Veoma je zdravo, ali niko više ne želi da ga jede: Zovu ga hranom za siromašne, a odlično je za srce, kosti i varenje

Dok se police savijaju pod težinom egzotičnih supernamirnica, gotovo smo u potpunosti zaboravili jednu od najjednostavnijih i najhranljivijih žitarica. Proso, sitno žućkasto zrno blago slatkastog ukusa, nekada je bilo redovan deo ishrane naših predaka. Danas ga mnogi doživljavaju kao „hranu za siromašne“, ali stručnjaci upozoravaju da takva reputacija nimalo nije opravdana.

Proso je prirodno bez glutena, što je od posebnog značaja za osobe sa celijakijom ili osetljivošću na gluten. Istovremeno obiluje vitaminima i mineralima, među kojima su kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, vitamini B grupe, kao i vitamini A i E. Upravo ova kombinacija nutrijenata doprinosi očuvanju zdravlja kostiju, srca i nervnog sistema.

Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, proso podstiče varenje i pomaže u regulaciji osećaja sitosti. Sadrži složene ugljene hidrate koji se sporije razgrađuju, pa ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi. Zbog toga može biti dobar izbor i za osobe sa dijabetesom, naravno u okviru uravnotežene ishrane.

Kardiolozi posebno ističu značaj kalijuma, koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska i podržava zdravlje kardiovaskularnog sistema. Redovno uvrštavanje prosa u jelovnik može doprineti smanjenju rizika od srčanih i vaskularnih oboljenja. Takođe se smatra da povoljno utiče na rad bubrega i podstiče izlučivanje viška tečnosti, što može biti značajno kod zadržavanja vode u organizmu ili određenih infekcija urinarnog trakta.

Proso sadrži i esencijalne aminokiseline koje učestvuju u obnovi mišića i ćelija kože. Prirodne masti prisutne u zrnu pomažu apsorpciju pojedinih vitamina, uključujući vitamin D i karoten. Neka istraživanja pokazala su da osobe koje redovno konzumiraju proso ređe prijavljuju simptome astme. Iako to ne znači da pruža direktnu zaštitu, ukazuje na potencijalne koristi u okviru raznovrsne i uravnotežene ishrane.

Zanimljivo je da proso spada u blago bazne namirnice, što znači da može doprineti ravnoteži u ishrani koja je danas često pretežno kisela, naročito zbog velike zastupljenosti industrijski prerađene hrane. Možda je najveća ironija u tome što smo, u potrazi za modernim i egzotičnim, zapostavili namirnicu koja je jednostavna, pristupačna i nutritivno bogata. Proso nije čudotvoran lek, ali jeste vredan deo uravnotežene ishrane i zaslužuje da se ponovo nađe na našim tanjirima.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. Za individualne prehrambene i zdravstvene odluke obratite se stručnjaku.