Crvena zvezda i njene legende su obeležili 30 godina od titule prvaka Evrope u Bariju, a Darko Pančev bio je jedan od zaslužnih na terenu za trijumf nad Olimpikom iz Marseja i ostalim rivalima crveno-belih.
Došao je u Zvezdu iz Vardara kao mlad igrač, napustio ju je kao dokazani šampion, a sa njim smo u opširnom intervjuu posvećenom godišnjici najvećeg uspeha klupskog fudbala u Srbiji, razgovarali između ostalog i o karijeri posle Barija i Zvezde.
PROČITAJTE JOŠ:
Pančev je iz Ljutice Bogdana otišao 1992. godine, nakon što je njegov klub zamalo propustio šansu da se plasira u novo finale Kupa evropskih šampiona posle grupe sa Sampdorijom, Panatinaikosom i Anderlehtom.
Inter je bio njegova sledeća destinacija, a Pančev ga je uporedio sa „najgorom devojkom kojom je mogao da se oženi“, jer su ga hteli i drugi klubovi.
„Davao sam taj primer sa Interom, kao ono kad si mlad i hodaš s jednom devojkom deset godina, pa ili se raziđeš ili ostaneš sa njom. A ima i onih koji probaju sa dve, tri devojke, pa onda izaberu. E sad vi od te tri, četiri uzmete najgoru za ženu. E to sam ja uradio. Imao sam tri, četiri dobre prilike da se udam, ili oženim i uzeo sam najgoru kad sam otišao u Inter“, rekao nam je Pančev.
Tada je postojala mogućnost da ode između ostalog i u Mančester junajted, koji tek što je počinjao da žanje uspehe sa Ser Aleksom Fergusonom.
„Da sam otišao u Junajted mnogo bih bolje prošao sigurno. Otkazao sam jer sam počeo da se povređujem. Levi list noge, mišić lista. Jako nezgodna povreda, traje dva, tri meseca dok se oporaviš. To mi se triput desilo. Jednom u Interu, jednom u Fortuni i kad se u Sionu desilo, rekao sam neću više. Trajao bih mnogo više, igrao bih bolje“. priča Pančev.
Mada su prošle godine, nerv pobednika sa primesama ega koji se ne gasi i dalje tinja u Darku, koji kao da se nije do kraja pomirio sa time što nije shvatio kako Inter i Italijani u tom trenutku funkcionišu.
„Mlađe generacije ne znaju, moje neigranje u Interu nije vezano za moje kvalitete ili nekvalitete. Prvo, Inter nije bio velika ekipa. Sad da bih ja sebe opravdao, za mene je bilo bolje da kažem da je Inter bio jak tim, teško da se uđe. Ja obratno kažem, Inter je bio slab tim. Ali, klupski gledano, atmosfera u svlačionici. Gledali su nas kao strance drugim očima. Bio je tamo Salvatore Skilači kao drugi centarfor. Kolege iz reprezentacije (Luiđi) De Agostini, (Rikardo) Feri, (Đuzepe) Bergomi, (Valter) Zenga. Oni su pravili pritisak treneru koji je bio mali trener za tako veliki klub – Osvaldo Banjoli. Oni su pravili pritisak da igra Skilači, a ne ja. To sam osetio, zato sam se i posvađao. Sa trenerom, sa upravom posle toga. I kad krenete u takvu avanturu, teško može da se izvučete iz svega toga“, u dahu se priseća Pančev.
Za sebe i dalje kaže da je budala što je odbio čuvenog „Fergija“, ali dok se jednom ne smrkne, drugom ne svane. Tako je i svanulo Eriku Kantoni, umesto Pančevu.
„Onda nastaje moja druga greška, u decembru 1992. Tad me je tražio Ferguson. U tih prvih šest meseci kad sam imao probleme. Umesto da budem pametan i odem, ja sam ga odbio, budala, rekao sam gde ću da idem da se dokazujem. Došao sam kao dokazan igrač, kome sad da se dokazujem? Ja odbijem i on dovede Kantonu umesto mene. Tad je Kantona došao, prvo je mene tražio. Znaš kako je bilo, nije bilo menadžera, nema ko da te posavetuje… Danas igrači ne razmišljaju, ne daju ni intervjue, menadžeri to rade. Kaže pitaj menadžera šta misli. U moje vreme nije bilo tako. Ja sam bio drčan i ponosan na sebe, nisam dao da se neko zeza sa mnom. Pazi, za tri sezone odigram 19 utakmica, više od pola uđem sa klupe i kako da pričam o mom igranju? Mogu više da pričam o neigranju, jer ne mogu da ocenjujem kako sam igrao. Nisam zbog drugih stvari“, tvrdi Pančev.
