"Tihi Černobilj" promenio je površinu Zemlje: NASA snimila iz vazduha katastrofu koju smo napravili i zbog koje nestaje more

Naučnici tvrde da je uzrok ovome takozvana „tiha Černobiljska katastrofa” koja je počela još šezdesetih godina prošlog veka, kada su reke koje se slivaju u Aralsko more preusmerene za potrebe navodnjavanja. Ovo more, nekada četvrto po veličini na svetu, potom je dodatno pogođeno dugotrajnim sušama, što je dovelo do tolikog isparavanja vode da se jezero 1986. godine podelilo na dva dela.

Tokom proteklih 80 godina, Aralsko more izgubilo je oko 1,1 milijardu tona vode, navodi se u studiji objavljenoj 7. aprila u časopisu Nature Geoscience. Ta količina odgovara masi oko 150 Velikih piramida u Gizi. Gubitak takve mase doveo je do delimičnog izduženja Zemljine kore, „poput opruge koja se oslobodila nakon kompresije“, napisao je Simon Lamb, vanredni profesor geonauka na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu na Novom Zelandu, u komentaru koji prati objavljenu studiju.

„Kako je težina vode iz jezera vršila pritisak na stene ispod njega, bilo je očekivano da će se te stene, po gubitku tog pritiska, blago podići – u razmeri sa dubinom vode koja je nestala“, piše Lamb, koji nije direktno učestvovao u istraživanju. Međutim, novo istraživanje pokazuje da se zemljište i dalje podiže, i to decenijama nakon isparavanja vode. Ne samo to – zabeležena je i jasno definisana izbočina koja se prostire daleko van nekadašnje obale Aralskog mora.

Naučnici su ovu izbočinu identifikovali pomoću satelitske metode daljinskog osmatranja poznate kao interferometrijski sintetički radarski snimak (InSAR), koja meri suptilne promene na Zemljinoj površini, uključujući deformacije usled izdizanja ili sleganja tla. Suva klima u oblasti Aralskog mora, koja se prostire duž granice između Uzbekistana i Kazahstana, omogućava veoma precizno detektovanje i najsitnijih pokreta tla, navode istraživači.

Merenja InSAR tehnologijom sprovedena između 2016. i 2020. godine pokazuju da se zemlja izdizala u radijusu od 500 kilometara oko centra nekadašnjeg Aralskog mora. Kada su istraživači uporedili podatke iz godine u godinu, utvrdili su da se površina tla godišnje izdizala za oko 7 milimetara.

Stručnjaci navode da je ovo izdizanje najverovatnije posledica reakcije Zemljinog omotača na isparavanje Aralskog mora. Naime, omotač Zemlje sastoji se od viskoznog stenovitog materijala koji može da „teče“, odnosno da se prerasporedi kako bi popunio prostor oslobođen uklanjanjem mase, bilo da se radi o stenama, vodi ili ledenim pokrivačima. Lamb navodi primer Skandinavije, prema kojoj danas teče masa iz omotača kako bi popunila prostor oslobođen nestankom velikih glečera posle poslednjeg ledenog doba.

„Aralsko more, iako nikada nije bilo posebno duboko, imalo je toliku površinu da se njegova težina mogla osećati i na dubinama od nekoliko desetina do stotina kilometara unutar Zemlje“, navodi Lamb. „Razlog tome je što spoljni sloj Zemlje, sačinjen od hladnih i čvrstih stena, nije u stanju da izdrži pritisak tako širokog tela vode bez blagog potonuća u ispodležeće, toplije i mekše stene.“

Prema podacima iz studije, ukupno izdizanje tla u regionu Aralskog mora iznosilo je 40 milimetara u periodu od 2016. do 2020. godine, a naučnici prognoziraju da će se ovaj proces nastaviti još mnogo decenija. „Ova pojava jasno pokazuje da ljudske aktivnosti mogu imati uticaj čak i na dubinsku dinamiku Zemlje“, zaključuju autori studije.

Danas je Aralsko more „samo senka onoga što je nekada bilo“, piše Lamb. Do 2007. godine, nivo vode bio je toliko nizak da su se i dva preostala basena, nastala podelom iz 1986. godine, dodatno fragmentisala. Godine 2020, jedan od ta tri manja bazena potpuno je nestao.

Isušivanje Aralskog mora već ima duboke posledice na regionalni ekosistem, navode autori istraživanja – uključujući pogoršanje sušnih uslova i jačanje procesa dezertifikacije. Ova ekološka katastrofa još 2014. godine dobila je nadimak „tiha Černobiljska katastrofa“ zbog svojih široko rasprostranjenih ekoloških i ekonomskih posledica.