Suplement koji koriste i mnogi u Srbiji može da ugrozi bubrege

Suplementi mogu da deluju kao jednostavan način za očuvanje zdravlja, naročito kada na njima piše da su „prirodni“. Međutim, to ne znači uvek da su bezbedni. Neki suplementi zapravo mogu da ugroze bubrege. Kurkuma, koja se često reklamira zbog svojih protivupalnih svojstava, jedan je od popularnih suplemenata čiju upotrebu treba pažljivije razmotriti kada je reč o zdravlju bubrega, piše Eatingwell.

Pre nego što uvedete suplemente kurkume u svoju svakodnevnu rutinu, važno je da znate koji su njihovi potencijalni nedostaci. Razgovarali smo sa stručnjacima za zdravlje bubrega o tome kako ovi suplementi mogu da doprinesu nastanku problema, ko je izložen najvećem riziku, kako ih bezbedno koristiti i na koje još načine možemo da sačuvamo zdravlje bubrega.

Zašto kurkuma može da šteti bubrezima

Sadrži velike količine oksalata

Kurkuma sadrži mnogo oksalata, a koncentrovane doze mogu da doprinesu nastanku kalcijum-oksalatnog kamena u bubregu kod osoba koje su tome sklone. Višak oksalata vezuje se za kalcijum u mokraći i stvara kristale kalcijum-oksalata, koji vremenom mogu da prerastu u kamen u bubregu, prenosi N1.

„Analiza iz 2026. godine pokazala je da suplementi kurkume mogu da sadrže i do 50 miligrama oksalata po preporučenoj dozi, dok je u jednom preparatu sa crnim biberom zabeleženo čak 93 miligrama po dozi“, navodi Melani Betz, magistarka nauka, registrovana dijetetičarka i stručnjakinja za ishranu osoba sa bolestima bubrega.

Ona dodaje da se ishrana sa malo oksalata ne preporučuje kao način za kontrolu bubrežnog kamena, ali da uzimanje koncentrovanih doza, naročito bez dovoljnog unosa kalcijuma koji smanjuje apsorpciju oksalata, može da predstavlja problem.

Može da sadrži i druge štetne sastojke

Suplementi mogu da budu kontaminirani drugim supstancama, a ne prolaze uvek provere čistoće pre nego što stignu na police prodavnica.

„Kurkuma je jedan od začina koji se najčešće kontaminiraju olovom, a ovaj metal vremenom oštećuje osetljive filtere u bubrezima“, kaže Džesika Klensi-Stroun, magistarka umetnosti, registrovana dijetetičarka i nutricionistkinja.

Prema jednom istraživanju, 14 odsto od 356 uzoraka kurkume iz Južne Azije sadržalo je merljive količine olova veće od dva mikrograma po gramu. Poređenja radi, žene u reproduktivnom dobu trebalo bi da ograniče izloženost olovu na manje od 8,8 mikrograma dnevno.

Kurkuma kontaminirana olovom može da naškodi bubrezima i kod opšte populacije, dok su osobe koje već imaju oštećenje bubrega posebno podložne dodatnim komplikacijama.

„Osobe sa bolestima bubrega izložene su naročito velikom riziku jer je njihova sposobnost da putem mokraće izluče višak minerala i nusproizvoda, što je jedan od glavnih načina detoksikacije organizma, smanjena“, objašnjava Betz.

Bezbedna upotreba suplemenata

Pre nego što se nađu u prodaji, suplementi ne moraju da dobiju odobrenje američke Uprave za hranu i lekove (FDA) u pogledu bezbednosti ili efikasnosti. Osim toga, na mnogim proizvodima nisu jasno navedene količine ili koncentracije sastojaka.

Zato je važno birati suplemente proizvođača koji transparentno prikazuju informacije o proizvodima i podvrgavaju ih nezavisnim proverama kvaliteta.

„Potražite oznaku USP Verified ili NSF Certified, kao i QR kod ili broj serije na deklaraciji pomoću kojeg možete da proverite laboratorijske rezultate o prisustvu teških metala i koncentraciji aktivnih sastojaka“, savetuje Klensi-Stroun.

Kada je reč o suplementima kurkume, ona preporučuje i da se uzimaju uz kalcijum kako bi se smanjio rizik po zdravlje bubrega.

„Uzimajte kurkumu uz obrok bogat kalcijumom, poput grčkog jogurta ili čaše mleka, kako bi se kalcijum vezao za oksalate u crevima pre nego što dospeju do bubrega“, objašnjava ona.

Pre nego što počnete da koristite bilo koji novi suplement, obavezno se posavetujte sa lekarom. Takođe, zajedno sa njim pregledajte spisak suplemenata i lekova koje uzimate kako biste utvrdili da li mogu da stupe u međusobnu interakciju.

Saveti za očuvanje zdravlja bubrega

Briga o bubrezima počinje svakodnevnim navikama. Saveti koje preporučuju nutricionisti mogu da pomognu u očuvanju njihovog zdravlja.

- Unosite dovoljno tečnosti. „Dehidratacija može da dovede do stvaranja kamena u bubregu, a u ekstremnim slučajevima i do trajnog oštećenja bubrega“, kaže Betz. Potrebe za vodom razlikuju se od osobe do osobe, ali ona preporučuje da se počne sa oko 80 unci tečnosti dnevno, što je približno 2,4 litra. U tu količinu računaju se sokovi, voda, čaj i kafa. „Osobe koje su ranije imale kamen u bubregu trebalo bi da ciljaju na unos od oko 100 unci, odnosno približno tri litra tečnosti dnevno“, dodaje ona.

- Jedite više namirnica biljnog porekla. Načini ishrane koji se zasnivaju pretežno na biljnim namirnicama dosledno se povezuju sa manjim rizikom od nastanka kamena u bubregu i sporijim napredovanjem bolesti kod osoba koje već imaju oboljenje bubrega, objašnjava Betz. Biljna hrana sadrži vlakna, kalijum, magnezijum i antioksidanse koji doprinose zdravlju bubrega. Ona preporučuje najmanje pet porcija voća i povrća dnevno, prednost daje integralnim žitaricama, a savetuje i da se meso i živinsko meso češće zamene biljnim izvorima proteina, poput pasulja, orašastih plodova, semenki, sočiva i tofua.

- Obratite pažnju na skrivenu so. „Prekomeran unos soli može da poveća krvni pritisak, što je jedan od vodećih uzroka bolesti bubrega“, objašnjava Betz. Smernice preporučuju ograničavanje unosa natrijuma na 1.500 do 2.300 miligrama dnevno kako bi se lakše kontrolisao krvni pritisak. So se često krije u namirnicama u kojima je ne očekujemo, a najveći deo unosa dolazi iz industrijski prerađene hrane i obroka u restoranima. Zato je važno čitati deklaracije i pratiti koliko soli unosite.

- Redovno vežbajte. Redovna fizička aktivnost doprinosi održavanju zdravog krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, što su dva važna faktora za zdravlje bubrega, ističe Betz. Osim toga, vežbanje može da poboljša krvni pritisak, san, kao i simptome anksioznosti i depresije kod osoba sa bolestima bubrega.