Profesor Šoškić otkriva šta će biti sa cenama i inflacijom u Srbiji i upozorava: Sve prognoze NBS su pogrešne!

U razgovoru za naš list, dr Šoškić objašnjava da je javni dug Srbije od početka pandemije porastao za više od devet milijardi evra, u čemu treba tražiti i izvore za razne vidove ekspanzivne fiskalne politike koja se realizuje poslednjih godina. Otkriva i zbog čega osnovni proizvodi poskupljuju više od zvanične inflacije, kao i šta će biti sa cenama kada inflacija bude počela da pada.Guvernerka NBS najavljuje jednocifrenu inflaciju do kraja godine. Koliko je to prema Vašoj proceni realno i šta Vi očekujete?Nažalost, iz NBS u poslednje vreme često čujemo procene o budućoj inflaciji koje se ne realizuju u realnost. Na primer, u februaru 2022 predviđali su inflaciju od 3,5 do 4 odsto za kraj 2022. U maju 2022. predviđali su opadanje inflacije od kraja juna do kraja godine i dalje opadanje inflacije u 2023. U avgustu 2023. predviđali su da će inflacija dostići vrhunac u trećem kvartalu prošle godine i da će se nakon toga oštro smanjivati do kraja 2022. i u 2023. godini. U novembru su predviđali da je inflacija doživela svoj maksimum i da će se postepeno smanjivati u narednom periodu. Ono što se dešavalo u realnosti je bio stalni rast inflacije (ubrzavanje rasta cena) koja je sada, uprkos zamrzavanju nekih cena u poslednjih godinu i više dana, na nivou od više od 16 odsto. Istovremeno, u Evropi je već u opadanju i oborena je na 6,9 odsto. Dakle, svaka od tih prognoza NBS se pokazala kao netačna. To nije dobro za kredibilitet te institucije. S obzirom da smo pristali da ove godine korigujemo cene struje i gasa naviše, inflacija se neće tako lako i brzo spustiti. Korekciju cene struje i gasa trebalo je učiniti pre nekoliko godina kada je inflacija ionako bila ispod inflacionog cilja. Iz čitavog niza primera poslednjih godina, čini se da se odluke iz domena ekonomske politike donose nepravovremeno, stihijno i bez dovoljnog razumevanja uzroka i posledica na privredu i građane. Očekujem ipak da će se inflacija zaustaviti u daljem rastu u naredna dva kvartala, ali ne verujem da će se uskoro vratiti na ciljani nivo od 3 odsto.

