Devojčica Maša Bošković živi u porodičnoj kući u beogradskom naselju Busije sa roditeljima. Oni žive u potpuno mraku jer nemaju struju. Zato Maša svakoga dana radi domaće zadatke nad upaljenom svećom ili joj mama svetli telefonom u knjigu. Pored Boškovića, i Jerkovići imaju istu brigu. Mama Marija ne može da inhalira bolesnog sina jer nemaju struju, svakoga dana izdvajaju 2.000 dinara za dizel za agregat koji radi samo uveče, a o šporetu na drva ne smeju ni da rzamišljaju jer Ognjen, zbog svog zdravstvenog stanja, nema osećaj za toplo i hladno, te u svakom momentu može da se opeče. Nažalost, nisu samo ove dve porodice bez struje. U Beogradu ih ima jako puno, a ekipi Nova.rs obratilo se 1.118 članova domaćinstava koji pune četiri godine nemaju struju i koji zbog toga žive u u nepremostivim i nemogućim uslovima za život.
Neki od njih, kako nam pričaju, uzimaju struju od komšija, ali godinama žive u strahu da im ih ne otkače.
Marko Stevanović kog smo ispred Elektrodistribucije Beograd u Jevremovoj ulici na broju 26-28 zatekli sa dvoje mališana, kaže za Nova.rs da je „njihovom mraku kraj“ i da u 21. veku niko ne može da živi bez struje.
„Ne možemo više da izdržimo. Lično ja sam sa ovih mojih deset prstiju sagradio kuću, pomagali su mi roditejli, braća, kumovi i prijatelji. Niko od nas nije zidao kuću zbog zarade i luksuza. Ustavnim i socijalnim prvaima zaslužujemo da imamo krov nad glavom, kao i osnovne stvari za život poput struje. Pojedine porodice imaju sreću da od svojih komšija koji imaju priključak na elektroenergetsku mrežu, dobiju povremeno produžni kabl da deca završe domaći zadatak nad svetlom, kupaju se, pojedu kuvani i topao obrok . Deca telefone i tablete koje su dobili za učenje, moraju da pune kod drugara i rodbine. Da li je to svrha naših života?“, pita se uznemiren Marko.
Zajedno sa njim, rame uz rame bili su i Davor Divljanić i njegova supruga koji su do pre nekoliko dana pozajmljivali struju od komšije, sve dok im nije oduzeo kabl jer je, kako tvrdi Davor, dobijao pretnje od kontrolora Elektrodistribucije Beograd.
„Imam majku od 92 godine koja je nepokretna, ja sam ratni vojni invalid sa protezom. Grejemo se na pelet, a kako nam je komšija onemogućio da koristimo njegovu struju, danima se smrzavamo. Majka može da mi umre svakog momenta. Komšija, hvala mu do neba, nije ništa kriv. Čovek je uplašen jer mu je prećeno. Odjednom se pojavio kontrolor EDB-a koji mu je rekao da će platiti kaznu od 400.000 dinara ukoliko za deset minuta ne prekine kabl kojim nam je davao struju. I šta će, morao je, jadan“, priča nam Davor koji se zakleo da će postaviti šator ispred ove kompanije jer mu je, priča, svejedno da li će spavati napolju ili u hladnoj i mračnoj kući.
Ljubinka Romić, njihova komšinica, došla je ispred zgrade EDB-a da bi pružila podršku svom komšiji Davoru, ali i zatražila pomoć za rešavanje ovog problema zbog kog je četiri godine u potpunom mraku, iako joj je, kako nam priča, odobren priključak za struju.
„Ni sama ne znam šta se tu dešava. Dobila sam rešenje da mi je odobren priključak, a niko se nije pojavio da nam isti ugradi. Prodala sam stan d abih sagradila dve kuće za dva sina. I te kuće su sada prazne i puste, svi smo zbijeni u jednu malu jer nemamo struju. Država potencira na natalitetu, zvaničnici stalno govore rađajte decu, troje sam rodila osamdesetih godina i umesto da uživam u penziji, ja plačem svaki dan i molim Boga da me uzme jer ne mogu da shvatim da neko u 21. veku može da bude bez struje. Da li je to moguće, kažite mi, molim vas?“, kaže uplakana Ljubinka.
Dok smo pričali sa zabrinutim građanima, pojavili su se službenici EDB-a koji su pozvali sve prisutne na sastanak sa direktorom kako bi razgovarali o ovom problemu. Građani su izneli svoj problem, navodeći kome su se sve obraćali povodom toga što nemaju struju. Kažu da ih je jedino primio predsednik opštine Zemun, dok od ostalih nema ni traga ni glasa.
Pročitajte još:
Oni su istakli da je uredba koja je doneta 2018. godine, a koja kaže da priključak struje mogu dobiti objekti koji su ozakonjeni ili imaju građevinsku dozvolu, doneta da spreči nelegalnu gradnju. Međutim, kako ističu, od tada je dosta zgrada koje se nalaze neposredno pored njihovih kuća, dobile priključak za struju.
„Da li smo mi građani drugog reda i kakva je to diskriminacija? Pored mog placa nalazi se zgrada koja ima 72 priključka, ispred stoji bandera. O čemu mi onda pričamo“, kaže jedan od građana.
Direktor ove kompanije Aleksandar Jokić pojavio se nešto kasnije pred građanima. On ih je saslušao istakavši da ništa ne može da se uradi preko noći i protiv zakona.
„Što se tiče gospodina koji ima bolesnu majku, iako ne bih smeo ovako, ipak ću reći da prenesete komšiji da vam omogući da koristite njegovu struju do 15. januara. Što se tiče kompletnog problema, ispitaćemo po čijem naređenju je taj kontrolor kompanije došao kod vas. Takođe, slušajte dobro, sve ovo što ste izložili, napišite, odaberite tri-četiri predstavnika sa kojima ćemo biti u kontaktu i koji će dolazi na sastanke, a taj papir odnesite lično u Ministarstvo energetike, Vladi i donesite nama. Ako ste već dostavili kao što tvrdite, odmah po završetku sastanka ćemo ga potražiti. Svim silama ćemo se potruditi da vam pomognemo, žao mi je što smo se sastali zbog ovog problema, ali mi je i drago što ste došli jer je trebalo mnogo ranije da dođete. U 21. veku niko ne može d aživi bez struje i o tome nema govora“, rekao je direktor Jokić.
A šta će se dalje dešavati i da li će ovi, ali i ostali građani Beograda kojih je, kak ose pretpostavlja, nekoliko hiljada, konačno dobiti priključak na elektroenergetsku mrežu, ostaje nam da vidimo.
BONUS VIDEO: Ekonomista Radosavljević upozorava: Za četiri meseca struja skuplja za 24 odsto – to je tek početak
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare