Srpski klub zagrmeo, hoće da istupi iz lige: Oglasio se žustrim saopštenjem

Saopštenje FK Železničar Inđija prenosimo u celosti:

"Draga fudbalska javnosti, pošto su nas na početku prolećnog dela prvenstva čelnici Fudbalskog saveza Vojvodine – gen. sek. Dragomir Tanović, predsednik Dragan Simović i komesar Miodrag Radaković – tako lepo uspavali svojim pričama i bajkama o poštenju, regularnosti i viteštvu, red je da i mi vama ispričamo jednu bajku pred spavanje. Da vas ušuškamo, dok se istina ne pretvori u košmar.

Bio jednom jedan klub, iza sedam brda, iza sedam mora, iza sedam gora… iz jednog malog mesta pored Zrenjanina. Beše to nekada častan i pošten klub, domaćinski, kakav se retko sreće. Ali, kako to u bajkama biva, u taj klub su se uvukle mračne sile.

Počele su da ga koriste za svoje strašne, nečasne igre. A glavni „režiser“ tih čini beše jedan zli nepomenik sa juga Srbije. Stari mešetar, već osuđivan za magiju nameštanja utakmica, koji se danas potpuno slobodno šeta u opremi tog kluba na mečevima, kao senka koja nadgleda svako „čudo“ na terenu.

A čudesa je bilo mnogo u ovom prolećnom delu…

Poglavlje prvo (15. kolo): U jednom selu u Sremu, desila se prva magija. Trener tamošnje „Slobode“ morao bi deci pred spavanje da objasni šta se to zapravo desilo te subote i kakve su ga to sile snašle.

Poglavlje drugo (17. kolo): Na putu ka Pančevu, neki „Dinamični“ vitezovi su naprasno nestali. Čak sedam standardnih prvotimaca se istopilo kao prvi sneg, a čuvar mreže, kažu, nije želeo ni da stane na liniju. Zašto? Možda su se uplašili zle kletve?

Poglavlje treće (18. kolo): U Bačkoj se desilo najveće čudo. Dok je na semaforu stajalo 0:0, u 50. minutu trener izvodi četiri svoja najbolja borca i uvodi šegrte koji tek uče zanat. Publika je trljala oči, misleći da je to iluzija. Nije bila.

Poglavlje četvrto (22. kolo): U Jarku se pojavio jedan Kapetan velikog srca. Odbio je da učestvuje u „maskenbalu“, pa je njegov tim izašao na bojno polje sa samo tri rezerve na klupi. Ostali? Oni su verovatno odbili da budu deo nečašća.

Poglavlje peto (23. kolo): U velikom derbiju u Divošu, desila se najtužnija priča. U vatru su bačena dva dečaka, dva Hajduka, omladinca, da debituju u najtežem meču. A način na koji je golman primao golove… pa, za to bi možda neki „državni čarobnjaci“ iz Tužilaštva morali da konsultuju svoju kristalnu kuglu. Hajduci nekada behu časni borci…

I za kraj ove priče…

Naši vrhovni kraljevi, Simović, Tanović i Radaković, već osam kola ne smeju da sazovu Konferenciju klubova, koja se uvek održavala. Čega se plaše naši vladari? Šta bi to mogli da čuju od nas „kmetova“ koji još uvek verujemo u fudbal?

Spavajte mirno, dragi prijatelji. Dok vi spavate, „režiseri“ i „mešetari“ budni rade. Ali zapamtite – svakoj bajci dođe kraj, a u našoj će istina na kraju ipak pobediti čudovišta.

Laku noć, Vojvodino. Ako možeš da zaspiš. Mi večeras nećemo spavati jer donosimo odluku o tome da li ćemo istupiti iz Srpske lige Vojvodina. Jedno znamo: ćutanjem nećemo biti saučesnici i epizodna uloga u ovoj lošoj bajci."