Godišnjica događaja koji bi dame trebalo da slave kao 8. mart: Znate li ko je bila Ketrin Svicer?

Njen trener Arni Brigs, dobroćudni poštar koji je već 15 puta pretrčao Bostonski maraton, neprestano je pričao legende o toj trci. Te večeri, Ketrin je presekla: „Dosta mi je priča, idemo da istrčimo taj maraton!“ Arni je uzvratio tipičnim stavom tog vremena – da su žene krhka bića i da fizički ne mogu da izdrže 42 kilometra. Ipak, pao je muški dogovor: ako mu na treningu dokaže da može, on će je lično odvesti u Boston.

Tri nedelje pre trke, Ketrin ne samo da je pretrčala traženu kilometražu, nego je na kraju dodala još osam kilometara „za svaki slučaj“. Arni je bio toliko šokiran da je na kraju tog treninga prebledeo i onesvestio se.

Čim je došao sebi, insistirao je da se Ketrin zvanično prijavi. Pregledali su pravilnik – nigde nije pisalo ništa o polu. Potpisala se onako kako je uvek radila na svojim tekstovima – „K. V. Switzer“. Niko nije slutio da će ti inicijali izazvati svetski skandal.

Na dan trke, 19. aprila 1967. godine, u Bostonu je bilo jezivo hladno. Padao je vlažan sneg koji se mešao sa ledenom kišom. Ketrin je na start stigla sa Arnijem i svojim tadašnjim dečkom Tomom Milerom, ogromnim bacačem kladiva. Da bi zadržala trunčicu ženstvenosti u tom sivilu, namerno je stavila karmin i zlatne minđuše, iako ju je Tom terao da ih skine kako je ne bi prepoznali. Dok su stajali na startu u širokim trenerkama, ostali trkači su bili oduševljeni. Muškarci su joj prilazili, čestitali i tražili savete kako da motivišu svoje žene da počnu da trče. Sve je delovalo idilično dok nisu prešli prva četiri kilometra.

Tada se pored njih stvorio zvanični autobus sa novinarima. Džok Sempl, direktor trke, škotski imigrant koji je fanatično čuvao „čistotu“ maratona od neozbiljnih učesnika, ugledao je devojku sa startnim brojem 261. Za njega, ona je bila uljez koji kvari prestižnu instituciju. Sempl je skočio sa autobusa, potrčao za njom i ščepao je za ramena vrišteći: „Gubi se iz moje trke i daj mi te brojeve!“

Ketrin se zaledila. Osetila je kako joj ovaj besni čovek kida broj sa leđa. U tom sekundu, njen tadašnji dečko Tom se poput ljudskog projektila zaleteo u Sempla i bukvalno ga oduvao sa staze. Arni je samo viknuo: „Trči kao đavo!“, i mala grupa je nastavila dalje kroz susnežicu.

Ostatak trke bio je pakao. Novinari su ih pratili kilometrima, dobacujući joj agresivna pitanja: „Šta pokušavaš da dokažeš?“ i „Kada ćeš odustati?“. Ketrin je tada shvatila da više ne trči za sebe. Znala je da će, ako odustane, potvrditi sve predrasude – da su žene slabe i da im tu nije mesto. Noge su joj bile u ranama, žuljevi su krvarili u mokrim patikama, ali je prošla kroz cilj nakon 4 sata i 20 minuta.

Posledice su bile surove. Amaterska atletska unija (AAU) ju je odmah diskvalifikovala i izbacila iz saveza pod optužbom da je „prevarila“ sistem prijavom inicijalima i da je trčala bez pratnje (iako je imala trenera). Ipak, to ju je samo motivisalo. Postala je predvodnica pokreta koji je 1972. godine konačno izborio pravo ženama da zvanično trče Boston.

Njen odnos sa napadačem, Džokom Semplom, dobio je neverovatan obrt. Sempl je godinama kasnije priznao da ga je tog dana izludela gomila neozbiljnih trkača, a da je Ketrin bila samo „kap koja je prelila čašu“.

Kako je žensko trčanje raslo, on je postao jedan od njenih najvećih fanova. Čuvena fotografija iz 1973. godine prikazuje Džoka i Ketrin zagreljene pre starta trke.

Čak ga je posetila u bolnici pred samu smrt 1988. godine, kada joj je priznao: „Učinio sam tvoju priču mogućom onim napadom“. Bez tih fotografija sukoba, svet možda nikada ne bi video borbu za ravnopravnost.

Interesantno je da je, za razliku od Sempla sa kojim se odnos neuporedivo popravio, sa Tomom Milerom, iako se za njega udala godinu dana nakon trke, ljubav doživela krah, pošto su se razveli 1973. godine.

Ketrin je 2017. godine, na 50. godišnjicu svog podviga, ponovo istrčala Bostonski maraton u svojoj 70. godini, noseći ponovo broj 261. Istog dana, taj broj je trajno povučen iz upotrebe u njenu čast. Ono što je počelo kao besni napad usred snežne oluje, završilo se kao globalni simbol neustrašivosti koji i danas inspiriše milione žena širom sveta.