Nova istraživanja pokazuju ključne stvari koje dete nasleđuje od majke - treća na listi je posebno važna

Nedavna istraživanja iz 2025. i 2026. godine pokazuju da deca od majke nasleđuju značajan genetski uticaj, posebno kada je reč o inteligenciji, metabolizmu i razvoju imunosistema. Ključni nalazi pokazuju da su majčini geni aktivniji u kognitivnim centrima mozga, kao i da majčine ćelije mogu ostati prisutne u telu potomaka, podstičući imunitet i toleranciju organizma.

Ključni nalazi o majčinim genima

Inteligencija i X hromozom

Pošto žene imaju dva X hromozoma (XX), dok muškarci imaju jedan (XY), a mnogi geni povezani sa kognitivnim sposobnostima nalaze se na X hromozomu, statistički je verovatnije da će deca naslediti gene povezane sa inteligencijom od majke. Studija iz 2025. godine navodi da su majčini tzv. uslovljeni geni posebno aktivni u moždanoj kori, koja je zadužena za više nivoe razmišljanja i rešavanje problema.

Ipak, iako je majčin uticaj snažan, važno je znati da se inteligencija ne nasleđuje isključivo od majke. Ona je poligenska osobina na koju utiču oba roditelja, kao i faktori okruženja, ishrana i obrazovanje.

Starenje mozga i pamćenje

Iako su majčini geni ključni za intelekt, posebno istraživanje sugeriše da majčin X hromozom ponekad može ubrzati starenje mozga u hipokampusu, što utiče na pamćenje u kasnijem životnom dobu, iako to mogu ublažiti drugi genetski faktori.

Imunosistem

Istraživanje objavljeno u časopisu Immunity u septembru 2025. pokazuje da majke prenose mikrohimerične ćelije koje ostaju u telu deteta, pomažući izgradnju imunološke tolerancije, pa čak i obnavljanje tkiva.

Ovaj fenomen predstavlja fascinantan biološki proces gde mala populacija majčinih ćelija prolazi kroz placentu i trajno se naseljava u organima deteta (srcu, jetri, koži, pa čak i mozgu).

Kad je u pitanju imunitet, majčine ćelije podstiču razvoj specifičnih regulatornih T-ćelija koje uče detetov organizam da ne napada sopstvena tkiva i da prepozna prijateljske antigenske profile, čime se direktno smanjuje rizik od autoimunih bolesti kasnije u životu.

A kad je u pitanju regeneracija, te ćelije često poseduju svojstva slična matičnim ćelijama. Nauka je potvrdila da majčine mikrohimerične ćelije zadržavaju sposobnost transformacije. Ako se dete povredi, one se integrišu u oštećeno tkivo i postaju funkcionalne ćelije koje regenerišu organizam iznutra.

Metabolizam i telesna težina

Istraživanja pokazuju da se obrasci skladištenja masti i metabolizma, poput nasleđivanja efikasnih ćelija tzv. smeđe masti koje sagorevaju energiju, često prenose po majčinskoj liniji, navodi se u jednom izveštaju iz ove godine.

Genetsko nadmetanje

Studija objavljena u avgustu 2025. godine u časopisu Nature otkrila je da se neki geni ponašaju različito u zavisnosti od toga od kog roditelja potiču, pri čemu određeni majčini geni usmeravaju osobine u različitim pravcima kada je reč o metabolizmu.

Naime, geni imaju memoriju o svom poreklu, pa tako određeni majčini geni mogu namerno ubrzavati metabolizam, dok očevi pokušavaju da ga uspore, pretvarajući naše telo u polje stalne energetske borbe.

Pokazalo se da se majčini geni često fokusiraju na energetsku efikasnost i kontrolu metabolizma da bi dali prioritet dugoročnom zdravlju i preživljavanju.