Neočekivani tandem u akciji spasavanja sveta: Dva svetska lidera imaju rešenje za Trampov haos

U eri Donalda Trampa, koji je ozbiljno uzdrmao dosadašnji međunarodni poredak, njih dvojica se profiliraju kao ključni glasovi centrističkog odgovora na haotične promene.

Iako ih dele godine i hiljade kilometara, Karni i Stub danas dele sličan pogled na svet. Redovno komuniciraju – telefonom i porukama – razmenjuju ideje i čak citiraju jedan drugog u govorima. Njihov odnos prevazilazi formalnu diplomatiju i ima elemente ličnog prijateljstva: tokom boravka u Londonu čak su se spontano dogovorili da zajedno trče u Hajd parku.

Stub je taj odnos opisao rečima: „Čujemo se i dopisujemo prilično često. Pišemo jedan drugom, pokušavamo da razumemo šta se dešava u svetu, to je takav tip prijateljstva. A onda ponekad možemo i da odemo na trčanje, što je lepo.“

Karni se našalio ali istovremeno i pohvalio Stuba koji se aktivno bavi sportom u slobodno vreme.

„Neću učestvovati ni u kakvim triatlonima sa predsednikom Stubom, to bi iz moje perspektive bilo prilično neprijatno. On je izuzetan čovek sa mnogo talenata“, rekao je.

Ipak, iza tog opuštenog tona krije se ozbiljna politička agenda. Obojica smatraju da je svet ušao u novu fazu nestabilnosti i da je neophodno izgraditi drugačiji međunarodni sistem. Karni je naglasio da njih dvojica zajedno pokušavaju da odgovore na „haos u međunarodnom sistemu kako bi izgradili bolji sistem koji funkcioniše za ljude Kanade, Finske i sveta“.

Njihove zemlje nalaze se u nezavidnoj geopolitičkoj poziciji. Kanada je suočena sa nepredvidivim susedom na jugu – Sjedinjenim Državama pod Trampom – dok Finska deli dugu granicu sa Rusijom, koja već godinama vodi rat protiv Ukrajine i destabilizuje Evropu. U takvim okolnostima, njih dvojica pokušavaju da pronađu model saradnje koji bi manjim državama omogućio veću sigurnost i uticaj.

Stari međunarodni poredak je gotov

Stub, koji ima reputaciju evropskog lidera koji ume da komunicira sa Trampom, i Karni, koji je otvoreno zauzeo čvrst stav prema Vašingtonu, pristupaju istom problemu iz različitih uglova. Ipak, slažu se u suštini: stari međunarodni poredak je gotov.

Karni je to jasno rekao u Davosu: „Prestanite da se pozivate na međunarodni poredak zasnovan na pravilima kao da i dalje funkcioniše onako kako je zamišljeno. Nazovimo ga pravim imenom: sistem sve intenzivnijeg rivalstva velikih sila, u kojem najmoćniji slede sopstvene interese, koristeći ekonomsku povezanost kao sredstvo pritiska.“

Rešenje, kako kaže, delimično nalazi u Stubovoj ideji: „Naš novi pristup zasniva se na onome što je Aleksander Stub nazvao ‘realizmom zasnovanim na vrednostima’.“

Stub je tu ideju razradio u svojoj knjizi, naglašavajući potrebu da se svet sagleda bez iluzija:
„Naš put ka stabilnijoj budućnosti počinje tako što svet vidimo onakvim kakav jeste i definišemo način da sačuvamo svoje liberalne vrednosti, dok skromno i sa poštovanjem sarađujemo sa onima koji ih ne dele.“

Karni je bio još direktniji: „Znamo da se stari poredak neće vratiti. Ne treba da žalimo za njim. Nostalgija nije strategija.“

Umesto toga, obojica zagovaraju jačanje saradnje između tzv. srednjih sila – država koje nisu globalne supersile, ali imaju interes da očuvaju stabilnost i otvorenu međunarodnu saradnju.

U praksi, to znači stvaranje novih savezništava i fleksibilnih partnerstava – od jačanja NATO saradnje do ekonomskog povezivanja sa EU, Kinom i Indijom. Čak su u šali razmatrali i ideju da se Kanada jednog dana pridruži Evropskoj uniji, iako Karni priznaje da to nije realna opcija, ali jeste signal želje za dubljim vezama.

Ipak, ograničenja su očigledna. Kanada i Finska nisu supersile, ni vojno ni ekonomski. Njihova strategija oslanja se na saradnju, a ne na dominaciju.

Stub zato savetuje smirenost i otpornost, pozivajući se na finski koncept „sisu“ – unutrašnje snage i izdržljivosti: potrebno je, kako kaže, „uzeti ledenu kupku, otići u saunu i razmisliti“.

Karni, sa druge strane, veruje u snagu kolektivnih malih poteza: građani koji biraju domaće proizvode ili putuju unutar zemlje doprinose jačanju nacionalne otpornosti. „Zajedno šalju poruku“, rekao je. „Mi smo gospodari svoje sudbine.“

Možda simbolično, njih dvojica dele i istu geografsku liniju – oba su rođena na 60. paraleli severno, u mestima gde su zime surove, a izdržljivost nužna. Upravo ta kombinacija racionalnosti, otpornosti i pragmatizma danas ih pozicionira kao neočekivane arhitekte novog, još neizvesnog svetskog poretka.