Porođaj Eskimki je tabu modernog sveta

Podeli:
eskimi porođaj
Foto: Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia

Mongolski narod sa dalekih arktičkih obala Severne Amerike i Grenlanda neguje brojne običaje nama pomalo neobične. Porođaj kod Eskima je posebno živopisan čin u kom aktivno učestvuje i otac.

Eskimski poljubac, tj. kunik, poznat je u celom svetu. Svi se mi nekad protrljamo nosićima, misleći da se ljubimo na eskimski način, međutim, to zapravo nije tačno, pišu na Instagram stranici Whole Globe.
Oni u stvari njuše kosu i obraze jedni drugima i to je za njih veoma intiman čin, te izbegavaju da to rade u javnosti.

Trudnoća i porođaj okruženi su brojnim tabuima. Žena se porađa u čučećem položaju, dok joj muž pomaže pritiskajući stomak nadole. Muž preseca pupčanu vrpcu, a placenta se umotava u životinjsku kožu i ostavlja napolju da je pojedu životinje.

Pročitajte još:

Nakon porođaja majka je u izolaciji mesec dana ako je rođen dečak, a dva meseca ako je u pitanju devojčica. Osam dana nakon rođenja šaman vrši obred svojevrsnog krštenja, dodeljujući detetu duha zaštitnika i imenujući ga.

Davanje imena Eskimi smatraju veoma važnim činom. Dete koje još nema ime ne smatra se članom zajednice sve dok ga ne dobije. Deca dobijaju imena nedavno preminulih članova porodice ili neke pokojne ugledne osobe, što je odraz verovanja u neku vrstu reinkarnacije. Osobine preminule osobe, kako smatraju, ponovo se pojavljuju kod novorođenčeta. I roditelji i zajednica jednako prihvataju i dečake i devojčice jer se oba ola smatraju darom prirode.

Inače, naziv Eskim potiče od indijanske reči „esquamantjik“, što znači „oni koji jedu sirovo meso“.

Iako ih svi nazivamo Eskimima, za njih je to uvreda. Oni sebe nazivaju Inuiti, što znači „ljudi“.

Inuit je množina, pa kada bismo želeli da se obratimo pojedincu, rekli bismo „inuk“.

Na svetu ih ima samo šezdesetak hiljada.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ariane Bomsel (@arianebomsel)

Eskimi žive na mesu i masti, oni nemaju voće i povrće u svom okruženju, pa zbog potrebe za biljnom hranom ponekad pojedu sadržinu iz utrobe ubijenog irvasa. Zbog tog načina ishrane veoma brzo stare.

Oduvek su poznati kao izuzetni lovci i ribolovci, pa se na njihovom meniju mogu naći i beli medvedi.

Žive u manjim društvenim grupama patrijarhalnog karaktera, a muški i ženski poslovi su striktno podeljeni.

Posao muškarca je da izgradi dom i da ide u lov, dok žena vodi računa o domaćinstvu. Postoji i vođa grupe, od kog se očekuje da bude izuzetno sposoban i da u svakom trenutku može da obezbedi hranu.

Eskime odlikuje žućkasta i crvenkasata boja kože, lice im je pljosnato,a vilica razvijena. Imaju istaknute jagodice, sitne oči, a kosa im je ravna i crna. Retko kad su viši od 150 cm.

Od domaćih životinja imaju psa koji služi kao čuvar skloništa i za vuču.
Iglo je eskimska zimska kuća, izgrađena od snežnih i ledenih ploča u obliku kupola povezanih tunelom. Uz zidove se grade klupe, a na vrhu se ostavljaju otvori za ventilaciju. Sneg koriste kako bi im bilo udobnije. U letnjem periodu žive u šatorima od krzna.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar