Kako je za Nova.rs objasnio predsednik Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, ovde postoje dva ishoda: da se dug, ukoliko je kredit osiguran, naplati osiguravajućoj kući i, ukoliko to nije slučaj, da se prenese na naslednike.Ipak, ističe da najveći broj korisnika stambenih kredita svoje kredite zaista i osigurava, upravo da ne bi došlo do toga da dug u slučaju nepredviđenih okolnosti optereti članove porodice.“Ljudi uglavnom osiguravaju svoje kredite kada je reč o tako velikim iznosima kao kod stambenih jer mesečni iznos koji treba da izdvoje u te svrhe nije veliki, bude oko 15-20 evra, a dobit može biti zaista velika u nepredviđenim okolnostima poput smrtnog slučaja”, navodi Vasić.

Ono što mnoge zanima kada je reč o ovakvom osiguranju jeste koliko dugo novac treba uplaćivati da bi se steklo pravo da u slučaju smrti korisnika kredita osiguravajuća kuća vrati dug. Predsednik Udruženja banaka Srbije ima odgovor i na ovo pitanje.“Ne postoji nikakav rok. Polisa počinje da važi čim je potpišete i prođete tu neophodnu proceduru”, ističe Vasić.Međutim, urednik portala Kamatica Dušan Uzelac smatra da ovakvo osiguranje kredita služi da bi korist, pre svega, imala banka, te da naslednici preminulog korisnika kredita nemaju nikakvu obavezu prema banci.“To je ono što banke donekle i kriju, odnosno pokušavaju da vam brže-bolje predaju na potpisivanje papir na kom piše da kao naslednik preuzimate dug na sebe”, ističe Uzelac.Međutim, naš sagovornik ističe da naslednici u većini slučajeva ipak preuzmu dug na sebe kada kredit nije osiguran.

“Banke i ne zanima šta se dešava sve dok se rate redovno uplaćuju. U slučaju da se prestane sa uplatom rata, banka pokuša da naplati dug, ali ako ne uspe, aktivira se hipoteka. Ipak, u većini slučajeva naslednici nastave sa tim kreditom da se stvari ne bi komplikovale, stan oduzimao i tako dalje”, kaže Uzelac.

Kod manjih kredita banke često “izvise”

Sa druge strane, kada je reč o manjim kreditima, poput keš kredita, procedura je nešto drugačija u slučaju da kredit nije osiguran.Naime, svaki put kada neko umre, podvlači se račun, navode svi dužnici i poverioci i organizuje ostavinska rasprava, na kojoj se banka pojavljuje kao poverilac i zahteva naplatu duga koji je pokojnik imao prema njoj."Oni koji nasleđuju imovinu nasleđuju i obaveze pokojnika. Međutim, ako se odreknu svega, kao što se dešava, banka bukvalno izvisi i ne može da naplati dug i to se dešava često", navodi Dušan Uzelac.Dakle, zaključuje naš sagovornik, osiguranje u slučajevima ovih kredita služi da banka dobije svoj dug, a da se zauzvrat ne pojavi na ostavinskoj raspravi.BONUS VIDEO Branko Živanović: Mart 2023. preloman kada je reč o kreditima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=brankoivanovimart2023prelomankadajereokreditima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4515914"]