Danima na poslu slušam kolege na kolegijumu koji pričaju o rastu euribora i povećanju mesečnih rata za stambene kredite, ništa ne razumem, držim se za glavu, ignorišem ono što čujem i kažem - o problemu ćemo kad dođe. E, došao je.
Kada sam podigao stambeni kredit početkom 2021. godine, svi su mi govorili – od roditelja do prijatelja i kolega – da sam napravio pravu stvar, da je uložiti u nekretninu najpametnije i da plaćam svoje. Danas mi je rata kredita skočila gotovo 90 evra, plata ostala ista, a računi i troškovi otišli u nebesa.
Plaćam svoje i šta imam od toga? Četiri zida i prenatrpanu platu od koje ne može da se živi normalno. I pomalo me sramota kada se pitam se kako ljudi koji odgajaju četvoročlanu porodicu uopšte mogu da žive samo od svoje plate, a ja jedan, sam sa sobom, ne znam kako to da izvedem.
Ne razmišljajući da je kredit zapravo omča oko vrata i da dvadeset i kusur godina jesu dug period, bio sam nafuran na to da imam svoju gajbu. Moja kamata nije bila fiksna, jer je u trenutku uzimanja kredita za mene bilo isplativije da uzmem kredit s mogućom promenljivom kamatom, uz gomilu uverenja svih oko sebe da ništa drastično i strašno ne može da se dogodi.
Ne razumem se u finansije, kredite, inflacije i druga novčana čudesa i razmišljao sam o tome da mi je potpuno isto da li ću sebi plaćati kredit ili ću stanodavcu davati kiriju.
Podigao sam stambeni kredit od skoro 90 hiljada evra, s rokom otplate od 25 godina, odnosno, 300 meseci. Prvobitna mesečna rata kredita mi je bila 370 evra. Danas mi bankarska aplikacija pokazuje da predstojeća rata kredita, koja treba da stigne krajem meseca, iznosi 455 evra.
To je 85 evra, odnosno 9.970 dinara više od rate kredita koju sam plaćao do sada. Kolege na kolegijumu kažu, međutim, da to nije kraj. Da će do kraja godine rate kredita ponovo skočiti.
I dok u nervnom slomu kuckam ovaj tekst, uporedo čitam novinske članke ljudi koji imaju isti ili sličan problem, čitam i predviđanja ekonomista koji navode „scenario sa švajcarcima„, a malo se i šalim uz kafu da je pravi trenutak da preprodam gajbu nekim Rusima za masne pare i da pobegnem da ponovo budem podstanar – ali i to bi bilo pod znakom pitanja, jer, i kirije su nenormalno skočile.
BONUS VIDEO: Ne postoji kredit na poklon, problem što ne znamo šta ide uz njega
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare