"Preživeo sam najgori požar u svemiru, a Rusi su zataškali i zabranili mi da pričam o užasu": Ispovest čoveka koji je gledao kako Mir gori u orbiti

Požar je izbio neposredno posle večere, kada je ruski kosmonaut Aleksandar Lazutkin aktivirao generator kiseonika na čvrsto gorivo, koji je trebalo da pojača dotok vazduha. U tom trenutku, MIR, ponos sovjetskog svemirskog programa, bio je prenatrpan jer je primao više članova posade nego obično.

Ali umesto da osveži vazduh, generator se zapalio i izbacio mlaz plamena dug skoro jedan metar, koji je zasuo kabinu varnicama. U nekoliko sekundi stanica se ispunila gustim, crnim dimom. Najgore od svega jedini put za evakuaciju bio je blokiran vatrom.

„To je bio noćni košmar. Nema gde da se pobegne, nema gde da se sakrije“, prisetio se Linindžer. „Dim je progutao celu stanicu. Morao sam bukvalno da razgovaram sam sa sobom da bih ostao miran", priča kosmonaut za "BBC Science Focus".

Posada je odmah reagovala, navukli su maske sa kiseonikom i pokušali da obuzdaju vatru uz pomoć vatrogasnih aparata. Tek nakon 14 minuta uspeli su da je ugase. Ali vazduh je ostao zagušljiv još satima, a Zemlja nije znala šta se zapravo dogodilo sve do kasno u noć.

„Ljudi često zaboravljaju, dim u svemiru je jednako opasan kao i sama vatra“, objasnio je Linindžer. „Nismo imali nikakav čudesni sistem filtracije, kako su tvrdili Rusi. Dim je nestajao samo zato što se voda iz aparata kondenzovala na hladnim zidovima stanice i na sebe vezivala čestice dima.“

U naredna 24 sata posada je krpama i starom odećom brisala crnu, lepljivu vlagu sa zidova i plafona. „Tako smo čistili vazduh. Posle otprilike sat vremena mogli smo skinuti maske i disati, iako je dim još bio prisutan“, rekao je.

Svet bez vremena i gravitacije

Linindžer kaže da je svemirska stanica „drugi svet“, gde sve što znamo o vremenu i prostoru gubi smisao.

„Tamo gore, 24 sata u danu ne znače ništa. Dan i noć se smenjuju petnaest puta tokom dana. Čak i osećaj gore i dole prestaje da postoji. Sve je izmešano, zid, plafon, pod, ništa više nema značenje. Svaki pokret, svaka radnja zahteva ogromnu koncentraciju. Nema automatizma, sve moraš da promišljaš.“

Ćutanje sa Zemlje

Iako je požar bio najveći u istoriji svemirskih misija, vest o incidentu dugo nije dospela u javnost. Linindžer tvrdi da su Rusi pokušali da zataškaju razmere nesreće.

„Nismo imali direktnu vezu sa Houstonom. Sve je išlo preko Moskovskog centra. Oni su odmah rekli: ‘Ne pričajte ništa sa Zemljom, ne žele da čuju.’ Kasnije sam saznao da su tvrdili da je to bila mala ‘vatra’ kao plamen cigarete. U stvarnosti, zamalo smo svi stradali.“

Prema njegovim rečima, da je plamen bio usmeren ka oplati stanice, došlo bi do trenutne dekompresije i smrti cele posade. „Preživeli smo bukvalno za dlaku. Da su maske zakazale ili da je vatra trajala još minut duže, ne bismo imali kiseonika.“

Uprkos svemu, Linindžer sa velikim poštovanjem govori o ruskim kolegama: „Kosmonauti sa kojima sam bio gore bili su izuzetni. Verovao sam im život. Problem nije bio u njima, već u sistemu dole, na Zemlji, on je bio nefunkcionalan tada, a verujem da je i danas.“

Lekcija za buduće generacije astronauta

Danas, više od dve decenije kasnije, Linindžer ima jednostavnu poruku za one koji će tek krenuti ka zvezdama:

„Budite svesni da ste privilegovani. Dajte sve od sebe, svaki sekund. Ja sam sada stariji čovek, ali ponosan sam na ono što sam uradio. Dao sam maksimum i nemam za čim da žalim.“

Ipak, smatra da bi trebalo praviti razliku između „pravih“ astronauta i svemirskih turista.

„Jedno je odleteti gore, uslikati se i reći ‘jupi’, a sasvim drugo provesti mesece u svemiru gde greška znači smrt. Da sam tada bio sa turistima, ne bismo preživeli. Pravi astronauti, bivši test-piloti, ne paniče. Oni deluju hladne glave i kad je najgore. U svemiru ti pored sebe treba profesionalac neko ko zna kako je kad sve krene po zlu.“