Krvave noge i žuljevi - bose trčale 10 kilometara u Kruševcu zato što su poštovale pravila

Atletičarke koje su se takmičile na trci u dužini od 10 kilometara napravile su na neki način sopstveni protest zbog toga što su poštovale pravila.

Čitavu dužinu od 10 kilometara trčale su bez patika, već samo u čarapama, iz razloga jer nisu imale adekvatno propisane patike za nastup na Prvenstvu Srbije.

Ljudi iz Atletskog saveza Srbije držali su se pravila i zbog toga je veliki broj njih trku završilo sa krvavim nogama.

Da u Srbiji svako, ko treba i ko je nadležan za to, postupa ovako, gde bi nam kraj bio.

Šta se sve dešavalo tokom i pre pomenute trke, objasnio je Bojan Komlenić, atletski trener AK "Srem" Sremska Mitrovica.

"U atletici sam od 1991. godine i mislio sam da me malo toga može iznenaditi. Ali prevarih se.

U subotu je u Kruševcu održano Prvenstvo Srbije na 10.000m na stazi. Takođe, istog dana je održana i bečejska desetka, trka sa novčanom nagradom, a i Kros Srema u Inđiji gde je takođe bila novčana nagrada.

Mi iz AK "Srem" iz Sremske Mitrovice, umesto toga smo, iz nekog poštovanja prema matičnom savezu i generalno prema srpskoj atletici odabrali da idemo u Kruševac na zvanično prvenstvo. Nekako smo učeni da je državno prvenstvo ipak nešto posebno, da ima težinu i da ono, iako nama predstavlja samo trošak, na neki način ima vrednost. Prosto, da je to stvar nekog sportskog prestiža.

Nakon subotnjeg takmičenja zaista nisam više siguran da li je to tako.

Naime, zbog rigoroznih pravila i propisa Svetske atletske federacije klubovima je uz raspis poslat link sa patikama u kojima se sme trčati, ali malo nas je razumelo da se u "normalnim" patikama koje nemaju "nabudžene" karakteristike, a koje su van tog spiska - ne može trčati.

Ukratko - ako poželiš da trčiš u patikama koje nisu na tom poslatom spisku - ne možeš.

Makar trčao u onim sasvim običnim sa đonom debljine 1cm, makar to bile najjeftinije i najklasičnije moguće patike, makar bile sa sasvim normalnim karakteristikama. Možeš da trčiš samo u patikama sa spiska!

Tako se desilo da je u trci muškaraca šest takmičara zbog patika diskvalifikovano, a da su devojke koje su trčale posle njih shvatile da nemaju adekvatnu obuću, da će i one biti diskvalifikovane, pa su neke pokušale na brzinu da pronađu neku lokalnu prodavnicu gde bi mogle da kupe nešto sa spiska ali nisu imale sreće.

Stigla mi je njihova slika sa starta uz komentar pošiljaoca "Može se reći da su nas izuli iz cipela" i na toj slici stoje trkačice na startu - u čarapama.

Pri tom čak deluju i veselo i verujem da su se smejale, jer šta drugo čovek da radi u tako glupoj situaciji? Deluje kao sekvenca sa snimanja vesele olimpijade Monti Pajtona.

Da se razumemo, sve su one tu jer vole trčanje i jer žive trčanje već dugi niz godina. Još jednom podsećam da su umesto para odabrale zvaničnu trku Atletskog saveza Srbije zbog prestiža i ako bolje razmislimo - pogrešile su.

U Bečeju i u Inđiji ih niko ne bi izuo, a verovatno bi i zaradile.

Trčati bos, pa makar i u čarapama, po tartan podlozi 1.000m je dosta neprijatno, a o 10.000m da ne pričamo. Aleksandra kaže da drugi deo trke nije mogla da promeni brzinu, jer su joj prvo izašli žuljevi, pa ubrzo i popucali, tako da je bukvalno krvavih stopala završila trku.

Ljudi koji su ispred Atletskog saveza kažu da su takvi propisi, da nema vrdanja, da su došli sa najviše instance i da bi rezultati bili priznati moraju se pravila ispoštovati do kraja.

S jedne strane, mogu da razumem da tu ne bi trebalo da bude improvizacije, ali takođe ne mogu a da ne primetim da nijedan rekord nije bio ni približno ugrožen, jer su u pitanju starije atletičarke i da je možda sve ovo, kad malo bolje razmislim, bilo nepotrebno i pomalo ponižavajuće.

Atletika jeste sport u kojem se strogo poštuju pravila i to joj daje svojevrstan integritet, ali mora li se ići toliko striktno?

Ne bih da me neko pogrešno razume, nisam protiv propisa, ali da oni budu u skladu sa normalnošću. Takođe sam u dobrim odnosima sa celom ekipom iz Srpskog atletskog saveza koja radi na organizaciji prvenstava i posle sam se čuo sa njima, kažu da su propisi takvi, ali i dalje ne mogu da se otmem utisku da ovde nešto ne štima.

Da li bi neko mogao da ode u Lidl i da kupi one patike za 2.500 dinara i da u njima trči državno prvenstvo i zašto ne bi? Takve patike sigurno ne daju nikakvu predost takmičaru.
I da li bi neko mogao da trči u sprintericama za bacanje koplja, jer se one nalaze na spisku dozvoljenih sprinterica i patika?

Takođe, mora se napomenuti da je izlaznost na ova takmičenja sve manja, juniora nije ni bilo, juniorki samo tri, seniori su bili najmasovniji, ali ih je diskvalifikacija zbog neodgovarajućih patika brojčano masakrirala, dok je kod seniorki nastupila polovina od prijavljenih. Šta to treba da uradimo da motivišemo decu i omladinu da se bave atletikom je pitanje svih pitanja, a ovde se sve nekako radi suprotno, nažalost. Ispunjava se forma, suština gubi smisao.

Mnogo pitanja mi se nameće, odgovora je malo jer su striktni i suvi, logika se više ne računa, puj-pike ne važi, držimo se svetskih propisa.

Rezultati su nam možda baš zato daleko od svetskih.

Na neki način ovo je takođe i šteta za atletiku. Umesto da privlačimo ljude na ovakve trke mi ih odbijamo. Na ovim trkama nema nagrada osim medalja, nema stimulacije za rezultat, nema pokrivanja troškova, nema ničega, ali ajd što svega toga nema nego još moraš i bos da trčiš ako nećeš da te diskvalifikuju.

Ove godine je ovo prvenstvo spalo na one koji vole da trče i ne pitaju šta treba, ali dođu.

Ali nakon ovog iskustva pitam se, ko će sledeće godine trčati na Prvenstvu?

Hoće li ga uopšte biti?

Svakako postoji jedna uteha, možda se 2026. godine državno prvenstvo neće ni održati - ali, nema veze, jer biće sve to po propisima.

I onda čuješ: "Sport je bitan, treba što više dece da se bavi sportom."

Pa kako druže?

Ne znam. I dalje se čudim.", napisao je Bojan Komlenić, atletski trener AK "Srem" Sremska Mitrovica.

BONUS VIDEO Zorana i Jelena Arunović sa zlatom u Nova.rs: Sad ću da se rasplačem opet, Damira ću tek da obaram