Vojislav Milovančević na RTS: Pritisci na Nova.rs ne prestaju, redakcija strahuje od gašenja portala, odlazeća vlast pokušala da utiče na uređivačku politiku

Milovančević je govorio o promenama u rukovodstvu medija Junajted grupe, pokušajima dovođenja urednika za koje redakcija smatra da su bliski vlastima, kao i o krivičnim prijavama kojima se traži ispitivanje eventualnog uticaja vlasti na promene u medijskoj grupaciji.

On je odmah podsetio na razgovor direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića i direktora Junajted grupe Stena Milera, koji su objavili novinari KRIK-a. Kako je naveo, u tom razgovoru se govorilo o smeni tadašnje direktorke Junajted medije Aleksandre Subotić, na čemu je, prema sadržaju razgovora, insistirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i o rasparčavanju medija te grupacije.

Kako je objasnio, oko šest meseci nakon objavljivanja tog razgovora Aleksandra Subotić je smenjena, a paralelno su počeli i procesi koji su doveli do pokušaja prodaje medija portugalskom fondu Alpa Capital.

„Istovremeno su krenule i smene, pa je tako smenjen najpre programski direktor N1 Igor Božić, a potom je, mogu da kažem, naš direktor i glavni urednik Mihailo Jovićević bio prinuđen da podnese sporazumni raskid ugovora“, rekao je Milovančević.

Dodao je da je redakciji Nove.rs pokušano da se nametnu novi urednici Marko Stjepanović i Ivana Jasić-Mastilović, ali da je redakcija to odbila.

Kao razlog zbog kojeg ih smatraju naklonjenim vlastima, naveo je i izjavu jednog poslanika koji je ranije bio u SNS-u, a sada je ponovo funkcioner te stranke, koji je njihov raniji rad u listu Blic opisao kao podržavajući prema Srpskoj naprednoj stranci.

Očekuje da Komisija VJT ispita slučaj snimka Lučića i Milera

Govoreći o postupanju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu povodom snimka razgovora Lučića i Milera, Milovančević je rekao da očekuje da se i taj predmet nađe pred Komisijom Vrhovnog javnog tužilaštva, koja ispituje postupanje beogradskog tužilaštva.

Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je ranije da je sudskim veštačenjem utvrđeno da je snimak razgovora montiran, odnosno da nije originalan. Milovančević je, međutim, ukazao na to da je važno ispitati ne samo način na koji je snimak dospeo u javnost već i sam sadržaj razgovora.

„Ja se plašim da se Više javno tužilaštvo ovde bavilo formom, a ne suštinom. Oni su se bavili time kako je taj snimak dospeo u javnost, a nisu se bavili time šta je rečeno na tom snimku“, naveo je on.

Istakao je da ga takvo postupanje nije iznenadilo, imajući u vidu, kako je rekao, raniju praksu tog tužilaštva u predmetima koji nisu odgovarali odlazećem režimu.

„Ja verujem, kada uzmem sve to u obzir, da me nije ni iznenadilo što su oni tako reagovali. Od te komisije svakako očekujem da se bavi i ovim slučajem, da ispita šta je zapravo istina, kako se postupalo i da predmet, na kraju krajeva, dodeli nekom tužiocu koji će zaista do kraja to da istera“, rekao je Milovančević.

Naglasio je da ne želi unapred da optužuje bilo koga, ali da smatra da je neophodno ispitati sve aktere koji se dovode u vezu sa eventualnim nezakonitim postupanjem.

„Ne želim da prejudiciram ko je tu šta radio, ali bih voleo da se ispitaju akteri koji se terete i sumnjiče da su radili nešto što nije u skladu sa zakonom, odnosno protivno zakonu, i da se donese neki zaključak. Jer strada javnost, strada pravo na javnu reč i strada naše pravo na posao“, istakao je on.

Krivične prijave zbog uticaja na medije

Milovančević je govorio i o krivičnim prijavama koje su podnete Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, a kojima se traži ispitivanje eventualnog uticaja vlasti na slabljenje medija United grupe, među kojima su Nova.rs i N1.

Posebno je pomenuo prijavu marketinškog stručnjaka Igora Avžnera, o kojoj je Nova.rs ranije pisala.

Prema njegovim rečima, Avžner je u prijavi naveo da je razgovor Stena Milera i Vladimira Lučića bio pokretač promena unutar medijske grupacije, kao i da je postojao pritisak predsednika Aleksandra Vučića da se ti mediji prilagode pred izbore i promene način izveštavanja o Srpskoj naprednoj stranci.

„Lično mislim da jeste uticala vlast, pošto će to tužilaštvo da istražuje. Ali nisam ni sudija ni tužilac, mogu da kažem ono što je moje lično mišljenje i moje lično iskustvo, ali, naravno, pozivam i da to istraže“, rekao je Milovančević.

Ukazao je i na sumnje u kartelsko udruživanje, navodeći da je sporno to što je potencijalni budući vlasnik medija, pre nego što je transakcija u potpunosti završena i pre dobijanja potrebnih dozvola regulatora u Luksemburgu, dobio mogućnost da učestvuje u kadrovskim promenama.

