Veliki trgovinski lanci u Srbiji uvećali zaradu i do 150%: Jedna ključna stvar je zaslužna za to

Građani Srbije već su, takoreći, navikli na konstantni rast cena. Takođe su navikli i na to da zbog dvocifrene inflacije neće ispaštati trgovisnki giganti, već samo potrošači.Podaci o neto dobiti, odnosno, zaradama velikih marketa koji posluju u Srbiji pokazuju upravo to – njima inflacija ne može ništa.Primera radi, belgijski lanac Delhaize je tokom 2021. godine zaradio 2.973.113.000 dinara.Za samo godinu dana, neto dobit je porasla na 6.747.855.000 dinara.Dakle, ovaj trgovinski gigant povećao je svoju zaradu za oko 3.775.000.000 dinara, odnosno oko 127 odsto.Domaći Univerexport je 2021. zaradio 447.223.000 dinara, a 2022. godine 871.610.000.To znači da je ovaj lanac povećao neto dobit za oko 425 miliona dinara, odnosno oko 95 odsto.

Još jedan domaći trgovinski lanac, DIS, tokom 2021. zaradio je 174.459.000 dinara, a naredne godine 439.044.000.To je povećanje zarade od skoro 265 miliona dinara, odnosno čak 152 odsto.A za vreme krize, jedan trgovinski lanac uspeo je da izađe iz minusa.Tako je Mercator S prošle godine zaradio 566.659.000 dinara.Godinu dana pre toga, ovaj lanac ne samo da nije imao višemilionsku zaradu, nego je bio u minusu 1.628.999.000 dinara.

Dakle, ova kompanija uspela je da za godinu dana zaradi čak 2.195.658.000 dinara.

Kako im je to uspelo?

Ove neverovatne zarade zapravo ne govore samo o poslovnom uspehu velikih kompanija.Naime, na osnovu tih brojki, može da se zaključi da su marketi iskoristili situaciju u kojem je rast cena opravdavan inflacijom.

A zapravo iza toga stoje, pre svega, trgovačke marže koje su astronomske. Ovi podaci su to samo još jednom potvrdili.To za portal Nova.rs objašnjava i ekonomski novinar i glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.

“Naravno da su mnogi iskoristili inflaciju da drastično povećaju cene, ali to nisu samo marketi. I inostrane rudarske kompanije su ostvarile rekordne zarade, isto kao i NIS, pa tako i trovački lanci”, kaže naš sagovornik.A krajnji potrošači zapravo nisu jedini na čije je novčanike uticala ovakva poslovna politika velikih kompanija.

“Ako detaljnije pogledate finansijske izveštaje, videćete da su u svim tim sektorima plate radnika rasle uglavnom sporije od inflacije. Dakle, samo su vlasnici u plusu, na štetu i svojih zaposlenih, kao i, naravno, potrošača”, zaključuje naš sagovornik.

Marže u Srbiji veće nego u EU i do 10 puta

Prema podacima NBS, trgovinske marže grupe od pet najvećih maloprodajnih lanaca robe široke potrošnje, veće su bile u 2022. u odnosu na 2019. godinu - za čak 36,6 odsto. Stopa se, dodatno, konstantno povećava.Kolike marže naplaćuju trgovci i trgovinski lanci kriju. Taj podatak je tajan.Uprkos tome, kada uporedimo cene istih proizvoda sa cenama u Nemačkoj, Crnoj Gori ili BiH, jasno je da su one nerealno veće i da je jedini razlog astronomska marža.Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da su marže u Srbiji i do 10 puta veće nego u zemljama EU gde se kreću od 10 do 20 odsto." Trgovci se u cenu ugrađuju i sa maržama koje idu preko 100 odsto. A našu građani treba da znaju da kroz te marže oni plaćaju niz stvari, a da to i ne znaju", navodi Papović.Mnogi ekonomisti kažu i da građani imaju izbor, te da mogu da biraju gde će kupovati.Ono što je problem je što u Srbiji  izbora malo ima, i što cene izgledaju kao da se trgovinski lanci dogovaraju o njima, a to je zabranjeno.Da su stvari izmakle kontroli očito je i nakon oglašavanja guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković.Ona je izjavila da, imajući u vidu dinamiku trgovinskih marži u maloprodajnim lancima u Srbji – ima prostora da se one smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine.