Srpski energetski sektor, prema najavama predsednika Aleksandra Vučića, čekaju velike i teške reforme. Šta to tačno znači predsednik nije naveo,ali imajući u vidu analizu Norvežana koje je kao konsultante država tajno angažovala, nije isključen upliv stranog kapitala u EPS. To će biti moguće onog trenutka kada se završi započeti proces transformacije u akcionarsko društvo.
Podsetimo, kako je Nova.rs pisala ranije, Vlada Srbije sklopila je sa norveškom firmom „Rystad Energy“ tajni ugovor o konsultantskim uslugama u energetskom sektoru.
Norvežani su uradili analizu stanja u toj oblasti i dali predlog koje bi reforme po fazama trebalo sprovesti. Jedan od predloga koji se pominje u okviru treće faze jeste i preispitivanje vlasništva, a može se zaključiti da se to odnosi pre svega na EPS.
Pročitajte još:
Šta tačno podrazumevaju reforme za sada niko ne zna precizno, već se samo može pretpostaviti, budući da je krajem jula ove godine počeo proces transformacije JP „Elektroprivreda Srbije“ u akcionarsko društvo, čime je otvoren put za ulazak privatnog kapitala u ovo preduzeće, da li putem privatizacije ili strateškog partnerstva.
Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović navodi da postoje priče o pripremi privatizacije EPS-a, ali da to nikada nije decidno rečeno.
„Više se išlo na neke informacije poput tih investiranja u neke proizvodne kapacitete, gde bi na pojedinim lokacijama imali nekog suinvestitora sa EPS-om, pa bi u tom smislu u novim kapacitetima bilo neko mešovito vlasništvo“, dodaje Gavrilović.
Ipak, dodaje da sve i da država hoće da sada privatizuje EPS, teško da bi ga neko kupio.
„Ko bi ga kupio u ovom stanju i koji bismo mi novac mogli da uzmemo za to? A valjda je poenta da se zaradi ako već mora da se ide u privatizaciju. To da li mora ili ne mora je drugo pitanje“, ističe Gavrilović.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da bi privatizacija EPS promenila dosta stvari, budući da bi privatnik radio sve ono što država neće ili ne može.
“Kod privatnog interesa bitno je jedino obezbediti rentabilno poslovanje kompanije. Vlasniku su u tom slučaju odrešene ruke da prepolovi broj radnika, eliminiše neke mašine, možda i zatvori neku proizvodnju… I to znači da bismo imali kompaniju koja bi sigurno proizvodila manje električne energije i zapošljavala manje ljudi. Dobili bismo dobru utegnutu kompaniju koja ne bi vodila računa o interesima građana”, dodaje Savić.
Kako kaže, to je jedna strana rešenja problema.
“Dve su krajnosti – ništa ne dirati ili potpuno privatizovati. Druga opcija omogućava rast BDP-a, ali nema konkretnih koristi od toga, tu je dobar primer Ziđin”, navodi Savić.
Ističe da je rešenje negde između.
“Ali, ajde sad ti, majčin sine, budi pametan, uz sve otpore i pritiske, koji postoje i od opozicije, zaposlenih i građana koji ne mogu da plaćaju visoke cene struje. Kako ono kažu – tražili ste, gledajte. Vi ste vlast osvojili i od vas se očekuje da ovaj ‘vruć krompir’ ohladite”, zaključuje Savić.
Može li EPS-u da se dogodi „češki scenario“? Profesor Ljubodrag Savić za Nova.rs navodi da je EPS decenijama zapuštan problem, a da se ozbiljna reforma preduzeća koje je moglo da ostane u državnom vlasništvu po ugledu na češki ČEZ, nikada nije desila iz više razloga. “ČEZ je najpre 1993. privatizovan, ali su Česi vrlo brzo shvatili da to nije dobro za državu I relativno brzo su ponovo preuzeli većinsku kontrolu nad kompanijom koja je danas primer koegzistencije efikasnog upravljanja i državne sfere. Dakle, to je moguće, ali je suština sledeće: država jeste većinski vlasnik, ali država ne upravlja elektroprivredom Češke. Rezultat toga je podatak koji najbolje oslikava sve: za proizvodnju jednog kilovat-sata se u ČEZ-u koristi dvostruko manji broj radnika nego u EPS-u. Taj podatak analizu usmerava u pravcu ‘u kom grmu leži zec’”, dodaje Savić.
Kako navodi Velimir Gavrilović, reforma u bilo kom sektoru bi trebalo da se radi u nekim mirnijim godinama.
„Mi sada reforme očekujemo sa EPS-om koji je na klimavim nogama i koji proizvodi nenormalne gubitke za budžet Srbije“, kaže Gavrilović.
On dodaje da se, prema najavama, reforma verovatno odnosi više na nove investicije, budući da Srbiji nedostaju proizvodni kapaciteti.
„Od tih najava, značajan je završetak izgradnje novog bloka termocentrale u Kostolcu, reverzibilna hidrocentrala Bistrica, akumulaciona hidrocentralna Buk Bijela, Đerdap III kao jedan ogroman projekat. Takođe, najavljivane su neke gasne interkonekcije sa Bugarskom. Ipak, ovo su sve projekti na dugačkom štapu. Nama je prioritet da nam preduzeća prežive zimu u finansijskom smislu“, ističe Gavrilović.
Ipak, problem sa svim ovim projektima je što bi koštali mnogo. A onda se postavlja pitanje ko će da obezbedi novac.
BONUS VIDEO Uvozićemo struju jer je SNS na čelu s Grčićem uništila EPS
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare