"Ja sam onkolog i molim ljude preko 50 da ovaj pregled obavezno urade"

„Za muškarce i žene starije od 50 godina, najvažniji prvi korak u prevenciji raka jeste razumevanje sopstvenog rizika“, kaže dr Elijas Obeid, medicinski direktor Instituta Henesi za prevenciju raka i primenjenu molekularnu medicinu pri onkološkom centru John Theurer u okviru sistema Hackensack Meridian.

Na osnovu procene rizika, lekari prave personalizovani plan skrininga, koji pacijentu i njegovom lekaru služi kao vodič ka najefikasnijem planu preventivnih pregleda.

Skrining najčešće podrazumeva redovne testove u određenim godinama, poput mamografije kod žena. Ipak, dr Obeid, koji ima više od 20 godina iskustva u lečenju pacijenata, smatra da bi svi stariji od 50 godina trebalo da obave određene preglede, ukoliko to već nisu učinili, i da ih nastave u skladu sa individualnim rizikom i savetima lekara.

Najvažniji pregled nakon 50. godine

Dr Obeid ističe da bi osobe starije od 50 godina trebalo da usvoje naviku redovnog pregleda kože radi otkrivanja raka kože.

„Rak kože je najčešći oblik karcinoma. Kada se otkrije i leči na vreme, u velikom procentu je izlečiv“, navodi on.

Procene pokazuju da će otprilike jedna od pet osoba dobiti dijagnozu raka kože do 70. godine. Iako ovaj karcinom može biti smrtonosan, sa oko 8.000 smrtnih slučajeva godišnje, petogodišnje preživljavanje iznosi čak 99 odsto ako se otkrije u ranoj fazi.

Za razliku od mamografije ili kolonoskopije, ne postoje univerzalne smernice za profesionalne preglede kože u opštoj populaciji. Ipak, mnogi lekari preporučuju redovne samopreglede i godišnji pregled kod zdravstvenog radnika, posebno osobama koje imaju faktore rizika, kao što su dugogodišnje izlaganje suncu, svetla put ili porodična istorija raka kože.

Kako izgleda skrining raka kože

Skrining podrazumeva samostalne i kliničke preglede. Cilj je uočiti nove, neobične ili promenjene mladeže, rane ili druge izrasline koje bi mogle ukazivati na rak kože.

Tri najčešća oblika raka kože su bazocelularni i planocelularni karcinom, koji se najčešće javljaju na delovima tela izloženim suncu poput glave, vrata i ruku, ali mogu nastati bilo gde, zatim melanom, čiji su faktori rizika brojni mladeži i porodična istorija u prvom kolenu, kao i limfom kože, koji nastaje iz ćelija imunog sistema, pri čemu je starost jedan od faktora rizika.

Preporuka je da se samopregled kože obavlja jednom mesečno. Važno je obratiti pažnju na nove promene, promene u veličini, obliku ili boji postojećih mladeža, kao i na promene koje svrbe, krvare ili izgledaju drugačije nego ranije.

Ukoliko primetite sumnjive promene, potrebno je javiti se dermatologu, koji će pregledati celo telo i proceniti da li su potrebne dodatne dijagnostičke procedure. I izabrani lekar tokom redovnih pregleda može uočiti promene i uputiti pacijenta dermatologu.

Još dva pregleda koja ne treba preskakati nakon 50. godine

Pored pregleda kože, dr Obeid naglašava važnost skrininga za kolorektalni i rak pluća.

Skrining za kolorektalni karcinom omogućava otkrivanje prekanceroznih polipa i ranog stadijuma raka debelog creva ili rektuma, te je važan i za prevenciju i za rano otkrivanje bolesti.

Prema preporukama, osobe prosečnog rizika trebalo bi da obave kolonoskopiju na svakih 10 godina počevši od 45. godine, dok se kod osoba sa povećanim rizikom skrining započinje ranije. Kolonoskopija podrazumeva pregled celog debelog creva. Postoje i manje invazivne metode, poput godišnjih testova stolice ili CT kolonografije na svakih pet godina. Ukoliko alternativni test pokaže abnormalnosti, neophodna je kolonoskopija.

Skrining za rak pluća takođe može spasiti život. Ovaj pregled se obavlja pomoću niskodozne kompjuterizovane tomografije grudnog koša, koja omogućava otkrivanje ranih znakova bolesti.

Rak pluća je vodeći uzrok smrtnosti od malignih bolesti, a skrining se preporučuje osobama sa visokim rizikom. Prema preporukama Američke radne grupe za preventivne usluge, godišnji pregled treba da obavljaju osobe uzrasta od 50 do 80 godina koje imaju istoriju pušenja od najmanje 20 pak-godina, što znači paklicu dnevno tokom 20 godina, koje i dalje puše ili su prestale u poslednjih 15 godina.

U nekim slučajevima preporuke važe i za osobe koje su prestale da puše pre više od 15 godina. Rano otkrivanje, pre pojave simptoma, omogućava efikasnije lečenje i bolje ishode.