Jedan intervju sa Miodragom Belodedićem dovoljan je da shvatite kako jedna legenda može da bude i previše skromna. Sa druge strane, jedna šetnja sa Miletom kroz Bukurešt dovoljna je da shvatite i koliko ga zapravo Rumuni obožavaju.
PROČITAJTE JOŠ
Mile Belodedić bio je vrhunski domaćin ekipi Nova.rs u prestonici Rumunije, jer se nije sve svelo na formalnosti intervjua pred kamerama.
Naprotiv, jedini čovek koji je uzeo dve titule prvaka Evrope sa istočnoevropskim klubovima, domaćinski se potrudio da nam i van tih sat i 15 minuta snimljenog razgovora prenese utiske iz svog voljenog Sokolovca, Bukurešta, Beograda, Valensije i Meksika, gde je išao i na surfovanje sa legendarnim golmanom Horheom Kamposom, golmanom koji je najviše voleo da dribla i oblači najekscentričnije dresove.
Iako je egzotična karijera odavno završena, kult Mileta kao legendarnog asa Steaue ne bledi, što nam je potvrdio sam ulazak u Stari grad, deo Bukurešta koji vrvi od kafića i pabova.
Priznao nam je Belodedić da nije dugo bio u Starom gradu i da retko tu dolazi, ali je želeo da nam pokaže ulicu u čijim baštama ima lepih naznaka nešto opuštenije atmosfere posle udara koronavirusa.
Samo što smo kročili u ulicu, od dvojice momaka za čijim stolom je već stajala pozamašna kolekcija ispražnjenih čaša piva, jedan je ustao i naklonio se Miletu nazdravljajući. Belodedić je uzvratio mahnuvši, a isto je morao da učini još nekoliko puta dok smo tražili lokal u kom je najmirnije za razgovor – u ovom kvartu, ipak mnogi već u 18 časova pribegavaju odvrtanju preglasne muzike.
Kada smo se skrasili, nismo mogli, a da ne pitamo Belodedića da li je moguće da i dalje predstavlja takav fenomen i izaziva toliko obožavanje navijača.
„Mile, gledali smo periferno kako ljudi reaguju kada Vas vide, bude gurkanja i dosta pogleda kod onih koji Vam se nisu javili jer im je bilo neprijatno.“
„Znaš kako, ipak se pamti da smo nešto uradili u tom Kupu evropskih šampiona. Pamte ljudi, iako je prošlo i više od 30 godina od toga, dosta više nego od Barija.“
Mile od cele generacije Steaue verovatno ima i najmanji problem sa prepoznavanjem. Godine mu ne mogu ništa, gusta,crna i prepoznatljiva kosa je i dalje tu, pa se našali i da izgleda kao da godina Barija za njega nikad nije prošla.
„Izgledam kao moj ujak, ličim na mamu, koja se zove Danica. Ima i pesma, eto, zvezda Danica. I ona mi je tu sreću dala, da stignem do Zvezde, da osvojim sa Zvezdom titulu i budem zvezdaš. Moj ujak ima 80 godina i izgleda kao da je momak. Crna kosa. Ja sam povukao to sa strane moje majke.“
Mile je sada ambasador Fudbalskog saveza Rumunije i promoter Evropskog prvenstva, u Bukureštu će igrati mečevi Austrija – Severna Makedonija, Ukrajina – Austrija i Ukrajina – Severna Makedonija, uz jedan meč nokaut faze.
Iako promoterska uloga zahteva dosta javnih pojavljivanja, Mile jedva čeka da se i to završi i da „zapuca“ u rodni Sokolovac, mestašce koje samo reka Nera deli od Srbije.
„Da ti kažem, bolje sam se snalazio na terenu, nego kao ambasador. Predstavljam Rumuniju pred prvenstvo, domaćini smo i promovišem te tri-četiri utakmice koje će se igrati u Bukureštu. U Savezu sam radio sa mlađim kategorijama, bio sam koordinator, imao sam puno utakmica sa Srbijom, bivšom Jugoslavijom, imali smo prijateljske, kvalifikacije… Sad je to druga vrsta posla. Imam još malo do penzije, pa ću da odem u moje selo pored Dunava. Uzeću jedan čamac i idem na ribu. Nemam sada vremena da idem, išao sam za Uskrs. Majka mi je stara, ima 77 godina i stalno pričamo, kad ćeš da dođeš. Treba mi sedam ili osam sati do sela. Nedelju dana treba da izdvojim da odem do sela. Ali planiram da se približim tom kraju. Temišvaru na primer, odatle sam bliži kući. Ali još ne znam kada. Nisam ni ja baš toliko mlad. Razmišljam o penziji i da se smestim. Ceo život mi je samo putovanje, ne znam ni gde mi je kuća. Zapravo, kuća mi je u selu, a ovo drugo, stalno putovanje. Meksiko, Španija, jedva čekam da se smirim malo.“
Posle čaše domaćeg Bukura, propao je Miletov pokušaj da plati piće, konobar nije želeo ni da pomisli da to dozvoli čoveku koji je uštopovao Barselonu 1986. u finalu Lige šampiona, i to tako što je za skauting imao samo jednu video kasetu katalonske ekipe.
O toj kaseti, titulu, rigoroznom režimu Čaušeskua, skrivanju po Srbiji i strahu od Sekuriatee, tituli u Bariju, moći ćete da čitate na Nova.rs povodom godišnjice Barija, 28. i 29. maja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar