Foto: Shutterstock

Savet stranih investitora predstavio je "Belu knjigu 2022", jedan od ključnih predloga su "liberalizacija energetskog tržišta, kao i restruktuiranje javnih preduzeća" Pitali smo stručnjake šta bi to u praksi moglo da podrazumeva? Pojedini ekonomisti upozoravaju da bi za građane i privredu to moglo da znači enormno povećanje računa za struju. Istovremeno, takav scenario podrazumeva i velike turbulencije u EPS-u.

Kako za Nova.rs objašnjava stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor, ako liberalizaciju tržišta ne prati vladavina prava, to može da bude mač sa dve oštrice.

Pročitajte još:

Ipak, on smatra da je liberalizacija energetskog tržišta sama po sebi potrebna Srbiji jer kad država interveniše na tržištu, uvek postoje neke povlašćene kategorije građana koji profitiraju na tome, dok ostatak građana plaća tu razliku u ceni, na jedan ili drugi način – da li kroz poreske obaveze ili kroz neko buduće zaduživanje.

Miodrag Kapor Foto:N1

Takođe, naglašava naš sagovornik, građanima Srbije nudila se cena koja je daleko ispod tržišne i to je bila socijalna kategorija.

„Kada se poveća cena nekog proizvoda, u ovom slučaju električne energije, onda vi imate poziv potencijalnim investitorima da uđu na to tržište jer vide mogućnost za svoja ulaganja i mogućnost povraćaja uloženih sredstava. Kada je cena veštački mnogo niska, to se neće dogoditi. Zato mi imamo situaciju da je EPS monopolista na tržištu i može da radi šta mu se hoće. Ne bih voleo da se građani dovode u zabludu da je povećanje cena samo po sebi loše“, dodaje Kapor.

Pored električne energije, Kapor smatra da je liberalizacija potrebna i kada je reč o gasu. "Država je prirodni gas davala po subvencionisanim cenama, dok smo ga od Rusije kupovali skuplje na tržištu. To je bila i još uvek je politička odluka zbog koje imamo paradoksalnu situaciju da građani koji ne koriste gas, već se uglavnom greju na drva i ugalj i siromašniji su od onih koji koriste gas, subvencionišu one koji se greju na gas. Zbog toga se nadam da će liberalizacija tržišta zahvatiti i taj segment i da bude usklađivanje cene sa tržišnim cenama koje će omogućiti privatnoj, a ne državnoj inicijativi, da svojim ulaganjima kreira optimalnu energetsku politiku i potrošnju energenata u Srbiji", zaključuje Kapor.

Sa druge strane, ekonomski analitičar Bogdan Petrović ima nešto drugačije viđenje predloga Saveta stranih investitora.

Pojam liberalizacije može da znači puno stvari. Ako bi ta liberalizacija podrazumevala da više nemamo cene koje određuje država, nego da budu tržišne, to bi značilo praktično dupliranje cena električne energije za privredu i tri puta veće račune za građane“, ističe Petrović.

Kako navodi, tu onda postoji želja da cena struje bude što skuplja da bi strani investitori pravili vetrenjače i solarne elektrane i onda iznosili svu dobit iz Srbije, a to će značiti da imamo preskupu energiju i za stanovništvo i za privredu, što bi dovelo do dramatičnog poskupljenja svih cena. Ako se duplira cena struje za privredu, to se preliva na konačne cene za građane.

Bogdan Petrović Foto:N1

„Privreda je imala tržišne cene i onda je vlada ograničila njihov rast za privredu, baš zato što su krenule da budu nenormalno visoke pre godinu-godinu i po dana. Niko ne može da računa da je normalno da mu račun za struju bude 10 puta skuplji za godinu dana. Kancelarijske delatnosti troše struju samo za rasvetu i računare, ali kod proizvođača nije tako i ako struja poskupi to se odrazi na cenu proizvoda. I evropska industrija ima velikih problema sa tim, a naša vlada drži te cene ograničenima, tako da, po mom mišljenju, liberalizacija može da bude vrlo opasna“, zaključuje Petrović.

Šta je sa EPS-om?

Jedna od preporuka Saveta stranih investitora u „Beloj knjizi“ jeste završetak restrukturiranja javnih preduzeća, posebno u oblasti energetike.

„Što se EPS-a tiče, dugo godina se nije ulagalo, proizvodili su se veliki gubici na mreži, veliki broj potrošača nije plaćao električnu energiju, neki zato što su povlašćeni, neki jer su se koristili nelegalnim načinima, ali to je drugo pitanje. Naravno, tu su i zapošljavanje i loše poslovanje“, naveo je za naš portal Miodrag Kapor.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da srpski energetski sektor čekaju velike i teške reforme, mada nije precizirao šta to tačno znači. Ipak, imajuči u vidu analizu norveške firme „Rystad Energy“ koju je kao konslutanta država tajno angažovala, nije uključen upliv stranog kapitala u EPS.

Podsetimo, krajem jula ove godine počeo je i proces transformacije EPS-a u akcionarsko društvo, čime je otvoren put za ulazak privatnog kapitala u ovo preduzeće, da li putem privatizacije ili strateškog partnerstva.

Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

A šta bi se desilo ako bi se trenutno devastirani EPS privatizovao, za naš portal nedavno su objasnili energetski i ekonomski stručnjaci.

Tako profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić, smatra da bi privatizacija EPS-a promenila dosta stvari, budući da bi privatnik radio sve ono što država neće ili ne može. Vlasniku bi u tom slučaju bile odrešene ruke i imali bismo kompaniju koja bi sigurno proizvodila manje električne energije, zapošljavala manje ljudi i ne bi vodila računa o interesima građana.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović tada je za naš portal rekao da bi EPS sada teško ko kupio, sve i da država želi da ga privatizuje. Sa druge strane, čak i da neko hoće da ga kupi, pitanje je koji bismo novac mogli da uzmemo za to.

BONUS VIDEO Uvozićemo struju jer je SNS na čelu s Grčićem uništila EPS.

Komentari

Svi komentari (0)