„Atipično je da budući vlasnik, neko ko još uvek nije postao u potpunosti vlasnik, dobije mogućnost da pre nego što postane zaista vlasnik medija bude direktor i da kadrira po medijima, iako transakcija nije obavljena. Tu je zapravo ta sumnja na kartelsko udruživanje“, objasnio je on.

Dodao je da postoje i brojne dopune krivičnih prijava, ali da nije u potpunosti upoznat sa svim detaljima postupka koji Avžner vodi samostalno.

Prema njegovim rečima, u prijavi je navedeno više osoba za koje se traži ispitivanje odgovornosti, od glavnog vlasnika kompanije Nikosa Spapatopulosa do predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Nikoga ne želim direktno da optužujem, nikome neću da kažem da je kriv, ali bih pozvao tužilaštvo da ovo istraži do kraja“, poručio je Milovančević.

Komunikacija sa novom upravom ne postoji, redakcija odbila novog urednika

Govoreći o trenutnoj situaciji u redakciji Nova.rs, Milovančević je rekao da novinari i urednici ne sarađuju sa novim glavnim urednikom koji, nakon sastanka na kojem ga je redakcija odbila, više ne dolazi u redakciju.

Kako je objasnio, zaposleni su organizovali tajno glasanje i niko od njih nije izrazio želju da sarađuje sa novim urednikom.

„Mi smo imali jedan demokratski proces glasanja, tajno glasanje, i posle toga on više ne dolazi“, rekao je Milovančević.

Dodao je da komunikacija sa novom upravom praktično ne postoji, odnosno da je ona jednosmerna i da se zaposlenima samo saopštavaju odluke, bez konsultacija sa redakcijom.

Određene razgovore, kako je naveo, uprava vodi sa predstavnicima sindikata, ali se oni uglavnom odnose na buduće planove i mogućnost odlaska zaposlenih iz kompanije.

Milovančević je kao posebno zabrinjavajuće izdvojio saopštenje novih vlasnika u kojem su najavljena ulaganja u dve televizije, nedeljnik Radar i dnevni list Danas, ali se u njemu ne pominju Nova.rs i novine Nova.

„To nama, zaposlenima, ukazuje da oni planiraju da ugase naš portal“, rekao je on.

Kao dodatni razlog za zabrinutost naveo je i to što su predstavnici uprave, u razgovorima sa sindikatom, najotvoreniji za razgovore o mogućnosti odlaska zaposlenih iz kompanije i otpremninama koje bi tom prilikom dobili.

„Njima se ne sviđa način na koji mi radimo, što je meni zaista zbunjujuće, imajući u vidu da smo mi treći portal po čitanosti u Srbiji. Pokušavaju na svaki način da nas ugase, ali mi smo ovde od 2020. godine, borimo se i trudićemo se da održimo portal Nova.rs“, poručio je Milovančević.

Urednička nezavisnost morala je svakodnevno da se brani

Osvrćući se na garancije uređivačke nezavisnosti koje je novi vlasnik ranije dao zaposlenima, Milovančević je rekao da je redakcija tu nezavisnost morala da brani svakog dana, posebno uoči izbora.

Kako je objasnio, pritisci su bili veliki, a redakcija se suočavala sa analiziranjem i osporavanjem gotovo svakog teksta, na način koji je, kako je ocenio, trebalo da obeshrabri novinare i urednike da objavljuju kritičke sadržaje o vlasti.

„Pokušavali su da otupe oštricu naše kritike prema odlazećem režimu“, rekao je on.

Kao jedan od najdrastičnijih primera naveo je plan da se novinarima i urednicima ukine mogućnost samostalnog objavljivanja tekstova na portalu, odnosno da se ta opcija ostavi samo odabranim ljudima.

Kako je objasnio, to bi značilo da većina novinara i urednika više ne bi mogla da objavi tekst neposredno nakon što ga napiše, već bi objavljivanje zavisilo od unapred određenih osoba.

„Naša pretpostavka je bila da bi to zapravo bili ovo dvoje režimskih urednika koje su doveli. I to je trebalo da se desi pred izbore“, naveo je Milovančević.

Istakao je da je redakcija za taj plan saznala pre nego što je sproveden, jer je predlog već bio upućen kompaniji koja se bavi IT poslovima i održavanjem sajta.

Prema njegovim rečima, upravo je reakcija novinara, obaveštavanje javnosti i protest podrške zaposlenima sprečio sprovođenje te odluke.

„Samo zbog toga što smo obavestili javnost, što se organizovao protest i što su ljudi došli i podržali nas, uspeli smo da se spasemo“, rekao je on.

Dodao je da je redakcija na dan izbora uspela da radi samostalno, uprkos pritiscima, i da je čak imala pripremljen rezervni plan kako bi čitaocima omogućila nesmetano informisanje.

„Trudili smo se da budemo na usluzi našim čitaocima i ljudima koji nam veruju. Uspeli smo da se odbranimo“, naveo je Milovančević.

Ipak, upozorio je da pritisci nisu prestali i da se, kako tvrdi, i dalje pokušava usporavanje rada i gašenje portala, a na kraju razgovora zahvalio je svima koji su podržali redakciju, dok je voditeljka RTS-a istakla da je jedinstvo zaposlenih, kao i podrška građana i kolega, jedna od retkih pozitivnih stvari u čitavoj situaciji.