šetnja šuma
Foto: Ronalds Stikans / Panthermedia / Profimedia

Šta je pokazalo nemačko istraživanje?

Naučna istraživanja su povezala život u urbanim sredinama s povećanim rizikom od teskobe, depresije i drugih problema mentalnog zdravlja, uključujući i šizofreniju.

Naime, nova nemačka studija objavljena u naučnom časopisu Molecular Psychiatry takođe nagoveštava i rešenje, a ono glasi da je poseta divljini, čak i nakratko, povezana s nizom dobrobiti za mentalno i fizičko zdravlje, uključujući niži krvni pritisak, smanjenu teskobu i depresiju, poboljšano raspoloženje, bolji fokus, bolji san, bolje pamćenje i brže zaceljivanje, prenosi N1.ba.

Tu korelaciju potvrdila su brojna istraživanja, ali nauka još uvek mora da puno nauči. Recimo, može li samo hodanje šumom zaista da ima sve te korisne promene u mozgu, i ako da, kako?

Odgovori pronađeni u središtu mozga

Jedno dobro mesto za traženje odgovora na to pitanje jeste amigdala, mala struktura u središtu mozga uključena u obradu stresa, emocionalno učenje i reakciju borbe ili bega.

Naučna istraživanja pokazuju da se amigdala manje aktivira tokom stresa kod ruralnih stanovnika u odnosu na gradske, ali to ne znači nužno da ruralni život uzrokuje ovaj učinak. Možda je suprotno, i ljudi koji prirodno imaju tu osobinu verovatnije će živeti na selu.

Kako bi odgovorili na to pitanje, istraživači s Instituta Max Planck za ljudski razvoj osmislili su novu studiju, ovaj put uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance (fMRI).

Pročitajte još:

Koristeći 63 zdrava odrasla dobrovoljca, naučnici su tražili od subjekata da ispune upitnike, obave radnu memoriju i podvrgnu se fMRI skeniranju dok su odgovarali na pitanja, od kojih su neka bila osmišljena da izazovu društveni stres. Učesnicima studije je rečeno da studija uključuje MRI i šetnju, ali nisu znali cilj istraživanja.

Šetnja užurbanim centrom grada nasuprot šetnji velikom šumom

Ispitanici su potom nasumično raspoređeni u jednosatnu šetnju u urbanom okruženju (užurbana trgovačka četvrt u Berlinu) ili prirodnom (berlinska šuma Grunewald, površine 3.000 hektara).

Naučnici su ih zamolili da hodaju određenom rutom na bilo kojoj lokaciji, bez skretanja sa zadate rute ili korištenja mobilnog telefona usput. Nakon šetnje svaki učesnik je uradio još jedan fMRI pregled, uz dodatni zadatak izazivanja stresa, te su ispunili i još jedan upitnik.

FMRI skeniranje pokazalo je smanjenu aktivnost u amigdali nakon šetnje šumom, otkrilo je istraživanje nemačkih naučnika, što podupire ideju da priroda može da pokrene korisne učinke u regijama mozga uključenim u stres. Isto tako se čini da se to može dogoditi u samo 60 minuta boravka u prirodi.

Rezultati su jasni

Rezultati podupiru prethodno pretpostavljenu pozitivnu vezu između prirode i zdravlja mozga, ali ovo je prva studija koja dokazuje uzročnu vezu, kaže neuronaulnica Simon Kun s navedenog nemačkog instituta.

Učesnici koji su šetali šumom takođe su prijavili više vraćanja pažnje i više uživanja u samoj šetnji od onih koji su šetali gradom, što je nalaz u skladu s rezultatima studije fMRI kao i prethodnim istraživanjima.

Naučnici su takođe naučili nešto zanimljivo o ispitanicima koji su šetali gradom. Iako im se aktivnost amigdale nije smanjila kao kod onih koji su šetali prirodom, nije se ni povećala, uprkos tome što su proveli sat vremena u užurbanom urbanom okruženju.

Ovo snažno govori u prilog salutogenim učincima prirode za razliku od urbane izloženosti koja uzrokuje dodatni stres, pišu nemački naučnici u studiji.

To naravno ne znači da izloženost urbanoj sredini ne može da uzrokuje stres, ali može da bude pozitivan znak za sve koji žive u gradskom okruženju. U svakom slučaju, nova studija nudi neke od dosad najjasnijih dokaza da se moždana aktivnost povezana sa stresom može smanjiti šetnjom kroz obližnju šumu na vašem području.

BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Kako pesticidi utiču na zdravlje?

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)