Podeli
Foto:Screenshot N1

Manjak u državnoj kasi, koji je predviđen novim rebalansom budžeta, biće rekordno visok. Prema analizi Fiskalnog saveta, deficit od 483 milijarde dinara, što je 8,8 odsto BDP, ubedljivo je najveći fiskalni deficit Srbije od kada se o tome objavljuju podaci. Uz to, nije potpuno jasno koji troškovi su dodati u odnosu na aprilski rebalans, i na šta se, konkretno, troše milioni evra.

Fiskalni savet kritikuje netransparentnost javnih rashoda u novom rebalansu budžeta za 2020. godinu , koja je dodatno povećana u odnosu na prethodne budžete.

Koji novi troškovi su dodati u odnosu na aprilski rebalans – nije potpuno jasno, tojest namena tih novih rashoda nije dovoljno jasno predstavljena.

“Nije objašnjeno na šta tačno odlazi oko 150 miliona evra povećanja neto budžetskih pozajmica – pretpostavljamo da najveći deo tih sredstava ide za Er Srbiju. Kancelarija za javna ulaganja dobila je novih 100 miliona evra bez bilo kakvog objašnjenja namene tih sredstava, što je neočekivano imajući u vidu da se istim rebalansom, na primer, transparentno pokazuju investicioni projekti koji se izvršavaju sa razdela Ministarstva građevinarstva. Nije objašnjeno ni zašto su investicije Ministarstva odbrane povećane za oko 100 miliona evra – troškovi izgradnje i opremanja kovid-bolnica mogu objasniti tek polovinu ovog povećanja”, ukazuje Fiskalni savet.

Zatim, u rebalansu se pojavljuju nove budžetske stavke od 40 miliona evra za subvencije u elektroenergetskom sektoru (koje najverovatnije, prema navodima Fiskalnog saveta, odlaze u EPS), subvencije za aviosaobraćaj od 35 miliona evra evra (koje najverovatnije odlaze na izgradnju aerodroma u Trebinju) i drugo.

“Poreski obveznici Srbije morali bi imati mnogo detaljniji uvid u to kako se troše njihova sredstva – na šta je Fiskalni savet već jasno upozorio prilikom ocene prvog rebalansa budžeta za 2020. u aprilu ove godine. Tad smo donekle imali razumevanja za netransparentno prikazivanje javnih rashoda budući da je taj rebalans rađen po hitnoj proceduri u cilju što efikasnije realizacije antikriznog paketa mera. Sad, međutim, ne postoji opravdanje za ovakav pristup Vlade prilikom izrade novog rebalansa budžeta”, ističe Fiskalni savet.

Zašto toliki manjak

Ogromno povećanje fiskalnog deficita u 2020. nije samo posledica uticaja zdravstvene krize na budžet već i strukturnih slabosti države i neracionalnih mera ekonomske politike. Srbija će u 2020. imati osetno veći budžetski deficit u odnosu na prosek zemalja Centralno istočne Evrope (8,9 odsto BDP-a u odnosu na 7,5 odsto BDP-a).

To je, navodi se, neočekivan rezultat uzimajući u obzir činjenicu da je privreda Srbija znatno manje pogođena zdravstvenom krizom..

“Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40 odsto u odnosu do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine. Uz to, komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti i među najvećim u Centralno-istočnoj Evropi, gde će u proseku iznositi 7,5 odsto BDP-a”, ističe Fiskalni savet.

To sve se ne može, smatra Savet, objasniti samo uticajem pada BDP-a na javne prihode i neposrednim troškom sprovedenih antikriznih mera.

“Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Dugogodišnja nedovoljna ulaganja u zdravstvo dovela su do toga da je Srbija u tekućoj krizi morala da izdvoji znato više budžetskih sredstava u odnosu na uporedive zemlje za nabavku neophodne opreme i unapređenje zdravstvene infrastrukture”, ukazao je Fiskalni savet.

Ni problemi državnih i javnih preduzeća, poput Er Srbije i EPS, nisu od juče.

Samo okidač

“Kriza je zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja – što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize. Uz sve to, godina će se završiti i sa neodrživo velikim izdacima za plate zaposlenih u javnom sektoru jer su one u 2020. prekomerno povećane (za oko 10 odsto), a BDP će najverovatnije imati realni pad od oko 1,5 odsto”, navodi Fiskalni savet.

To, navodi se, otvara ključno pitanje – kako će država u narednoj godini staviti pod kontrolu sve ove troškove i ponovo uvesti red u javne finansije?

Savet navodi da su prognoze za izradu rebalansa slične prognozama Fiskalnog saveta. Manja razlika postoji u proceni pada BDP – Ministarstvo finansija očekuje jedan odsto, Savet prognozira 1,5 odsto, što nije pretarano velika razlika.

Dobro je, navodi se, i to što javne investicije u infrastrukturu nisu umanjene u krizi.

“Javne investicije su rebalansom budžeta zapravo znatno povećane i u odnosu na prethodni rebalans iz aprila i u odnosu na inicijalni budžet s kojim se ušlo u 2020. godinu. U odnosu na prvobitno planirani budžet investicije su povećane za oko 27 milijardi dinara, što je 230 miliona evra. Glavni razlog za ovo povećanje su vanredni troškovi za nabavku medicinskih aparata i izgradnju i opremanja kovid-bolnica koje procenjujemo na oko 200 miliona evra”, ističe Fiskalni savet.

S jedne strane, ocenjuje se – dobro je što je država uspela da relativno brzo reaguje na zdravstvenu krizu i usmeri znatna sredstva za ove namene. Međutim, problem je što se uopšte došlo u takvu situaciju. Fiskalni savet već godinama bezuspešno ukazuje Vladi na nedovoljne investicije u zdravstvo (kao i u prosvetu i komunalnu infrastrukturu) i potrebu da se za ove namene opredeljuju daleko veća sredstva iz budžeta.

Porast javnog duga

Visok fiskalni deficit dovodi do snažnog povećanja javnog duga Srbije u 2020. godini.

“Ovo povećanje bilo bi još veće da država nije dočekala zdravstvenu krizu s neuobičajeno visokim depozitima -imala je između ostalog na računu i sredstva od isplaćene koncesije za Aerodrom Nikola Tesla. Dakle, veći deo manjka u budžetu koji u 2020. iznosi oko 4,2 milijarde evra jeste finansiran zaduživanjem i povećanjem javnog duga, ali je jedan deo deficita država uspela da pokrije i iz sopstvenih sredstava”, navodi Fiskalni savet.

Kako ističu – očekuje se i da će i novac od prodaje Komercijalne banke da se iskoristi za finansiranje deficita do kraja godine.

Zamrzavanje plata

Najvažnije sidro za fiskalnu stabilnost u 2021. je čvrsta kontrola plata u javnom sektoru.

Izvor za smanjenje manjka u budžetu iduće godine ne bi trebalo da bude povećanje poreza jer bi to, prema navodima Fiskalnog saveta, negativno uticalo na privredni rast.

“Kontrola zarada u javnom sektoru nije samo presudna za stabilizaciju javnih finansija u 2021. već je i ekonomski opravdana. Pre svega, izdvajanja iz budžeta za plate trenutno su neodrživo visoka. Tome je znatno doprineo i njihov izuzetno visok rast u 2020. od oko 10 odsto, do kog je došlo uz pad privredne aktivnosti od oko 1,5 odsto. Takođe, plate u javnom sektoru daleko su veće nego u privatnom sektoru, a sigurnost posla je veća”, upozorava Savet, predlažući zamrzavanje plata u 2021. godini, ili rast samo u skladu sa inflacijom, ne veći od dva odsto.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar