za život jako teški.
Dobili su, u međuvremenu, još troje dece.
Kuća je stara, oronula, hladna, a najgore od svega je što u njoj nema struje. Prethodni stanari su, prema Draganinim rečima, napravili veliki dug, te je struja isključena.
„Kada smo mi stigli, bilo je struje, ali su iz Elektrodistibucije posle nekoliko godina isključil istruju jer ju prethodni stanari ostavili dug od oko 70.000 dinara. Mi nismo mogli da izmirimo dugovanja, tako da smo ostali u mraku, evo već šest godina“, priča za Nova.rs tihim glasom Dragana (33), majka petoro dece.
PROČITAJTE JOŠ:
Najteže joj je, kaže, upravo zbog tinejdžera Verice (13), Zorice (12) i Milana (8), koji rade domaće zadatke u mraku.
„Zapravo, oni sve od obaveza završe dok su u školi da ne bi kući naprezali oči. Šta da radimo kad nam je takva sudbina. Dobri su đaci, strah me da ne odustanu od učenja jer se muče. Devojčice su odlične, Milan je malo slabiji, ali zadovoljana sam s obzirom na to u kakvim uslovima živimo“.
Zoran (6,5) je predškolac. Srećom, pa nema puno obaveza, ali i njega sledeće godine čekaju domaći zadaci. A Branka (4,5) se igra u kući s čime stigne – nekada sa starim šerpicama, lončićima, nekada sa jednom lutkom koju ima. Crtani, kaže Dragana, nikada nije gledala.
„Ona, jadna, ni ne zna šta je crtani. Videla je televizor kod komšinice kako sija, ali ništa joj nije jasno. Samo gleda bledo“, tužno nam kaže ova majka.
Ilijini žive samo od socijalne pomoći. Draga nikada nije radila jer, kaže, uvek je morala da bude uz decu, dok Branko radi za nadnicu, kad ima posla.
„Sad je hladno, pa i nema posla. Ponekad ga neko pozove, plate mu nadnicu i od toga kupimo sve što nam treba. Trudimo se da ne potrošimo sve u jednom danu, mada je to teško jer dok kupimo mleko, brašno i nešto osnovno što nam treba, potrošimo sve. Kada dobijemo socijalnu pomoć, kupimo samo osnovne namirnice jer nemamo ni gde da ih držimo pošto nemamo struje, ni frižider, ništa“
Drva imaju, za sada. Dokupljuju ih kada im ponestane, a uglavnom uzmu na veresiju dok ne „legne“ pomoć iz Socijalnog.
Knjige za decu su dobili besplatno, dok su sav potreban školski pribor kupili, ali ne odjednom.
„Kada im treba više stavki, kupimo prvo ono što im najviše fali – olovka, bojice, blok. A onda ostalo, ne vredi, tako smo u mogućnosti“.
Ali deca se ne bune. Svesni su da nemaju sve kao njihovi vršnjaci, ali ne pokazuju ljutnju zbog toga.
„Deca su dobra. Sve vide, ali ćute. Delimo sve što imamo, u školi isto dele sa drugarima. Srećom pa ih niko od vršnjaka ne zafrkava što smo siromašni, nego su dobri prema njima, čak im i pozajmljuju pribor“.
Dragana kaže da se deca kupaju uglavnom pred školu pošto je zimsko doba, a tada im ugreju vodu na „smederevcu“ i sipa u korito.
„Kada je leto, onda je lakše. Bućnu se napolju, brzo se osuše. Zimi je teže. Kada se okupaju, nema napolje jer nemamo fen da osušimo devojčicama kose. Imamo jednu prostoriju koja je predviđena zakupatilo i u njoj korito. Tu se okupamo. Sve bi bilo lakše da imamo struju“.
Svi zajedno spavaju u jednoj prostoriji, na tri kreveta. Tako moraju, ali im bude i toplije.
„Kuća je ona stara, visoki zidovi, na podu beton. Jako je hladna. Teško je zagrejati jednu prostoriju, a kamoli celu kuću. Zato druge dve sobe ni ne koristimo dok ne stigne leto, pošto je čak i u proleće hladno da se spava u njima“.
Iako su na selu, od životinja ne gaje ništa jer nemaju uslove za njih. Imaju, naglašava Dragana, samo jedno prase koje gaje, da bi ga zaklali za krsnu slavu Svetog Jovana.
„Nemamo goste za slavu, ali makar imamo pečenje i kupimo neke kolače. To nam bude najlepši dan u životu“.
Od opštine su, dodaje, dobili nove prozore. Ali struju nisu. Zato svaki čas „trči“ kod komšinice da napuni telefon.
„Komšinica mi je blizu, pa kad mi nešto zatreba, mi odemo do komšinice. ne ljuti se žena, zna u kakvoj smo situaciji“.
Ilijinima je, pre svega, potrebna struja. Ali im treba i obnova kuće, kao i garderoba za decu.
„Ne tražimo previše, samo struju i poneku jaknu za decu. I tople čizme bi nam dobrodošl“, kaže skromna Dragana.
Pozivamo dobre ljude iz celog sveta da se priključe akciji koju je pokrenula Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ i da zajedno obezbedimo ovoj deci normalne uslove za život.
Na ovom linku možete pronaći kako da pomognete porodici Ilijin.
BONUS VIDEO: Na šta ćete potrošiti 10000 dinara pomoći od države?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare