Jedinstven utisak ostavlja bogat ukus oraha u ustima. Hrskave spolja, a meke iznutra. Deo zgotovljenih orasnica obavezno podvrgnem specijalnom tretmanu. Vrhove im umačem u otopljenu čokoladu. Tako ovaj slatkiš dobije, ne samo novu dimenziju ukusa, već i prelep, zanimljiv izgled.
„Kozara“ – banjalučko kino mog detinjstva, imalo je pored filmskih čarolija Serđa Leonija još jednu magiju. Pre svake projekcije jedan simpatično uglađen gospodin-dekica nosio je od upotrebe uglancanu, drvenu kutiju.
O autoru:
Sa neobičnom elegancijom i belim rukavicama, nosio je tu magičnu škrinju otvorenog poklopca i provlačio se između tesnih bioskopskih redova. Još mi zvoni u ušima njegov umilan glas, koji sa urođenim špreh-felerom peva: „kiki-viki, ovasnice“!
Ponekad mislim da sam više uživao u i jedinstvenom ukusu oraha u ustima, nego li u Serđu Leoniju i njegovim estetizovanim kaubojcima. Sa tim emocijama Vam predstavljam za mene kultne orasnice ili „Ovasnice“.
4 belanca
200 gr šećera u prahu
2 kesice vanila šećera
350 gr mlevenih oraha
sok od 1 kriške limuna
Za oblikovanje kolačića
250 gr grubo naseckanih oraha
50 g šećera
KORAK 1: Mikserom mutiti balanca (koja su odstajala na sobnoj temparaturi) uz postepeno dodavanje šećera u prahu i vanila šećera. Posle desetak minuta kada belanca postanu jako čvrsta i šećer se otopi, dodati oceđen sok od one kriške limuna i posle toga nastaviti mućenje još nekoliko minuta.
Još recepata Majstora amatera:
KORAK 2: Dodati mlevene orahe i mešati, ovoga puta ručno-varjačom, sve dok se masa dobro ne sjedini. Smesa bi trebala biti dovoljno gusta kako bi se kolačići mogli lepo oblikovati.
KORAK 3: Vaditi kašiku po kašiku pripremljene mase. Svaku izvađenu kuglicu, dlanovima pažljivo oblikovati u valjak, koji se potom pospe i uvalja u mešavinu grubo naseckanih oraha i običnog kristal šećera. Na kraju, tako formiran valjak se blago savije u potkovicu.
KORAK 4: Pripremljene potkovice se slažu u pleh obložen papirom za pečenje i gunu u već zagrejanu rernu, da se suše na 150 stepeni C oko 20-25 minuta (dok ne dobiju malo boje i ne otvrdnu). Dakle na laganoj vatri one se zapravo ne peku nego doista suše. Treba znati da će gotove orasnice malo otvrdnuti, ali i dalje biti meke, što ne znači da treba produžiti njihovo pečenje. One će se hlađenjem stegnuti i dobiti željenu tvrdoću.
Osušeni kolačići se izvade iz pleha i potpuno ohlade. Ja deo orasnica odvojim pa ih podvrgnem specijalnom tretmanu. Vrhove im umačem u otopljenu čokoladu. Tako dobijem ne samo novu dimenziju ukusa, već i prelep i zanimljiv izgled. Na kraju ih treba složiti u kartonsku ili metalnu kutiju, ali obavezno poklopiti. Što duže odmaraju sve su sočnije i ukusnije, a mogu bez problema stajati 20-tak dana. Naravno ako im dopustite.
Početkom februara smo spremali vanilice. Današnje orasnice su, kao suvi kolač, veoma bliske vanilicama. To je razlog što će moja vinska preporuka biti veoma slična: ako odlučite da sa gostima uz kaficu ili čaj uživate u ovako spremljenim orasnicama uz vaš, kako bi stranci rekli „petit fours“, čašica konjaka (Hennesy X.O. npr.) je nezamenjiva. Konjak je odličan par sa suvim kolačima, kao što su vanilice ili vaše današnje orasnice. Dobro je znati da se konjak, za razliku od vina, pije preko hrane, zapravo dok je zalogaj još u ustima. Tada nećemo osetiti jačinu konjaka već samo čarobne arome spojenog pića i hrane. Ako se odlučite za vino, vodite računa o nivou slasti. Vino uvek mora da bude ili u nivou slasti deserta ili nešto slađe, treba birati polusuvo ili poluslatko. Ako ste, pak ljubitelj penušavog vina – što da ne.
Prijatno, želi vam Majstor amater!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar