Vučić ne može da ograniči trgovačke marže, koje idu i do 100 odsto: Zato gledamo njegov cirkus s parizerom

Predsednik Vučić je na svojoj, ko zna kojoj po redu, konferenciji za medije, odlučio da ode korak dalje od puke govorancije, pa je doneo korpu iz marketa, a iz nje krenuo redom da izvlači proizvode i deklamuje koliko će oni koštati od srede – od parizera, dečje hrane i šampona, preko krompira pa do deterdženta za sudove.

Nove cene koje je Vučić nabrojao odnose se samo na jedan od mnoštva lanaca u Srbiji, ali potrošači i dalje zvanično ne znaju koliko su snižene marže na proizvode koji će od srede biti jeftiniji.Dakle, za cene ostalih proizvoda moraće da sačekaju sredu, jer nove cene zavise isključivo od toga kolike su dosad bile marže, a one svakako nisu svuda iste, pa ni Vučićeve cene nisu u potpunosti relevantne.Dejan Gavrilovć iz Udruženja potrošača “Efektiva” kaže da bi ogrnaičenje marži imalo smisla. Ipak, predstavnici vlasti rekli “kako onda ne bi bilo slobodnog tržišta”, iako uz ograničenu maržu rade i vlasnici benzinskih pumpi.

Zapravo, postoji razlog zbog kojeg i državi, a ne samo trgovinskim lancima, odgovaraju visoke cene.“Što je viša cena, to je veća i osnovica za PDV. A PDV naplaćuje država”, objašnjava Gavrilović.Ipak, naš sagovornik smatra da su i trgovci shvatili da je “vrag odneo šalu”, jer je potrošnja sve manja, jer ljudi jednostavno nemaju novca da kupuju kao pre.

Gavrilović ovo ipak ne vidi kao brigu za životni standard potrošača, već kao populističku meru predsednika, a marketinški trik trgovinskih lanaca.

“Pitanje je da li će trgovci želeti da snize, na primer, cene šunke ili nekih drugih proizvoda koji su boljeg kvaliteta ili zdraviji”, kaže naš sagovornik.On zaključuje da je ovakva mera ujedno i savršeni dokaz da marketi zarađuju i previše.“Da sam ja vlasnik prodavnice, i da prodajem neki proizvod za 150 dinara, nema tog Vučića koji bi mogao da mi kaže da prodajem za 100 ako sam ja zbog toga na gubtiku. Dakle, jasno je da oni i sa ovom smanjenom maržom vrlo lepo zarađuju”, kaže Gavrilović.I mada bi ograničenje marže na određeni nivo možda bilo rešenje, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže da takva odluka u Srbiji jednostavno ne bi mogla da funkcioniše u praksi.

“Nije problem doneti takvu odluku, pitanje je ko će onda da kontroliše da li je marketi poštuju”, kaže Papović, koji je ranije za naš portal rekao da su marže trgovinskih lanaca u nekim slučajevima veće i od sto odsto.“Kod nas ni zaštita konkurencije ne funkcioniše kako treba, dakle nema ko da kaže da ne mogu u istom lancu u Beogradu da budu jedne cene, a u Zaječaru druge. Pitanje je I da li u Ministarstvu trgovine ima nekoga ko bi obavljao tržišni nadzor. Dakle, u teoriji može, kao što su to uradili u Crnoj Gori, ali u praksi su stvari kod nas malo drugačije”, dodaje naš sagovornik.

Šta su uradili trgovci u Crnoj Gori?

Crnogorsko Ministarstvo ekonomskog razvoja i turizma je u saradnji sa šest najvećih trgovinskih lanaca u zemlji dogovorilo akciju pod nazivom “Stop inflaciji”. Ova akcija zapravo podrazumeva formiranje “antiinflacione korpe”, što je spisak od 25 različitih proizvoda, a svi trgovci biraju barem jedan brend svakog proizvoda, na koji marža može da bude najviše pet odsto.

Na spisku su jaja, domaći sir, tvrdi sir, jogurt, mleko, krompir, pirinač, pasulj, testenina, pileće meso, šunka u omotu, suvo svinjsko meso, sardine, mlečna čokolada, mlevena kafa, gazirani i voćni sokovi, konzervirano povrće i hrana za bebe.

Od ostalih proizvoda, koji nisu hrana, na ovom spisku već mesecima su i šampon za bebe, dečje pelene, kao i šampon i kupka za odrasle. Tu su i higijenski ulošci i deterdžent za pranje veša.