U ovoj zemlji su sve društvene mreže zabranjene za mlađe od 16 godina i kazne su astronomske: Objavljen spisak zemalja koje će sledeće uvesti zabranu

Ova zabrana prva takve vrste u svetu pažljivo se prati i u drugim državama, piše "BBC".

Zašto australijska vlada zabranjuje društvene mreže mlađima od 16 godina?

Vlada navodi da će zabrana smanjiti negativan uticaj „društvenih mreža koje podstiču mlade da provode sve više vremena pred ekranima, dok im istovremeno prikazuju sadržaj koji može štetiti njihovom zdravlju i dobrobiti“.

U istraživanju koje je vlada naručila početkom 2025. godine ustanovljeno je da 96% dece uzrasta 10–15 godina koristi društvene mreže, a sedmoro od desetoro njih izloženo je štetnom sadržaju. To uključuje mizogini i nasilni materijal, kao i sadržaj koji promoviše poremećaje ishrane i samoubistvo.

Jedno od sedmoro dece prijavilo je da je bilo meta ponašanja nalik podvođenju od strane odraslih ili starije dece, dok je više od polovine doživelo sajber-nasilje.

Koje platforme obuhvata zabrana?

Trenutno je uključeno deset platformi: Facebook, Instagram, Snapchat, Threads, TikTok, X, YouTube, Reddit i striming platforme Kick i Twitch.

Vlada procenjuje platforme prema tri kriterijuma:

• da li je jedina ili „značajna svrha“ platforme omogućavanje onlajn interakcije između korisnika;
• da li omogućava interakciju između korisnika;
• da li korisnicima omogućava objavljivanje sadržaja.

YouTube Kids, Google Classroom i WhatsApp nisu obuhvaćeni jer ne zadovoljavaju ove kriterijume.

Deca mlađa od 16 godina i dalje će moći da gledaju većinu sadržaja na platformama koje ne zahtevaju nalog.

Kritičari pozivaju vladu da proširi zabranu i na onlajn igre, dok su platforme poput Roblox i Discord već uvele starosne provere na određenim funkcijama kako bi izbegle uključivanje u zabranu.

Kako će se zabrana sprovoditi?

Deca i roditelji neće biti kažnjavani ako prekrše zabranu. Umesto toga, društvene mreže suočiće se sa kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara za ozbiljne ili ponovljene prekršaje.

Vlada kaže da kompanije moraju preduzeti „razumne korake“ da spreče pristup deci i treba da koriste više tehnologija za proveru starosti uključujući državne dokumente, prepoznavanje lica ili glasa, kao i algoritme za „inferenciju starosti“, koji analiziraju ponašanje korisnika da bi procenili njihov uzrast.

Platforme ne smeju da se oslanjaju na to da korisnici sami prijavljuju svoje godine ili da roditelji potvrđuju uzrast dece.

Meta je 4. decembra počela da zatvara naloge tinejdžera. Naveli su da će oni koji su greškom uklonjeni moći da svoj uzrast dokažu putem državnog dokumenta ili videoselfija. Snapchat navodi da korisnici mogu koristiti bankovne podatke, fotografiju lične karte ili selfi za verifikaciju.

Da li će zabrana funkcionisati?

Postoji strah da tehnologije za proveru uzrasta mogu pogrešno blokirati odrasle korisnike, ali i propustiti maloletnike. Vladin sopstveni izveštaj pokazao je da je procena uzrasta pomoću analize lica najmanje pouzdana kod tinejdžera.

Postavlja se i pitanje visine kazni.

„Meta zaradi 50 miliona australijskih dolara za oko sat i 52 minuta“, rekao je bivši direktor Facebooka Stiven Šiler.

Kritičari smatraju da ograničen obim zabrane smanjuje njenu efikasnost u zaštiti dece. Izuzeti su sajtovi za upoznavanje, gejming platforme i AI chatbotovi, koji su poslednjih meseci dospeli u javnost zbog navoda da su podsticali decu na samopovređivanje ili vodili „senzualne“ razgovore s maloletnicima.

Drugi smatraju da bi edukacija dece o bezbednom korišćenju interneta bila delotvornija. Neki tinejdžeri rekli su za BBC da će otvoriti lažne profile pre nego što zabrana stupi na snagu, iako je vlada upozorila kompanije da takve naloge moraju otkriti i ukloniti. Drugi prelaze na zajedničke naloge sa roditeljima.

Predviđa se i porast korišćenja VPN servisa, kao što se dogodilo u Velikoj Britaniji kada su tamo uvedene slične mere.

Ministarka komunikacija Anika Vels priznala je da zabrana neće biti „savršena“.

„Biće malo neuredno dok se sve ne uspostavi“, rekla je početkom novembra. „Velike reforme su uvek takve.“

Šta je sa zaštitom podataka?

Kritičari upozoravaju na opasnosti skladištenja ogromnih količina ličnih podataka potrebnih za verifikaciju uzrasta. Australija, kao i ostatak sveta, imala je više velikih curenja podataka gde su ukradene osetljive informacije građana. Vlada tvrdi da zakon uključuje „snažne zaštitne mehanizme“. Podaci se smeju koristiti isključivo za proveru uzrasta i zatim moraju biti uništeni, uz ozbiljne kazne za svako kršenje.

Kako su reagovale društvene mreže?

Kompanije su bile zatečene kada je zabrana objavljena u novembru 2024. Tvrdile su da će biti teško sprovesti je, da je lako zaobići i da ugrožava privatnost korisnika. Neke kompanije upozorile su da bi zabrana mogla da gurne decu u opasnije delove interneta i da bi ih mogla lišiti važnih socijalnih kontakata.

Snap i YouTube čak su tvrdili da oni nisu društvene mreže.

YouTube je neposredno pre stupanja zakona na snagu izjavio da će „na brzinu doneseni“ propisi učiniti decu manje bezbednom jer će moći da koriste platformu bez naloga, čime se uklanjaju roditeljske kontrole i filteri.

Navodno je Google razmatrao pravni postupak, ali nisu odgovorili na upit BBC-ja. Meta je upozorila da će tinejdžeri ostati sa „nekonzistentnim nivoima zaštite“ na različitim aplikacijama koje koriste.

TikTok i Snap izjavili su na parlamentarnim saslušanjima da se protive zabrani, ali će je poštovati. Kick, jedina australijska platforma obuhvaćena zakonom, saopštila je da će uvesti „čitav niz mera“ i nastaviti saradnju sa vlastima.

Dan pre stupanja zabrane na snagu, Reddit je saopštio da će je poštovati, ali da ima „duboke zabrinutosti“ u vezi sa zakonom koji „potkopava pravo na slobodu izražavanja i privatnost“.

Kako druge države regulišu društvene mreže za mlade?

Danska je najavila plan da zabrani društvene mreže osobama mlađim od 15 godina. Norveška razmatra sličnu inicijativu. Francuska parlamentarna komisija preporučila je zabranu društvenih mreža za mlađe od 15 godina, uz „internet policijski čas“ za mlade od 15 do 18 godina. Španija je pripremila zakon koji bi zahtevao od roditelja da odobre pristup maloletnicima ispod 16 godina.

U Velikoj Britaniji, novi bezbednosni propisi uvedeni 2025. godine predviđaju visoke kazne, pa čak i zatvaranje izvršnih direktora kompanija ako ne zaštite mlade od štetnog sadržaja.

U SAD, pokušaj države Juta da zabrani korišćenje društvenih mreža mlađima od 18 godina bez saglasnosti roditelja blokiran je 2024. godine od strane saveznog sudije.