2
Gotovo 50.000 stambenih objekata, ali i poslovnih zgrada u Srbiji zuji prazno i nedovršeno. Najviše ih je u Beogradu. Država treći put produžava rok za njihov završetak i sada je to maj 2025. godine. Istraživali smo kako bi na tržište nekretnina uticalo kada svi ti stanovi budi konačno završeni i spremni za prodaju. Agenti za nekretnine kažu da bi to moglo smanjiti cenu kvadrata za čak 10 do 20 odsto u odnosu na sadašnje.
Agent za nekretnine, Katarina Lazarević u izjavi za Novu kaže da se čuveni Zakon o ozakonjenju objekata dugo očekuje i da treba da doprinese da se na hiljadu novih stanova i kuća može prometovati i to veoma pomoglo da se koriguju cene stanova u vidu pojeftinjenja istih.
„Kada bi se rešile na stotine hiljada objekata u katastru, stanovi bi takođe pojeftinili, jer je logično, kada je veća potražnja“, isitče Lazarević.
Sagovornica Nove ističe da se poslednja dva meseca, dakle od Nove godine, tržište nekretnina smirilo, odnosno prodaja stanovova se znatno smanjila.
„Tržište je u potpuno mirnoj fazi. Jako je otežan promet, tj. minimalan. Nije se godinama unazad dogodilo da se ovako malo stanova i kuća prometuje“, kaže Lazarević.
Dodaje da bi jedan od uzroka mogao biti veoma složena politička situacija, ali i ekonomska situacija za koju naša sagovornica kaže da „nije ružičasta“.
„Krediti su skupi, kamate su visoke, mali je procenat ljudi koji posežu za kreditima i samim tim je interesovanje minimalno“, zaključuje Lazarević.
Uroš Jovanović iz „Art nekretnina“ saglasan je da ukoliko bi se na tržištu pojavili novi, legalizovani kvadrati, to bi doprinelo smanjenju cena.
„Ne mislim da je to lako izvodljivo. ipak, ako se desi da se odjednom veliki broj kvadrata pojavi na trižištu, to bi poguralo cene na dole i to možda za 10 do 20 odsto“, kaže Jovanović.
PROČITAJTE JOŠ
Dodaje da je pitanje koliko je takav scenario realan.
Jovanović objašnjava da se sada Rusi sve više pojavljuju kao kupci stanova i da bi konačne rezultate još trebalo sačekati.
„Domaća tražnja malo opada. Međutim, postoji ova tražnja koju sada Rusi kreiraju – pričam o kupovini. Za tražnju nije dobro to što su skočile kamatne stope kredita. Epilog toga zanćemo za mesec-dva“, zaključuje Jovanović.
Građevinske dozvole pre 2009. godine izdavale su se bez rokova izgradnje.
To je razlog što mnogi od njih ni danas nisu završeni.
Njjima i investitorima kojima su od septembra 2009. izdavane dozvole sa rokom izgradnje resorno ministarstvo daje još jednu šansu – da završe započete objekte najkasnije do 25. maja 2025. godine. Novih rokova, kažu, neće biti.
„Sankcija za nepostupanje u ovom roku je da objekti iz legalnog prelaze u nelegalno. Sve do njihovog rušenja, moraju i da plate državi porez na imovinu kao da je objekat završen“, kaže za RTS Aleksandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Primera savesnog i odgovornog građevinarstva ima. U Italiji, posle predviđenog roka za završetak gradnje, bez obzira na to da li je objekat gotov, investitor plaća gradsku rentu i porez na imovinu.
BONUS VIDEO: Katarina Lazarević_ Veća potražnja za stanovima bez centralnog grejanja.
