Teška posledica raka jajnika o kojoj se ćuti

Podeli:
nekontrolisano mokrenje
Foto: Mitar gavric / Panthermedia / Profimedia

Nemogućnost kontrolisanja mokrenja (inkontinencija), koja se manifestuje u rasponu od povremenog bežanja nekoliko kapi do potpune nemogućnosti zadržavanja mokraće, je stvar o kojoj se malo govori. Milioni žena i muškaraca u svetu imaju poteškoće sa nevoljnim curenjem mokraće, dok podaci za Srbiju pokazuju da sa ovim problemom živi oko 350 hiljada, a da se leči tek samo 15 hiljada.

Nevoljno oticanje mokraće predstavlja zdravstveni, higijenski i socijalni problem. Zbog specifične prirode stanja, inkontinencija predstavlja problem o kom je teško razgovarati, pa čak i sa lekarima. Javlja se u svim starosnim dobima i kod oba pola, ali znatno češće kod žena.

Gorica Đokić, predstavnica Udruženja pacijenata obolelih od raka jajnika i grlića materice „Progovori“, rekla je na edukativnoj tribini da je nemogućnost kontrolisanja mokrenja problem o kome se malo govori, a sa kojim se suočava veliki broj žena.

„Sa ovim problemom sam se susrela nakon dijagnostikovanja raka jajnika i nakon što mi je odstranjena materica, jajnici, deo trbušne maramice i deo limfnih žlezdi. Inače, jedan od razloga nekontrolisanog mokrenja je histerektomija. Nije sramota javno progovoriti o ovom problemu. Njega treba rešavati. Pobediti osećaj stida i obratiti se lekaru za stručnu pomoć, pratiti simptome, raditi vežbe i ispravno se hraniti“, rekla je Đokić.

Pročitajte još:

Urgentni, neizdrživ nagon za mokrenjem koji se teško zadržava, odlaženja u toalet radi mokrenja više od osam puta dnevno, a tokom noći više od dva puta neki su od simptoma koji ukazuju na urgentnu inkontinenciju. Zbog svega ovoga pacijenti su često uznemireni i iscrpljeni, neispavani, napeti i depresivni, ograničeni u socijalnom pogledu, sa gubitkom samopouzdanja i stalnim strahom od nevoljnog mokrenja i potrebom da su blizu toaleta, bez koncentracije i sa manjkom produktivnosti, često na bolovanjima, koje ima za posledicu ugroženu egzistenciju. Zbog značajnog narušavanja kvaliteta života, nije čudno što su lekari nevoljno mokrenje svrstali u kategoriju “socijalnog kancera“.

U jugoistočnoj Evropi oko 50 odsto žena starijih od 50 godina ima ovaj problem, ali se tek svaka deseta javi lekaru. Kod mlađih žena pojava inkontinencije je niska, ali ona raste u reproduktivnom periodu, posle porođaja prirodnim putem i oko menopauze, sa stalnim porastom u kasnijem životnom dobu.

Na edukativnoj tribini o nemogućnosti kontrolisanja mokrenja „Problem o kome se ćuti“ ginekolog dr Mima Fazlagić napomenula je da se prvi problemi sa inkontinencijom kod većine ljudi javljaju oko pedesete godine života.

„Ipak, veliki je broj i mladih žena koje pate od ovog problema, najčešće kao posledica teških ili višestrukih porođaja prirodnim putem. Mišići i tkivo najčešće slabe zbog starosti, trudnoće, vaginalnog porođaja, gojaznosti, dijabetesa, histerektomije (hiruško odstranjivanje materice). Sve promene koje nastaju u periodu menopauze utiču na zdravlje i na kvalitet života, a jedna od njih je i stres inkontinencija. Do popuštanja urina kod ove vrste inkontinencije dolazi prilikom kijanja, kašljanja, smejanja ili skakanja. Neke žene misle da je ovaj problem neizbežni deo procesa starenja, da ga treba prihvatiti, što nije tačno. Slabost bešike obično počinje kada nivo estrogena počne da opada. U zrelim godinama mišići karličnog dna počinju da se opuštaju. Oba ova faktora mogu dovesti do stres inkontinencije. Zato je uloga lekara da ohrabri pacijente da o ovom problemu pričaju jer rešenje za nevoljno mokrenje postoji, pogotovo ako se na vreme prepozna i otkrije. U početnoj fazi je dovoljno promeniti životne navike i koristiti prirodne, efikasne i bezbedne preparate, za koje nije neophodna konsultacija lekara“, objasnila je dr Fazlagić.

Međutim, inkontinencija postoji i kod muškaraca, kako stres, tako i urgentna inkontinencija, koja podrazumeva nevoljni gubitak urina kada osoba oseti nagon za mokrenjem, ali ne može da zadrži urin u bešici pre nego što dođe do toaleta. O ovoj vrsti problema pričao je prof. dr Aleksandar Vuksanović, urolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

„Urgentna inkontinencija je opet nevoljni gubitak mokraće, pri čemu količina urina u bešici ne mora da bude velika, ali se impulsi šalju da je bešika puna, zbog čega dolazi do grčenja mišića bešike koja izbacuje urin napolje. Ovo je dosta čest poremećaj kod žena i muškaraca koji dramatično narušava kvalitet života. Inkontinencija je često progresivna, a koliko će brzo da se razvija, to u početku ne znamo. Međutim, poenta je da danas nijedan pacijent ne mora da trpi, pa makar imao i blage tegobe. Zato je potrebno lečiti ovaj problem, a cilj terapije je da se pacijentima poboljša kvalitet života. Pre 20 godina teški oblici su se rešavali isključivo hirurškim putem i većina žena koje su imale stres inkontinenciju nisu želele da se na ovaj način leče. Danas imamo minimalno invazivne procedure kojima se ova vrsta inkontinencija koriguje. Isto tako postoje lekovi kojima urgentnu inkontinenciju možemo da popravimo, a da pritom neželjeni efekti te terapije budu mali. Sa druge strane, imamo pacijente koji imaju minimalan gubitak urina i kod kojih klasična farmakološka terapija bi možda bila previše jaka ili bi mogla da daje neke neželjene efekte. Tada se u terapiju uključuju fitopreparati koji sadrže ekstrakt semena tikve i izoflavone iz semena soje, čiju delotvornost su potvrdila brojna naučna ispitivanja“, istakao je prof. dr Vuksanović.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar