Podeli
Foto:EPA-EFE/JUSTIN LANE

Sve i kada bi u Srbiju stigla nafta po ceni od nula dinara, litar benzina kod nas ne bi koštao ispod sto dinara. Jer, značajno su velika zahvatanja države kroz poreze i akcizu, a postoje i troškovi prevoza i određena zarada rafinerije i prodaje. Ovako Nebojša Atanacković iz kompanije “Nafta ad” najjednostavnijim rečima objašnjava kako će se globalni pad cena nafte, pa i survavanje ispod nule na svetskim berzama, odraziti na cene u Srbiji.

Cene nafte pale su ispod nule, gurajući tržišta u paralelni univerzum gde su prodavci plaćali kupcima 40 dolara po barelu samo da bi se rešili sirove nafte u svom posedu. Ovim rečima je “Blumberg” opisao do sada nezabeleženu situaciju u berzanskom trgovanju naftom.

Velika ponuda, a mala tražnja zbog pandemije koronavirusa, oborila je svetske cene nafte, a najgore su prošli američki proizvođači.

Na berzama se sada zaključuju ugovori za maj mesec kada se, kroz trgovanje ugovorima, takozvaniim fjučersima, prodavac obavezuje da će određenog dana kupcu prodatati određenu količinu nafte po unapred utvrđenoj ceni, a kupac se obavezuje da naftu kupi pod dogovorenim uslovima.

Problem je, međutim, nastao jer je kupaca zbog globalnog ekonomskog “zastoja” uzrokovanog koronavirusom sve manje, a količina koju prodavci žele da prodaju je sve veća.

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na fakultetu FEFA, za Nova.rs ističe da je ponuda nafte nastavila da raste, dok je tražnja izuzetno smanjena.

Foto: N1

“Tržište ne veruje čak ni najavama da će doći do smanjenja ponude, a skladišnih kapacitete nema više. I sada naftu koju imate nemate gde da držite. A vi ste je kupili, imate neki papir da će neko da vam isporuči tu naftu u maju, a nemate kome da je prodate. I to je juče dovelo do neverovatnih cena na berzi, u jednom trenutku je ona bila i -40 dolara po barelu”, navodi Radosavljević.

On, ipak, veruje da će se situacija relativno brzo rešiti.

“Međutim, tu ima još jedan veliki problem. To su veliki troškovi eventualnog obustavljanja proizvodnje nafte i veliki troškovi njenog obnavljanja takođe. Iskreno, ne znam kako će proizvođači nafte to da reše, osim da se nadaju da će Kina da povuče deo nafte, jer je već počela da se oporavlja od pandemije”, navodi sagovornik Nova.rs.

On podseća da je u ranije bilo situacija kada je tražnja bila jednaka ponudi, i kada se moglo prodati bilo šta, dok su različite vrste nafte međusobno malo odstupale po ceni. Sada je situacija drugačija i cene značajno odstupaju.

“Sada, kada imate veliku ponudu, imate situaciju da je brent, kvalitetnija nafta, na nivou od 26, 27 dolara, a imate teksašku naftu koja je otišla u bescenje. Ima i drugih vrsta nafte. Tako se kanadska, na primer, već nekoliko dana prodavala za -5 dolara po barelu. Država Kanada je čak obećala subvencije proizvođačima…”, navodi Goran Radosavljević.

Za neki dan je već 1. maj. Sada bezanski trgovci dolaze u situaciju da tu naftu moraju da kupe i povuku, a nemaju gde sa njom. Jer naftu uglavnom kupuju veliki trejderi, kompanije.

“Mislim da će ovo dati dodatni podsticaj državama u svetu, pogotovo državama prizvođačima – ili da smanje proizvodnju ili da polako najavljuju izlazak iz krize, kako bi se podstakla ekonomija. Kina može da povuče deo nafte, ima domaću tražnju koja nije zadovoljena, ali ipak, kinesko tržište je ograničeno ako nema međunarodne tražnje”, zaključuje naš sagovornik.

Srbija ipak ne uvozi teksašku naftu, a ni kanadsku, već najviše brent i ural.

Nebojša Atanacković, iz kompanije “Nafta ad” za Nova.rs ističe da je Kina, posle SAD, najveći korisnik korisnik nafte i naftnih defvitanta.
Problem je nastao kada Rusija nije prihvatila dogovor OPEK-a da se smanji proizvodnja, jer njen budžet u velikoj meri zavisi od nafte i gasa.

““Kada Rusija nije htela da smanji proizvodnju, Saudijska Arabija je povećala svoju proizvodnju skoro na maksimum. I desila se suprotnost – umesto da se smanji proizvodnja, ostajalo je i po po 20 miliona barela više, nije imalo gde da se troši, zalihe su postajale sve veći i prešle su 200 miliona barela”, navodi Atanacković.

Posledica je što nafte sada ima u izobilju i pada joj cena.

“Sada su i zemaljski kapaciteti i oni u tenkerima došli do nivoa da više nema gde da se skladišti nafta. To je i bio razlog pada cene”, objašnjava on.

Prema Atanackovićevim rečima, cena nafte će sigurno do kraja godine biti niska i teško će otići gore. OPEK je smanjio proizvodnju nafte za 10 milona barela, ali to je nedovoljno. On ipak, ocenjuje da će niža cena derivata pomoći ozdravljenju privreda posle pandemije, kako naše tako i drugih u svetu. Pogotovo kada je reč i o avioprevoznicima koji su zbog pandemije desetkovani.

Na pitanje kako će se berzanske cene nafte i kada odraziti i na konkrentne cene na pumpama u Srbiji, Atanacković kaže da se to pitanje ovde postavlja otkako je svetska cena počela da pada.

“Taman kad bi kod nas cena i bila nula dinara, litar benzina i dizela na pumpama ne bi mogao da bude manji od sto dinara. U Srbiji su značajno velika zahvatanja krozu akcizu u fiksnom iznosui i kroz poreze. Pa na to treba dodati i troškove transporta, prerade, određenu zaradu rafinerije i maloprodaje…”, zaključuje Atanacković.

Komentari

Vaš komentar