Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova

To je ocenjeno večeras na tribini "Propast ekonomskog tigra" u Novom Sadu.

Na tribini ispred Ekonomskog fakulteta upozoreno je i na ozbiljne koruptivne mehanizme koji su ugrađeni u naš ekonomski model.

Ekonomiski stručnjak Miodrag Zec je istakao da su strane investicije važne, ali samo u slučaju kada donose znanje i tehnički progres, odnosno ako na kraju proizvodnog procesa postoji proizvod koji se izvozi.

"Ključni problem što nismo znali šta hoćemo, pa se Srbija opredelila za model motanja kablova", kazao je Zec.

Kinezima su, kako je rekao "strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali da budemo periferna ekonomija".

Prema njegovim rečima, Srbija je čak i u IT sektoru preuzele "periferne poslove".

Profesor ekonomije na beogradskom Filozofskom fakultetu Ognjen Radonjić ocenio je da su u domaćoj ekonomiji prisutni brojni mehanizmi korupcije - od pranja novca, preko utaje poreza i izvlačenja novca "koji se zatim ulaže u kripto-valute".

"To su sve mehanizmi pomoću kojih se izvlače javni resursi radi privatnog bogaćenja organizovane kriminalne grupe na vlasti, njima bliskog biznisa i organizovanog kriminala", rekao je Radonjić.

On je naveo izgradnju brze pruge do granice s Mađarskom za koji tvrdi da je sadržala neke od tih mehanizama.

Ocenio je da se između ostalog i zbog toga 2013. odustalo od prvobitno planiranog korišćenja evropskih fondova.

Kazao je i da je 2009. potpisan međunarodni ugovor sa Kinom u vezi sa infrastrukturnim projektima, u koji je 2013. dodat aneks kojim je dozvoljeno da u projektima nema javnog nadmetanja čime se, kako je rekao, iz celog procesa isključuje transparentnost.

“Naš proračun je bio da bi ta pruga trebalo da košta oko 590 miliona evra, a do sada je isplaćeno 1,25 milijardi evra, što je iznos koji je preko dva i po puta veći”, rekao je on.

Dodao je da je na kraju takav posao rezultirao tragedijom.

Iz dokumentacije objavljene na zahtev studenata, kazao je, između ostalog, videlo se da su u samim ugovorima "bile upisane koruptivne prakse", odnosno kršenje zakona.

Kao primer Radonjić je naveo anekse kojima je, kako tvrdi, ugovarano plaćanje poslova koji su već plaćeni u samom ugovoru, odnosno duplo fakturisanje.

"Vi vidite nešto jako čudno, a to je da Kinezi služe kao protočni bojler - država bira svoje podizvođače, a Kinezi samo isplaćuju finansijska sredstva tim podizvođačima i za to naplaćuju proviziju, što je bilo protivno ugovoru", rekao je Radonjić.

Profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić ocenio je da pozivanje na uspešnost ekonomije navođenjem rasta bruto-društvenog proizvoda (BDP) ne pokazuje stvarno stanje.

"Ako su strane kompanije vlasnici kapitala, onda dohodak od kapitala ide njima i ako se taj porez plati u korumpiranu državu, onda ni od toga nema naročite koristi", kazao je on.

Prema njegovim rečima, tada po jedinici rasta BDP-a postoji neuporedivo manji stepen blagostanja odnosno rasta blagostanja lokalnog stanovništva nego u slučaju kada je domaći rad dobro plaćen.

Šoškić je rekao i da je problem u nesrazmernom rastu BDP-a u evrima koji, kako je naveo, zamagljuje ili skriva realni rast, a to je potkrepio primerom pandemije.

"Te godine kada je statistika sasvim jasno zabeležila pad ekonomske aktivnosti za 0,9 odsto zbog toga što je inflacija bila, mislim 3,6 odsto na godišnjem nivou, mi smo imali rast BDP-a u evrima od 2,5 odsto", kazao je on.

Znači, kako je naveo, "realni pokazatelji statistike kaže pad 0,9, ali kad prikazujete u evrima, to je rast od 2,5 odsto".

Dodao je da čak i korupcija utiče na rast BDP-a i da je Srbija godinu i po dana bila jedina evropska zemlja na "crnoj listi" međunarodne organizacije za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.