U ovo doba dana dana najčešće se dogodi srčani udar, kažu kardiolozi

Na primer, dr Vilijam Džafi, kardiolog, objašnjava da žene često imaju drugačije simptome srčanog udara u odnosu na muškarce. Iako i jedni i drugi mogu osetiti jak bol i pritisak u grudima, kod žena se mogu javiti i anksioznost, otežano disanje, mučnina, bol u ramenu, leđima i ruci, kao i neobičan umor. On naglašava da je važno prepoznati simptome jer srčani udar zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Još jedna razlika između prikaza u filmovima i stvarnosti odnosi se na vreme kada se srčani udari najčešće dešavaju. Iako mnogi misle da je to noću, istina je drugačija.

Kada se srčani udari najčešće dešavaju

Prema svim sagovornicima, najrizičniji period je jutro.

„Srčani udari mogu da se dese u bilo koje doba dana, ali su češći u ranim jutarnjim satima, između 6 i 12“, kaže dr Novar Mustafa, kardiolog. Njegov kolega, dr Mazen Rumija, dodaje da je i iznenadna srčana smrt češća u jutarnjim satima.

Razlog za to leži u promenama koje se dešavaju u organizmu kada se budimo. Tada dolazi do naglog porasta adrenalina, što podiže krvni pritisak i čini krv „gušćom“.

Kod zdravih osoba to obično nije problem, ali kod onih sa povišenim pritiskom može povećati rizik od srčanog udara.

Pored toga, kada se probudimo i počnemo da razmišljamo o obavezama, raste nivo hormona stresa – kortizola, koji je već prirodno najviši ujutru. To ubrzava rad srca i sužava krvne sudove, što dodatno povećava rizik.

Cirkadijalni ritam, koji reguliše rad organizma tokom dana i noći, takođe ima važnu ulogu. Tokom sna dolazi do oporavka srca, dok je tokom dana potrebno veće opterećenje. Kada je ovaj ritam narušen, rizik od srčanog udara raste.

Zbog toga je važno podržati prirodan ritam organizma – izlaganjem jutarnjem svetlu, izbegavanjem jakog veštačkog osvetljenja pred spavanje, kao i ograničavanjem alkohola i kofeina u kasnim satima.

Iako su jutra najrizičnija, kardiolozi naglašavaju da se srčani udar može desiti u bilo koje vreme. Stres takođe može biti okidač.

„U stresnim situacijama raste krvni pritisak i ubrzava se rad srca, što povećava opterećenje“, objašnjava dr Mustafa. Kod zdravih osoba to retko dovodi do problema, ali kod onih koji već imaju faktore rizika može biti presudno.

Dodatno, loše navike poput preteranog unosa alkohola, kafe ili nedostatka sna mogu dugoročno povećati rizik.

Kako smanjiti rizik od srčanog udara

Iako podatak da su jutra najrizičnija može delovati zabrinjavajuće, postoje načini da se rizik smanji.

Dr Mustafa savetuje da se izbegava intenzivno vežbanje odmah nakon buđenja i da se ograniči unos kofeina ujutru, jer sve to može dodatno podići pritisak i ubrzati rad srca.

Umesto toga, preporučuje se mirna jutarnja rutina koja olakšava prelazak iz sna u dnevne obaveze. Ako osećate stres, nekoliko minuta dubokog disanja može pomoći da se srčani ritam smiri.

Stručnjaci ističu da je najvažnije usvojiti zdrave navike na duže staze. To podrazumeva izbegavanje duvana, pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i održavanje zdrave telesne težine.

„Ne potcenjujte moć malih promena. Male, ali dosledne navike često donose veće rezultate nego nagle i velike promene“, kaže dr Mustafa.

Preporučuje se najmanje 30 do 60 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno, zdrava ishrana i pronalaženje načina za kontrolu stresa.

Takođe je važno pratiti zdravstvene parametre i redovno se konsultovati sa lekarom.

Srčani udari se u velikoj meri mogu sprečiti pravilnim upravljanjem postojećim zdravstvenim problemima i zdravim načinom života – bez obzira na doba dana.