Fiskalni savet: Potrebno restruktuirati Er Srbiju

Govoreći o Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu, Petrović je na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja naveo da je epidemija pogodila i Er Srbiju, kao i ostale aviokompanije u svetu, te da je pomoć države za pokrivanje gubitka u vreme epidemije opravdana.Petrović kaže da se iz rebalansa budžeta i budžeta za 2021. godinu ne može utvrditi koliko će iznositi pomoć države, ali da je Fisklani savet došao do iznosa od 200 miliona evra.Tvrdi da je ispod 50 odsto tog novca za pokrivanje gubitaka tokom epidemije, a da je više od 50 odsto za "pokrivanje lošeg poslovanja Er Srbije i pre epidemije".Petrović navodi da to preduzeće od 2015. beleži minus od 15 do 20 miliona evra.Da bi pokrila taj manjak, kaže Petrović, Er Srbija se zaduživala kod Etihada i Komercijalne banke, često po visokim kamatnim stopama od sedam odsto.Ističe da rebalansom budžeta i budžetom za narednu godinu država preuzima te dugove."Tako se ođednom pojavljuje onaj model poslovanja od pre nekoliko godina, kada se Srbijagas zaduživao, pa je država preuzela dug od milijardu evra i onda ga isplaćivala sledeće četiri ili pet godina. To mora da se prekine, ne može država da plaća dugove", rekao je Petrović.

Zbog toga, naglašava, potrebno je restruktuirati, odnosno da se utvrdi stvarno stanje i da se ono prikaže javno."Mora da bude transparentno, da poreski obveznici vide kakvo je poslovanje tog preduzeća i kakvi su rezultati, da se tačno u tom planu utvrde obaveze preduzehca i koliko će to koštati budžet", naveo je Petrović.Pored pomoći Er Srbiji, Petrović navodi da Fiskalni savet nije saglasan ni sa podizanjem plata u javnom sektoru, jer ono, kako kaže, nije izbalansirano sa rastom BDP-a.Ističe da će za 2020. i 2021. godinu plate u javnom sektoru porasti za 11 odsto, dok će BDP za te dve godine rasti pet odsto, ako se, dodaje, uzme u obzir rast od šest odsto iduće godine."Ove dve godine, plate će brže da rastu od proizvodnje, a ne bi smele da idu preko toga", rekao je Petrović i dodao da je rast plata izašao iz ravnoteže.Da bi obezbedila rast tih plata u javnom sektoru, Petrović kaže da bi država trebalo da se zaduži 150 miliona evra, a možda je bolje, navodi, da se taj novac da privatnom sektoru koji će da uplaćuje poreze.On je to nazvao strukturnim problemom koji bi mogao da dovede do deficita i uvećanja javnog duga koji bi mogao da pređe 60 odsto, jer ćemo, kaže, 2022. i 2023. godine teško te plate vratiti u ravnotežu.Drugi problem koji bi mogao da dovede do deficita, kaže Petrović, jesu velike subvencije i neto budžetske pozajmice, naročito za, dodaje, Er Srbiju i Resavicu.Petrović je, u ime Fiskalnog saveta, pohvalio ulaganja u zdravstvo i rast penzija, a naročito velika izdvanja za javne investicije."Izdvajanje 5,5 odsto BDP-a za javne investicije je odlično, to je sada iznad proseka zemalja centralne i istočne Evrope", rekao je Petrović i dodao da su javne investicije glavni pokretači tekućeg rasta.Ocena Fiskalnog saveta je, kaže i da deficit od tri odsto nije veliki, te da se to telo i zalagalo za oprezniji pristup sa manjim deficitom da se krene u 2021. godinu, koja će biti neizvesna.Pohvalili su što je ove godine predlog budžeta bio na vreme, te da je Fiskalni savet imao vremena da ga detaljno pregleda.Fiskalni savet, kaže Petrović, zamera niska izdvajanja za komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine, te da Ministarstvo građevinarstva i Ministarstvo za zaštitu životne sredine zajedno imaju 25 miliona evra za te vrste investicija.Za početak je, kaže, potrebno četiri puta više, odnosno 100 miliona evra.