Zabranili su društvene mreže mlađima od 16 godina u celoj zemlji - ovo su efekti koje su primetili posle mesec dana

Anketa YouGov-a pokazala je da su mnogi roditelji primetili promene u ponašanju svoje dece uzrasta do 16 godina otkako je zakon stupio na snagu 10. decembra 2025. godine. Ipak, to nije bio univerzalan slučaj, jer su neki roditelji prijavili i negativne promene u ponašanju svoje dece.

Ovi podaci pružaju određene uvide u uticaj australijskog Zakona o izmenama bezbednosti na internetu (minimalna starosna granica za društvene mreže). Međutim, oni imaju i neka značajna ograničenja.

Prvi korak

Pre nego što može da se vidi bilo kakav efekat zakonodavstva u sprečavanju štetnih posledica na internetu, potrebno je da znamo da li procesi potvrde uzrasta funkcionišu. Početni podaci koje je prikupila australijska Komisija za e-bezbednost pokazali su da su platforme društvenih mreža uklonile 4,7 miliona naloga dece mlađe od 16 godina tokom decembra prošle godine.

Navodno, ova cifra uključuje određeni broj neaktivnih i dupliranih naloga. Zbog toga možda ne predstavlja tačan broj mladih ljudi koji su zaista pogođeni.

Takođe se navodi da mladi zaobilaze ograničenja verifikacije uzrasta. Izveštaj portala Crikey, zasnovan na novim podacima kompanije za roditeljski nadzor Qustodio, pokazao je da je korišćenje društvenih mreža među mlađima od 16 godina opalo samo neznatno tokom prva tri meseca zabrane.

Roditelji vide neke pozitivne efekte

YouGov anketa sprovedena je onlajn od 12. do 14. januara ove godine – nešto više od mesec dana nakon stupanja na snagu ograničenja.

Među roditeljima dece mlađe od 16 godina, 61% je uočilo između dva i četiri pozitivna efekta. Oko 43% je primetilo više direktnih društvenih interakcija, dok je 38% reklo da su njihova deca prisutnija i angažovanija tokom komunikacije, a isto toliko njih prijavilo je poboljšanje odnosa između roditelja i dece.

Ipak, ovi roditelji su prijavili i negativne efekte, prenosi N1. Njih 27% primetilo je prelazak na alternativne ili manje regulisane platforme, dok je 25% uočilo smanjenu društvenu povezanost, kreativnost ili vršnjačku podršku na internetu.

Dve trećine odraslih u ovoj anketi smatra da bi veće učešće roditelja moglo učiniti zabranu efikasnijom. Takođe, 56% se slaže da bi stroža primena i verifikacija uzrasta poboljšale njenu efikasnost.

To sugeriše da mnogi roditelji razumeju složene izazove u sprovođenju efikasnih sistema potvrde uzrasta.

Ograničenja ankete

Nažalost, u uzorku YouGov-a nije naveden udeo roditelja, niti tačna starost njihove dece.

S obzirom na to da je anketa sprovedena tokom letnjeg raspusta, teško je proceniti koliko je to uticalo na rezultate, jer se korišćenje društvenih mreža tada generalno smanjuje.

Takođe ne znamo da li su prijavljene promene u ponašanju uočene kod mladih kojima su nalozi zaista uklonjeni.

Ključno je i to što u YouGov anketi nedostaju glasovi samih mladih ljudi.

Rad koji je u toku

Oni učestvuju u istraživanju koje je u toku i koje ima za cilj da proceni uticaj ograničenja uzrasta na društvenim mrežama. Ova studija direktno meri koliko vremena mladi provode na različitim aplikacijama koristeći tehnologiju pasivnog praćenja, uz standardne upitnike.

Početni podaci (prikupljeni pre stupanja novih pravila na snagu) od 171 mladog učesnika osporavaju dominantni narativ da su „svi tinejdžeri protiv ograničenja“.

Zapravo, 40% mladih uzrasta od 13 do 16 godina podržavalo je ili je bilo ravnodušno prema regulativi, što ukazuje na potrebu za nijansiranijim pristupom, piše Independent.

Mladi su takođe pokazali uvid u sopstveno korišćenje društvenih mreža. Gledanje kratkih video-snimaka bila je najčešća aktivnost, ali je samo 16% smatralo da je to dobar način da provedu vreme.

Australijska komesarka za e-bezbednost Džuli Inman Grant takođe se obavezala na sveobuhvatnu evaluaciju ovog zakona.

Ova evaluacija, koja se sprovodi u saradnji sa Univerzitetom Stanford i akademskom savetodavnom grupom od 11 članova, ima za cilj da proceni kako se Zakon sprovodi i ispita njegove planirane i neplanirane posledice.

Važan deo evaluacije je dugoročni pristup tokom najmanje naredne dve godine, uz učešće više od 4.000 mladih uzrasta od 10 do 16 godina i njihovih roditelja ili staratelja.

Studija uključuje i dovoljno učesnika iz određenih grupa, poput onih koji žive u ruralnim sredinama ili su neurodiverzitetni, kako bi se ispitalo da li zabrana ima neproporcionalan uticaj na njih.

Takođe će se direktno pratiti koliko vremena mladi provode na aplikacijama i kada ih koriste.

Uspeh se meri godinama, ne mesecima

Naredni meseci će verovatno biti najteži za komesarku za e-bezbednost dok sarađuje sa tehnološkim kompanijama kako bi osigurala da preduzimaju „razumne korake“ koje zakon zahteva.

Veliko globalno interesovanje vlada za izveštaj o usklađenosti koji će Komisija uskoro objaviti.

Tehnološke kompanije suočavaju se sa kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara ukoliko ne poštuju zakon. Za mnoge je reputaciona šteta veći problem od finansijskog, što se vidi i u nedavnim sudskim slučajevima u SAD protiv Snapchata i TikToka.

Umesto da se očekuju trenutne koristi kod mladih koji su već koristili društvene mreže, jači efekti bi mogao da se vidi kod sledeće generacije dece, piše Independent.

U tom smislu, prava vrednost ovog zakona može biti u promeni društvenih normi među roditeljima o „pravom“ uzrastu za prvi telefon i ulozi društvenih mreža u životima mladih.

Takve promene meriće se godinama, a ne mesecima.

Autor studije Suzen M. Sojer je profesorka zdravlja adolescenata na Univerzitetu u Melburnu i direktorka Centra za zdravlje adolescenata u Kraljevskoj dečjoj bolnici. Silvija C. Lin je postdoktorska istraživačica na Univerzitetu Deakin i u Institutu za istraživanje dečjeg zdravlja Murdoch.