Istina o ogromnim maržama i tome zašto su srpski proizvodi jeftiniji u regionu nego kod nas: Ovo se neće dopasti velikim trgovinskim lancima

Mleko, ulje, keks, kakao namaz – to su neki od proizvoda koji su deo standardne ponude marketa u susednoj Crnoj Gori. Jedan od njih, mleko "Moja kravica", u Srbiji košta između 150 i 155 dinara. Isti proizod se u crnogorskim marketima prodaje za 1,09 evra, što je nešto manje od 130 dinara. Kako je u pitanju mleko koje se proizvodi u Srbiji, jasno je da crnogorski trgovački lanci imaju veće troškove – transport je duži, mora da se plati carina, kao i takse za uvoz.

A ipak, potrošači u Crnoj Gori prolaze povoljnije. To znači jedno – marže, odnosno zarade trgovačkih lanaca, u Srbiji su astronomske.

Šta na to kažu trgovci?

Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije saopštila je da je prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u Srbiji oko 2,8 odsto.Kako kažu, to je višestruko niže u odnosu na ostale učesnike u lancu snabdevanja.Trgovci takođe kažu da je prosečna stopa neto dobiti maloprodaje niža i u odnosu na značajan rast operativnih troškova poslovanja, u koje spadaju zarade, struja, gorivo, zakup, održavanje i drugi troškovi.

A šta je zapravo istina?

Iako su marže trgovinskih lanaca poslovna tajna, pa potrošači zapravo ni ne znaju koliko od jednog mleka ili kilograma mesa “ostaje” marketu, stručnjaci su saglasni u tome da su one previsoke. Takođe, čak i kada troškovi poslovanja rastu, trgovci su i dalje “u plusu”, inače ne bi ni poslovali. Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača “Efektiva” za “Novu” na jednostavnom primeru objašnjava kako troškovi poslovanja utiču na zarade trgovaca.

“Ako ja kao trgovac kupim neki proizvod za 100 dinara, a prodam ga za 150, meni ostaje 50 dinara. Onda recimo da su od tih 50, pet dinara troškovi koje imam. A potom se desi da meni troškovi poslovanja porastu za 100 odsto, dakle više nisu pet, nego 10 dinara. Ja ranije jesam zarađivao 45 dinara po proizvodu, a sada zarađujem 40, ali i dalje nisam u minusu”, kaže Gavrilović za “Novu”.Da nije tako, objašnjava Gavrilović, niko ne bi poslovao. Istog je stava i profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljuborag Savić.“To poređenje dobiti i rasta troškova poslovanja nije realno. Realno je da rastu troškovi poslovanja, ali raste i dobit – možda sporije, ali raste. Dakle, možda marže jesu nešto niže, ali daleko od toga da će trgovinski lanci propasti. U vremenima ovakve krize, firme po Evropi se gase, a trgovcima je ovde problem što će umesto 30-40 odsto, imati zaradu od 10-15”, kaže Savić za “Novu”.Takođe, Savić na pominje da troškovi poslovanja rast svuda, a da su u Evropi oni svakako viši nego u Srbiji.

“Primera radi, u Evropi su veći troškovi rente, a pogotovo troškovi zarada za zaposlene”, kaže naš sagovornik.On takođe napominje da nije sporno da trgovinski lanci u čitavom svetu posluju lošije nego pre pet godina, ali da niko ne radi “u korist svoje štete”. Činjenica je, dodaje, da i te kako ima prostora za smanjenje marži.

I Narodna banka demantuje trgovce

Prema podacima Narodne banke Srbije, trgovinske marže grupe od pet najvećih maloprodajnih lanaca robe široke potrošnje, veće su bile u 2022. u odnosu na 2019. godinu – za čak 36,6 odsto, a stopa se, dodatno, konstantno povećava.