Na ovaj dan se piše istorija Srbije: Evo šta nam poručuje Vidovdan i zašto je ovo ključni datum za Srbe

Nisu slučajno studenti pozvali "Vidimo se na Vidovdan", niti je slučajno Aleksandar Vučić najavljivao da će baš do 28. juna izbaciti famoznu knjigu, a čak je i "ćacima" neko objasnio da bi to bio dobar datum za početak štrajka glađu, kulturno veče, ili šta je već aktuelno kod njih. Ono što je izvesno, u Beogradu 28. juna će se svašta dešavati, a očekivanja su velika i nadahnuta, jer Vidovdan se ne slavi tek kao istorijska godišnjica – to je datum koji nosi dodatnu težinu. Nekad je to težina žrtve, nekad pobune, nekad odluke. A najčešće – sve zajedno.

Sve je počelo na Kosovu polju, 1389. godine

Vidovdan je u kolektivnoj svesti Srba najdublje urezan kroz Kosovsku bitku. Tog dana 1389. godine, vojska kneza Lazara Hrebeljanovića suprotstavila se mnogo jačoj osmanskoj sili predvođenoj sultanom Muratom. Bitka je bila krvava i bez jasnog pobednika – poginuli su i Lazar i Murat, a legenda kaže da je turskog sultana ubio Miloš Obilić. Iako je bitka istorijski gledano označila početak srpskog pada pod Osmansko carstvo, ona je u narodnom pamćenju dobila sasvim drugačiji smisao – postala je simbol žrtve, vere i borbe za slobodu.

Od mita do državnog praznika

Prvi put je Vidovdan obeležen kao državni praznik 1889. godine, povodom 500 godina od Kosovske bitke. Tog dana je maloletni kralj Aleksandar Obrenović miropomazan u manastiru Žiča, položen je kamen temeljac za spomenik kosovskim junacima u Kruševcu i ustanovljen je Orden kneza Lazara. Vidovdan je tako pretvoren u simbol nacionalne svesti i istorijskog identiteta.

Vidovdan kao istorijska prekretnica

Kroz decenije i vekove, Vidovdan je postao dan kad se događaju ključni politički događaji, na Vikipediji su nanizani po godinama, a uz napomenu "da je zbog razlike u kalendaru Vidovdan u svakom veku padao na različit datum; na primer, Kosovska bitka je odigrana na Vidovdan 15. juna 1389, a ne 28. juna 1389.".

U svakom slučaju, evo šta se sve Srbiji, između ostalog, dešavalo na Vidovdan.

1869. - donesen Namesnički ustav Kneževine Srbije,

1876. - proglašen rat Turskoj od strane Kneževine Srbije i Knjaževine Crne Gore.

1878. - započeta rasprava o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu.

1881. – Srbija potpisuje Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom.

1889. - Kraljevina Srbija prvi put svečano obeležila Vidovdan kao praznik na najvišem državnom nivou.

1913. - početak Drugog balkanskog rata, prva proslava Vidovdana na Kosovu i Metohiji u manastiru Gračanica.

1914. – U Sarajevu je izvršen atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koji je bio povod za Prvi svetski rat.

1919. – potpisan Versajski sporazum, čime je završen Prvi svetski rat.

1921. – Donet je Vidovdanski ustav, prvi ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

1948. – Usvojena je Rezolucija Informbiroa, čime je Jugoslavija raskinula veze sa SSSR-om i krenula sopstvenim putem.

1950. - pušten je u saobraćaj put Beograd-Zagreb, nazvan “Autoput Bratstvo-Jedinstvo”, u čijoj su izgradnji učestvovale omladinske radne brigade iz svih krajeva Jugoslavije.

1989. – Na 600. godišnjicu Kosovske bitke, na Gazimestanu, održan je čuveni govor Slobodana Miloševića, čime je simbolično počela nova politička era.

1990. - usvojeni amandmani na Ustav Hrvatske, kojim Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj.

2001. – Slobodan Milošević je izručen Haškom tribunalu.

2006. – Crna Gora postaje članica Ujedinjenih nacija – poslednji čin raspada zajedničke države.

Dakle, Vidovdan nikad nije bio "samo" dan sećanja, već i dan koji očekuje novo delo za istoriju. Videćemo da li će ga biti i u 2025.