Kad vam kažu da je kirija samo 400 evra, uglavnom vas slažu

Nakon što iz bilo kog razloga odluče da je vreme da promene stan, prva stvar koju podstanari rade je određivanje budžeta za novi dom i “češljanje” oglasa.

Već na prvom koraku nailaze i na prvi problem. Naime, trošak kirije za prvi mesec nikako nije i jedini koji očekuje podstanare u novom stanu.

Ukoliko, primera radi, uzmemo da je kirija za stan 400 evra, tokom prvog meseca u njemu, podstanar će morati da izdvoji i do 1.000 evra.

Depozit - još 400 evra

Pored kirije za prvi mesec, treba platiti i depozit.

Visina depozita nije definisana zakonom, mada se u praksi on kreće najčešće od jedne, a u ređim slučajevima i do tri mesečne kirije. Tako visok iznos kirije najčešće traže vlasnici luksuznih stanova, u kojima eventualnu štetu ne bi pokrio jedan depozit, ali ko iznajmljuje prosečan stan, uglavnom će platiti depozit u visini jedne kirije.

Dakle, za kiriju od 400 evra, depozit će u većini slučajeva biti isto toliko – dakle troškovi su se popeli na 800 evra.

Inače, depozit predstavlja odeđenu sumu novca koju zakupac plaća vlasniku stana, kao garanciju kojom se osigurava da stan neće biti oštećen, odnosno da će, prilikom iseljavanja stan biti u istom stanju kao i prilikom useljavanja. Dakle, ukoliko prilikom iseljavanja postoji određena šteta u stanu, vlasnik će je sanirati novcem iz depozita, a u suprotnom se iznos vraća zakupcu.

Stanodavac takođe iznos depozita može da iskoristi ukoliko je podstanar napustio stan, a nije namirio sve troškove za račune. Ovaj iznos vlasnik ne mora da vrati ukoliko zakupac otkaže ugovor o zakupu pre dogovorenog roka.

Agencijska provizija - 200 evra

Veliki broj stanova na tržištu izdaje se preko posrednika, odnosno agencije za nekretnine. One naplaćuju proviziju od 50 odsto ugovorene mesečne rente. Dakle, na stan od 400 evra, provizija je 200, što znači da je ukupan trošak za prvi mesec stanovanja u novom stanu čak 1.000 evra.

Ovaj trošak, naravno, može da se izbegne, tako što će podstanar odabrati agenciju u kojoj proviziju plaća vlasnik, a kakvih u Srbiji nema mnogo, i preko nje potražiti novi stan.

Takođe, postoje vlasnici stanova koji svoju nekretninu izdaju samo preko sajtova za oglašavanje, bez angažovanja agencije, što automatski znači niže troškove.

Kolike su kirije u većim gradovima?

Dakle, kirija od 400 evra je samo početak, na koje treba dodati preostale, velike troškove. Ipak, i taj iznos od 400 evra, nije veliki kada se uporedi sa drugim oglasima.

U Beogradu, recimo, stan od 50 kvadrata u Zemunu košta 600 evra mesečno, a ista površina na Starom Gradu izađe čak 1.100 evra. Na Voždovcu za 40 kvadrata podstanari treba da izdvoje 550 evra. Ko hoće da živi na Zvezdari, moraće da plaća 450 za 55 kvadrata.

U Novom Sadu, podstanari mogu da žive za 420 evra na Klisi, u stanu od 80 kvadrata ili za 500 evra u Banatiću, u stanu od četrdesetak. Od jeftinijih opcija, pronašli smo stan od 30 kvadrata na Adicama čija je mesečna renta 350 evra, kao i stan za istu cenu i na istoj lokaciji, ali nešto veće površine - 50 kvadrata.

Što se tiče Niša, tamo smo pronašli stan od 50 kvadrata na Medijani, sa rentom od 500 evra. U istom delu grada, stan od 40 kvadrata košta upola manje - 250 evra mesečno. Na opštini Pantelej, oglašen je stan od pedesetak kvadrata za 360 evra mesečno.

BONUS VIDEO Koje su najskuplje prodate nekretnine u Srbiji: Gde je najisplativije ulagati i ko kupuje nekretnine u inostranstvu?