Jedini koji nisu bili Italijani u tom trenutku u Interu bili su Igor Šalimov, Matijas Zamer, Ruben Sosa i Pančev. Otud ne čudi što su Italijani malo više „gurali svoje“, mada je Urugvajac Sosa bio efikasan strelac.
„Druga godina odlično radim na pripremama i nateram Banjolija da kaže na jednom sastanku – mislim da će ove sezone naš čovek iznenađenja da bude Darko. On to pred svima kaže. Nedelju kasnije dolazi potpredsednik kluba s kojim sam se svađao i kaže – znate, Darko neće da igra da se ne povredi, traže ga neki klubovi i nećemo da rizikujemo“.
To je izazvalo svađu sa upravom Intera…
„Sevilja me je tražila, tačno, zvao me je Šuker. On je bio u Sevilji i hteo je da me dovedu. Odigrao sam izvanrednu utakmicu na Santjago Bernabeu protiv Reala za njihov trofej pred početak sezone, 2:2 smo igrali. Hteo je da me dovede i sad ovaj kaže ‘neće da igra utakmice’. A ja onako ironično pred svima kažem ‘pa znate kako predsedniče, ako vi tako razmišljate, onda ja da ne idem ni na treninge’. A pošto oni nemaju smisao za humor kao mi Balkanci, on pita kako to mislim, kažem mu ‘pa isto kao što mogu da se povredim na utakmici, mogu i na treningu’. Tad su se igrači smeškali da ih ne vide. Zato nisam odigrao ni minut za Inter. To se danas zove mobing. U moje vreme nije bilo toga. I šta sad, mediji italijanski će mene da podržavaju? Podržavaće Inter. Nije bilo ko da me posavetuje, mislio sam da mogu sam protiv svih. Zato sam tako i prošao“, priča Pančev.
U Lajpcig je otišao na desetak utakmica čisto da „oseti loptu“ i da igra fudbal koji mu je falio.
Doduše, ni Inter nije igrao fudbal. Bar ne onaj kakav je Darko Pančev priželjkivao. Otud i jedan zanimljiv razgovor sa Denisom Bergkampom.
„Rus Igor Šalimov, Denis Bergkamp, (Vim) Jonk, oni su ostavili utisak. Oni su svoji, Holanđani. Gledaju svoj posao. Ipak smo mi svi bili stranci za Italijane i gledali su nas drugačije. Teško je da razbiješ jedan kolektiv koji je radio. Treba da se izboriš za to. Još ako si drčan i nisi im pod kontrolom, još teže. I Bergkamp je otišao posle dve godine. On, prvu utakmicu u mojoj drugoj godini, igramo protiv Ređana iz Ređo Emilije. Dobijemo 2:1 i Denis mi sutradan kaže na treningu ‘Darko, šta je ovo, 90 minuta samo fuu, fuuu, samo dugačke lopte, nema fudbala’. Ja mu kažem ‘Denise, Zvezda igra fudbal, Ajaks igra fudbal, ovde nema, to je realnost, prihvati’. On je zato pobegao i napravio sjajnu karijeru u Arsenalu kasnije“, ispričao je Pančev.
Da Italija u prvoj polovini devedesetih godina nije bila med i mleko, pokazuju i primeri Dejana Savićevića i Siniše Mihajlovića, mada se Miha najbolje snašao.
