Bosanac prodao kuću u Nemačkoj i kupio pola rodnog sela: Sad svi komentarišu razlog zbog kog je to uradio

U malom selu Postinje pored Travnika, gde su dečji smeh i zvukovi seoskog života nekad bili svakodnevica, danas se ponovo budi nada. Za to je zaslužan Pero Jurčević, čovek koji je život izgradio u Nemačkoj, ali rodni kraj nikada nije zaboravio.

Jurčević je još kao dečak otišao u Nemačku, gde su mu roditelji već radili. Tu je odrastao, izgradio uspešan posao i imao veliku kuću u Augsburgu, kao i siguran život. Ipak, srce ga je stalno vuklo natrag, mirisima detinjstva, livadama po kojima je trčao i uspomenama na dane provedene s prijateljima.

Nakon rata Postinje je, kao i mnoga sela u Bosni i Hercegovini, gotovo opustelo. Nekadašnje komšije, raseljene po svetu, počele su da prodaju kuće i imanja. Tada je Pero doneo životnu odluku - prodao je kuću u Nemačkoj i sav novac uložio u rodni kraj, prenosi Index.hr.

"Kupio sam ono što je nekad bilo naše, kuće, livade, šume i njive. Gotovo pola sela danas je ponovo u jednim rukama, ali s ciljem da ono opet oživi", priča Pero, pokazujući prostranstva na kojima je kao dečak čuvao krave.

Od sela želi da stvori turističko mesto

Njegova vizija nije samo povratak nego i stvaranje novog početka za ceo taj kraj. Planira da razvije seoski turizam i pretvori Postinje u prepoznatljivo odredište za sve koji žele mir, prirodu i odmor daleko od gradske vreve. Već do leta ove godine planira da uredi 40 kreveta u moderno opremljenim apartmanima za domaće i strane goste.

"Ljudi danas traže upravo to, tišinu, prirodu i autentičnu priču. A mi to imamo", ističe Pero.

Ako sve bude teklo prema planu, i sam će se uskoro trajno vratiti u selo.

U svojoj priči nije sam. Podršku mu pruža prijatelj i rođak Dragan Balta, koji još nekoliko godina radi u Švajcarskoj, ali već sada sanja o povratku. Njegova ideja celom projektu daje dodatnu dimenziju.

"Ovde bih proizvodio vrhunski penušavac koji bi nosio ime sela, Postinje", otkriva Dragan, uveren da ovaj kraj ima puno veći potencijal nego što se danas čini.

Dok oni planiraju budućnost, njihova deca već sada rado dolaze u Postinje na odmor. Upravo u njima vide nastavak priče i nadu da će se i drugi, raseljeni širom sveta, jednog dana vratiti. Ako ne pre, onda barem u penziji.

A evo i rekacija na njegovu odluku:

• "Ovom čoveku želim zdravlja barem sto godina i eto primera. Nigde sunce ne sija bolje nego naše, sve imamo."
• "Svako vam dobro želim dobri ljudi i ja ću ako Bog da isto da se vratim u našu BiH iako sam otišao kao malo dete."
• "Ja da je moje pola Nemačke, opet bih isto uradio kao ovaj čovek, svaka čast."
• "Svaka čast, vi ste napravili nešto najbolje, svi će se vraćati na selo."