Hoće li sa padom inflacije pasti i cene?U većini slučajeva ne. Moguće su samo korekcije cena naniže u nekim slučajevima gde su cene otišle isuviše visoko i daleko od njihovog ravnotežnog nivoa u novim uslovima.Kako je moguće da država tvrdi da je inflacija 15 - 16 odsto, a da su u prodavnicama cene mesa, mleka, ulja (spisak je podugačak) poskupele i do 60 odsto?Visoka inflacija u domenu hrane direktno i najviše pogađa najsiromašnije građane. Ona, međutim, otkriva ozbiljne slabosti u domenu ekonomske politike u poljoprivredi gde je očigledno da ne postoji efikasna koordinacija ključnih komponenti agrarne politike (subvencije, prelevmani, otkupne cene, izvoz, kreditiranje, robne rezerve, interventni uvoz, carine). Moguće je i da na tržištu postoje špekulativne i monopolističke strukture koje u uslovima inflacije ostvaruju ekstraprofit i dalje podstiču inflaciju. Po mom mišljenju, da imamo jake i nezavisne institucije, mnogi od ovih problema se ne bi ni javili.Jedna od mera za suzbijanje inflacije kojom se koristi NBS je podizanje referentne kamatne stope, što radi od aprila 2022. godine. Zbog čega deluje da ova mera ne daje rezultate?Zato što je najveći deo kredita u devizama. Referentna kamatna stopa NBS ima uticaja samo na dinarsko kreditiranje i štednju. Upravo zato se NBS, dok sam kratko radio u toj instituciji pre više od deset godina, toliko i zalagala za dinarizaciju domaćeg finansijskog sistema. Od 2012. na dinarizaciji se praktično ne radi, a ključna je za jačanje finansijske stabilnosti u zemlji kao i za jačanje efikanosti alata koje koristi NBS, posebno referentne kamatne stope NBS.Šta bi dalo rezultate?Puno prilika je propušteno. Referentnu stopu NBS je trebalo podizati još od leta 2021, a ne tek devet meseci kasnije. Prvi udar rasta svetskih cena trebalo je apsorbovati rastom vrednosti dinara (a mi smo taj alat potrošili bez potrebe 2017. godine kada je od toga jedini efekat bio da plate u evrima ispadnu više, kao i da dug u odnosu na BDP ispadne niži). Rast referentne kamatne stope NBS bi imao mnogo većeg efekta na obaranje inflacije da se radilo na dinarizaciji od 2012. U postojećim uslovima, sa rastom referentne kamatne stope NBS, trebalo je zaoštravati i uslove deviznog kreditiranja u zemlji korištenjem drugih alata NBS, što takođe nije činjeno.Brojni ekonomisti smatraju da država štampa prevelike količine novca bez osnova i da kontrole nema. Kako možemo da znamo da država štampa novac?Treba analizirati odnos monetarnih agregata i BDP-a. Ti podaci ne podržavaju tvrdnje da se nalazimo u periodu monetarne ekspanzije bez kontrole, ali treba imati u vidu da se novac u uslovima neizvesnosti može ubrzavati u svom cirkulisanju kroz privredni i finansijski sistem, čime se stvara sličan efekat kao da novca ima više.Šta su posledice?Posledice kreiranja novca mogu, ali i ne moraju biti inflatorne. Po pravilu, prvi efekat kreiranja novca je pad kamatnih stopa, ali nakon toga, zbog rasta inflacije i inflacionih očekivanja, dolazi do rasta nominalnih kamatnih stopa.

Koliki je realan kurs evra?Realan kurs evra bi trebalo da obezbedi ravnotežu u trgovini (izvozu i uvozu) i plaćanjima zemlje sa inostranstvom. Srbija ima i deficit trgovinskog bilansa i deficit tekućeg dela platnog bilansa. Sve zemlje centralne i istočne Evrope reformama i rastom konkurentnosti njihovih ekonomija uspele su da eliminišu deficit u tekućem delu bilansa plaćanja sa inostranstvom. Srbija to nije uspela i od 2017. (kada je kurs dinara ojačao sa 124 na 117,5 dinara za evro) jaz između uvoza i izvoza (deficit trgovinskog bilansa), nažalost, ponovo raste. Da bi postojeći kurs bio dugoročno održiv i postao realan, potrebno je da se značajno podigne produktivnost i konkurentnost naše privrede.

Koliko je, prema Vašem mišljenju, kriza zaista uticala na životni standard u Srbiji?Životni standard meri prosečna kupovna snaga dohodaka građana. Ne njihova veličina u dinarima ili evrima već njihova vrednost u smislu koliko roba i usluga mogu podmiriti. Verujem da je najveći deo nominalnog rasta plata „potrošen“ inflacijom koja je sada već više od pet puta viša od inflacionog cilja.

Da li smatrate da je povećanje plata i penzija doprinelo povećanju standarda kako to tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić?Mislim da su ta povećanja plata i penzija pre svega doprinela ovako visokoj inflaciji koju imamo u zemlji.Šta Vas u ovom trenutku najviše zabrinjava?Komplikovanje političkih, ekonomskih i finansijskih okolnosti u međunarodnom okruženju u kombinaciji sa nedostatkom njihovog razumevanja i nejasnim ciljevima donosioca odluka u zemlji.

Šta su najveći ekonomski izazovi?Uglavnom ono što redovno čitamo i u izveštajima Evropske komisije: visoka korupcija, ozbiljno narušena vladavina prava i slabost državnih institucije. Posebno zabrinjava sistematsko zapostavljanje razvoja kvalitetnih kadrova u obrazovanju, nauci i zdravstvu.BONUS VIDEO Ko ima snage za trku sa inflacijom i podivljalim kreditnim ratama?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=koimasnagezatrkusainflacijomipodivljalimkreditnimratamapetricaakoviidejanokinm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4272630"]