Crna Gora je za samo 2 meseca sasekla inflaciju sa 15 na 8%: Ovo je njihova lekcija za Srbiju

Jedna od mera za usporavanje inflacije u Srbiji bila je zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica, mesa i goriva. Neke od tih mera i dalje su na snazi, ali su mleko i meso “otpali” sa liste, a ono što je potom usledilo dobar je pokazatelj da ovakve mere nisu dobre na duge staze – nakon nekoliko meseci stagniranja, cene ovih proizvoda drastično su skočile.

U “komšiluku”, Crnoj Gori, Vlada je u martu, u saradnji sa marketima, kreirala “antiinflacionu korpu”, u koju je “smestila” 25 proizvoda I ograničila im cene, a marketi su potom mogli da biraju da li će učestvovati u ovoj akciji, kao i koje proizvode iz korpe će prodavati po ograničenim cenama.Pre uvođenja ove mere, februarska inflacija u Crnoj Gori iznosila je 15,1 odsto. Potom, u martu – 10,5. Na jednocifreni nivo, od 8,6 odsto, inflacije je došla u aprilu.

Da li je za to odgovorna antiinflaciona korpa?

Kako za “Novu” objašnjava profesor Ekonosmkog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije dr Dejan Šoškić, "antinflatorna korpa" mogla je da pomogne u obaranju crnogorske inflacije, ali da postoje i neki jači razlozi koji su uticali na to.“Ključni razlozi su pad cena nafte i hrane na svetskim tržištima, efekat baze, to jest dolazak u doba godine kada je, u isto vreme prošle godine, inflacija bila visoka i odsustvo ekspanzivne fiskalne i monetarne politike”, kaže dr Šoškić.Inače, fiskalna politika o kojoj govori naš sagovornik odnosi se na pribavljanje novca u državnu kasu i raspoređivanje njegovog trošenja, dok se monetarna odnosi na kontrolu ponude novca od strane centralne banke.“Takođe, Crna Gora ima relativno malo, ali uzorno slobodno i konkurentno tržište, tako da su tamo mnogi proizvodi jeftiniji nego u Srbiji, a povremeno su i neki proizvodi iz Srbije koji se prodaju u Crnoj Gori jeftiniji nego kod nas”, dodaje Šoškić.

Sagovornik “Nove” takođe objašnjava i da je ova susedna država imala znatno višu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od Srbije.“Stoga je moguće da i u domenu ‘ponude’ ima zasluge za nižu inflaciju”, kaže on.Kada su u pitanju administrativne mere, baš kao što je antiinflaciona korpa, njihov uticaj na snižavanje inflacije je moguć, ali nije glavni razlog. Kako objašnjava profesor Šoškić, efekat takvih mera je kratkoročan, a ubrzo će biti jasno da li je pad inflacije srednjeročno održiv. Ipak, naš sagovornik veruje da jeste.

Prema njegovim rečima, ako u Crnoj Gori ne bude nepredviđenih šokova, inflacija bi do kraja godine mogla da se vrati na niske jednocifrene nivoe.

Jednocifrena inflacija u Srbiji – nemoguća misija?

Ekonomisti već mesecima unazad iznose svoje predloge za usporavanje inflacije. Međutim, nadležni, barem do sada, nisu bili zainteresovani da makar neki od njih usvoje. Jedna od ključnih stavki je, kako je ranije za “Novu” naveo profesor dr Ljubomir Madžar, fiskalna politika koja mora da se “dozove pameti”. To znači da nema mesta za izdatke koji nisu neophodni, poput izgradnje džinovskih stadiona.Prestanak štampanja novca, utvrđivanje strukture cena 100 osnovnih proizvoda, ograničenje trgovačkih marži, oporezivanje ekstraprofita za trgovce hranom i energentima, zaustavljanje projekata koji nisu neophodni a finansiraju se novim zaduživanjem i povećanje plata kroz promenu sistema finansiranja zdravstva – to su mere koje je ranije izneo ekonomista Dušan Nikezić.

S druge strane, država je usvojila mere ogrnaičenja pojednih cena, što je samo dalo kontraefekat i dovelo do poskupljenja nakon njihovih odmrzavanja, a NBS svakog meseca povećava referentnu kamatnu stopu, po uzoru na ostale centralne banke u svetu. Jedini izuzetak je, od aprila prošle godine, bio maj ove, kada se kamatna stopa ključna za određivanje visine rate kredita indeksiranim u dinarima ostala na istom nivou na kojem je do tada bila, od šest odsto. Ipak, ekonomisti ne smatraju da je to znak da će inflacija dalje nastaviti da slabi, već da je ovo samo “zatišje pred buru”, te da bi vež sledećeg meseca, u junu, kamatna stopa ponovo biti povećana.

Šta kaže centralna banka?

NBS je iznela tri scenarija za kretanje inflacije u Srbiji, a prema prvom, ona bi trebalo da nastavi da opada, da bi u junu došla do 14 odsto, te da bi se u granice ciljanog koridora od 1,5 do 4,5 odsto vratila sredinom sledeće godine, prema čemu bi na kraju ove iznosila 12,7 procenata.Prema drugom iznetom scenariju, na kraju godine inflacija bi iznosila 13,1, a prema trećem, najpovoljnijem - 12,2.BONUS VIDEO Pitali smo građane šta im najteže pada od poskupljenja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketaposkupljeniaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3545525"]