„Hoću da kažem samo da je u jednom Interu mnogo lakše da budeš bek ili štoper ili neko ko može mnogo da trči kao Katanec. Ali ako znaš fudbal, onda ti je sve teže. Da se vratimo u Milan, Dejo je godinu, godinu i po dana imao problema. Srećom da ga je Berluskoni zaštitio, nisu hteli da ga puste da igra na svoj način, ta klapa stara njihova. Barezi, ovaj, onaj. Bio sam sa Dejom na ručku u to vreme dva, tri puta. On je isto bio spreman da ide. Hteo je da ide da igra, bio je razočaran. Gledaju te kao stranca. Ako si ti Bađo, Toti, ili Del Pjero, a da ne trčiš mnogo… šta, da nisu oni trčali slučajno puno, Bađo se vraćao pa kupio lopte kao bek? E njega tolerišu, nije problem. Ali ako si isti tip igrača, dobar a stranac, onda nema tolerancije. Šta, Skilači je dao na 32 utakmice samo četiri gola. Četiri gola, a igra špica! Pa ja bih se ubio da dam četiri utakmice na 32 utakmice. Ja to nisam shvatio ili nisam hteo da shvatim“, priznaje Pančev.
Kada je reč o Mihajloviću, on je od Sampdorije, preko Lacija i Intera išao samo uzlaznom putanjom, pa je i danas aktivan, ali kao trener u Italiji.
„Bio je Miha u Romi, imao je i on problema. Nije dobro prošao u Romi. Igrao je, nije igrao, pa je bio nezadovoljan. Šta je bila njegova sreća? Ne bi ni on možda toliko dobro prošao da nije bio Boškov tamo. Drugo je kad te dovede svoj čovek. To ti kažem. Pa ti igraj kako hoćeš, on stoji iza tebe. A ne da ti gledaju svaki potez, da li si napravio dobro ili nisi. Velika je razlika. Sreća je njegova što je bio Boškov. Posle se ustalio, navikao na tu ligu i posle je terao super“.
Ipak, za neke klubove kaže da su ipak igrali lep fudbal, samo to „neroazuri“ nisu radili.
„Italijanske novine te tolerišu kad si (Frančesko) Toti i (Alesandro) Del Pjero. A (Fabio) Kapelo je terao Deja da se vraća nazad i juri beka. Pa gde Dejo da juri beka, nije za to stvoren. Milan je igrao lep fudbal, Roma, Fjorentina u ono vreme… Inter nije igrao fudbal! Nisu tako navikli. Tamo više aplaudiraju ako neko ukliza nego kad napravi lep dribling ili odigra petom. Tako su ih navikli“, rezignirano će „Kobra sa Vardara“.
Barselona je 1992. godine osvojila titulu prvaka Evrope pobedom nad Sampdorijom u finalu. Istom onom Sampom koja je eliminisala Zvezdu te godine pred finale Kupa šampiona.
Ta Barsa je takođe bila zainteresovana za Darka koga je pozvao čuveni Hristo Stoičkov.
„Tražio me je Krojf. To zna i Hristo može i on da kaže. Kad smo igrali protiv Sampdorije u Sofiji, došao je u naš hotel, pili smo kafu i kaže ‘dođi kod nas’. Jer je znao da razgovaramo. Znaš šta, šta me je povuklo, svi su išli u Italiju. I naši igrači, svi. To me je povuklo. Nema tu nekog posebnog objašnjenja. Krojf je hteo da me dovede. Pa Real je hteo. Ima u sportskim novinama, Mendoza, tadašnji predsednik Reala je dvaput uslikan na aerodromu u Beogradu kako sleće privatnim avionom. Dolazio je da kupi mene, da razgovara sa Zvezdom, znači i Real me je tražio. Bilo je pojedinaca, ali to je ono što sam pričao o devojkama“, zaključio je Darko Pančev.
Sve o Bariju na Nova.rs:
Nova.rs specijal: Šta vas čeka povodom 30. godišnjice Barija
Pančev zove Belodedića: Milence, ‘ajde na rakiju VIDEO
Belodedić o susretu s Miloševićem, skrivanju Rumuna u Srbiji
Pančev o Bariju: Olmeta ni taksijem ne bi stigao onaj penal
Bora Čorba za Nova.rs o Čoli i brodu ludaka za Bari
Refik za Nova.rs: Deci pričam, čuvao sam Maradonu i Pelea
Dejo za Nova.rs: Komunističke fore u Bariju, mit o Piksiju
Stojanović: Ljupko nas pitao „hoćete lep fudbal, ili trofej“
„Crvena zvezda je šampion Evrope! Darko, Darko, Darko…“
Dejo za Nova.rs o udesu, švercu koka kole i anegdoti o Sneki
„Da država ne stoji iza Zvezde, propadala bi kao Vardar“
Belodedić: Čaušesku molio da ostanem, srpska policija čuvala
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar