U srednjem roku planirano je osetno smanjenje subvencija i drugih vidova državne pomoći, čak i ispod pretkriznog nivoa, ocenio je Fiskalni savet analizirajući Fiskalnu strategiju za naredne tri godine. Nova Strategija predviđa posetepeno vraćanje javnih finansija u ravnotežu. Savet ocenjuje da su ciljevi fiskalne politike u srednjem roku dobri, ali da nisu dovoljno kredibilno planirani.
Strategijom je planirano da se fiskalni deficit sa 8,9 odsto BDP iz ove godine smanji za tri godine na jedan odsto, uz smanjenje javnog duga sa skoro 60 odsto BDP na 56 odsto.
Strategijom se planira i veliko poboljšanje strukture budžeta tako što bi se snažno smanjilo učešće državnih subvencija i plata u javnom sektoru u budžetskim rashodima, a povećalo učešće javnih investicija.
„U srednjem roku planirano je osetno smanjenje subvencija i drugih vidova državne pomoći, čak i ispod pretkriznog nivoa. Fiskalnom strategijom za naredni trogodišnji period planira se osetan pad izdvajanja za subvencije i druge vidove pomoći
preduzećima u državnom vlasništvu – garancije i budžetske pozajmice“, navodi Fiskalni savet.
Strategija predviđa da će subvencije u 2023. godini da se nominalno smanje za oko 20 odsto u odnosu na 2021, a da će plate u javnom sektoru u naredne tri godine da rastu manje od pet odsto.
Po projekcijama iz Strategije, budžet ne bi oskudevao ni u poreskim prihodima pošto je prognozirano da će privredni rast naredne godine da iznosi 6 odsto, a u 2022. i 2023. godini četiri odsto.
Glavno je pitanje, međutim, da li će planirana makroekonomska i fiskalna kretanja zaista i da se ostvare, ukazao je Fiskalni savet.
Prognoza privrednog rasta u Strategiji je previše optimistična, naročito u kratkom roku, jer usled nepredvidivog trajanja i efekta zdravstvene krize, ali i nepoznate brzine kojom će se globalna ekonomija oporavljati kad se epidemija stavi pod kontrolu – trenutno su sva predviđanja privrednog rasta u narednim godinama nepouzdana.
Trenutno raspoloživi podaci ukazuju na to da bi odgovarajuća, dovoljno oprezna prognoza rasta BDP u 2021. godini bila tri do četiri odsto, umesto šest.
Planirano je ograničavanje rasta zarada u javnom sektoru u srednjem roku, ali Fiskalni savet ocenjuje da iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da je malo verovatno da će to i da se sprovede.
Država je za subvencije i neto budžetske pozajmice izdvajala u proseku oko tri odsto BDP u periodu od 2015. do 2019. godine, što je dva puta više od izdvajanja koja za ove namene imaju druge zemlje centralne i istočne Evrope.
U 2021. godini planirano je da se budžetska sredstva daju Er Srbiji, navodi Fiskalni savet Srbije.
Ove godine su to bile Er Srbija i EPS, ranije Srbijagas, Petrohemija, a redovni korisnici državnih subvencija su Železnice i Resavica.
Reforme javnih i državnih preduzeća jesu u Strategiji prikazane nešto detaljnije nego obično, ali analiza Saveta pokazuje da spisak planiranih mera ni izbliza nije dovoljan da bi se ostvarilo planirano smanjenje subvencija u srednjem roku.
Važan rizik za javne finansije predstavljaju rastući rashodi za plaćanje kazni i penala – koji u Strategiji nije dovoljno dobro prepoznat.
U periodu od 2009. godine do danas Srbija je na ime kazni i penala isplatila preko 120 milijardi dinara, ili više od milijardu evra.
Trenutno se pred međunarodnim sudovima vode četiri postupka investitora protiv Srbije koji bi mogli da rezultiraju kaznama za državu više od 400 miliona evra.
Ekonomski značaj investicija u zaštitu životne sredine postoji i u dugom roku, pošto poboljšanje zdravlja stanovnika unapređuje ljudske resurse koji su važni za dugoročan privredni rast.
Premda u Strategiji nije data detaljnija struktura planiranih investicionih projekata države, ulaganja u zaštitu životne sredine po svojoj prilici i dalje nisu prepoznata kao jedan od prioriteta fiskalne politike, ističe se u analizi Fiskalnog saveta.
* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar