Beograđanka se porodila u spavaćoj sobi: „Bilo je magično“

Beba i porodica 16. nov. 202023:02 > 23:10
Podeli:
porođaj kod kuće
Foto: Privatna arhiva

Jelena Krstić iz Beograda jako je želela da njen suprug bude na rođenju njihovog drugog deteta, kao što je bilo i sa prvim u porodilištu. Međutim, zbog korone to više nije moguće, pa su odlučili da se porodi kod kuće da bi bili zajedno. Za portal Nova.rs Jelena priča kako je to roditi bebu u svojoj spavaćoj sobi i zašto to iskustvo ne bi menjala ni za šta.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jelena Krstić (@mamasita_blog_) on


„To je onaj luksuz kog nema u porodilištu. Nisam morala da ležim na leđima sve vreme kao nasukana bubašvaba, već sam mogla da šetam po kući. Ne mora beba prvo da vidi makaze, metalnu kadicu u kojoj je mere, jaka svetla u boksu. Moja Mila je prvo osetila moje grudi, osetila je kontakt koža na kožu. A sve smo to uradili jer mi je bilo vrlo važno da suprug bude uz mene, a i on je to jako želeo“, počinje priču Jelena Krstić iz Beograda o svom porođaju kod kuće.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jelena Krstić (@mamasita_blog_) on


Ideja je sinula nakon što je pre dve godine, kad se rodio mali Viktor, tata u porodilištu prisustvovao porođaju.

„Mnogo mi je značila njegova podrška i ubeđena sam da mi je to olakšalo prvi porođaj“, seća se Jelena kako se muž držao junački i nije se, kao u filmovima, onesvestio.

Poželeli su opet isto kad je Jelena zatrudnela sa drugom bebom, ali kako se bližio termin za porođaj krajem juna, videli su da od toga nema ništa – u jeku drugog pika epidemije korone u porodilištima su zabranjene posete, a samim tim i prisustvo očeva na porođaju.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jelena Krstić (@mamasita_blog_) on


I brzo su se dogovorili – biće to porođaj kod kuće. Jedini uslov je bio da je trudnoća uredna i da su i mama i beba dobro, kako je, srećom, i bilo.

„Poznajem dve devojke koje su se već porodile kod kuće i one su mi ispričale kako je sve izgledalo, pa smo i mi prelomili jer jedino tako bismo suprug i ja mogli da budemo zajedno kad beba izađe.“

Onda je Jelena počela da istražuje, da čita svu moguću dostupnu literaturu.

„Shvatila sam šta sve sa prvog porođaja ne bih volela da ponovo iskusim. Ne bih da me opet tek tako stave na stimulaciju, da me tek tako seku…“, priča Jelena, ali ističe i kako sasvim razume medicinsko osoblje koje, opravdano, nema vremena da se svakoj ženi posveti koliko bi ona želela.

Zato se ona posvetila sebi i podarila ono što je, kako kaže, nažalost, luksuz.

Otkriva i da li su potrebne neke posebne dozvole svima onima koji pomisle slično.

„Vama niko neće da zabrani da se negde porodite kad krene porođaj, ali mogu da zabrane medicinskom osoblju da pruža pomoć van bolnice i to je javna tajna. Zato sam se ja sa medicinskom sestrom konsultovala unapred telefonom i, kad je sve krenulo, sve vreme smo bile na vezi, što je bilo vrlo važno.“

Tuširanje mi je smanjilo bol

Jelena priča i kako je sve to zapravo izgledalo – od prvih kontrakcija do trenutka kad je malu Milu privila na grudi.

„Oko pola dva ujutru probio me je bol u leđima. Prvo sam pomislila da mi se ide u WC, ali sam onda shvatila da su to kontrakcije. Već sam znala kako one izgledaju i da odlaze i dolaze u talasima. Probudila sma muža i onda sam otišla polako da se tuširam jer mi topla voda jako prija. Posle sam sedela u dnevnoj sobi, sa mnom je bio i moj sin Viktor. I kako njega zagrlim, mene je manje bolelo.“

Nakon par sati, oko osam, pola devet ujutru kontrakcije su postale češće, pa je Viktorov deka došao po unuka i odveo ga u park. Jelena je bila sa suprugom i sve vreme na vezi sa babicom, čije je instrukcije sve vreme pratila.

„Onda sam se još jednom istuširala i tako smanjila bol još malo. Poslušala sam babicin savet da što više prihvatam kontrakcije, da se opustim koliko je moguće da bi kiseonik otišao tamo gde treba, u matericu, a ne da se stežem jer onda bude gore.“

Babica joj je rekla i da će znati da porođaj kreće kad kontrakcije budu ispod 10 minuta, a njoj su odmah bile na svaka četiri, pa je znala da je vreme da ode u spavaću sobu.

„Smestila sam se na krevet i tu je bilo vreme za guranje. Krenuli su naponi. A tu u svom krevetu kod svoje kuće imate slobodu da se namestite kako god vam je lakše, kako instinktivno osećate da je bolje. Tako sam ja prvo bila četvoronoške, pa sam onda kasnije legla na leđa. I onda je moja ćerka u 10.50 h doslovno iz drugog napona izašla napolje.“

Pročitajte još:

Jelena opisuje i te magične prve trenutke kad se mama i beba posle devet meseci konačno upoznaju, ali u toplini svog doma.

„Ona je odmah osetila mene, osetila je ono što joj je blisko, osetila je moj miris i to je baš ono što smo želele obe.“

Nakon dvadesetak minuta izašla je i posteljica.

„Vrlo je važno da ona izađe cela, a to se obično zna ako je elipsastog oblika, celovita, kad je stavite na dlan. U suprotnom, ako slučajno ostane unutra neki deo, vrlo je važno da se javite lekaru.“

Pučanu vrpcu je presekao suprug.

„Bilo je drugačije nego u porodilištu, malo prirodnije jer smo sačekali da se krv slije ka bebi, pa smo je presekli tek posle otprilike 45 minuta od porođaja, kad je pobelela, kako je i rekla babica“, priča Jelena i naglašava da makaze moraju da budu sterilne i da je važno slušati babicu u vezi sa svim oko sređivanja bebinog pupka.

„Bebu smo onda obrisali, nismo je kupali jer je ona tokom rađanja pokupila uspit važan zaštitni sloj koji je dobila od mene“, kaže ova mama. Nakon toga su bebicu obukli i jednostavno uživali s njom na krevetu.

Kao i za nju, i za supruga je celo iskustvo bilo magično.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jelena Krstić (@mamasita_blog_) on


„To je za njega zaista bilo snažno i posebno iskustvo, mislim da nas je to mnogo povezalo. A sin je znao da beba u nekom trenutku treba da dođe, pa kad je ušao kod nas u sobu, pomazio je sestricu i jednostavno nastavio svojim poslom.“

A kako je izgledalo prvo merenje bebe?

„Stavili smo je u nov, čist kantar u koji smo položili tetra-pelenu i tako smo je izmerili“, smeje s Jelena.

A da li je bilo straha, da li je ona u bilo kom trenutku pomislila – bože, šta mi je ovo trebalo?

„Od početka sam znala da će i sa mnom i s bebom sve biti dobro jer je i cela trudnoća išla kako treba, pa i porođaj, ali jedino me je brinulo kako ćemo je upisati kod matičara u knjigu rođenih jer nije rođena u bolnici.“

Srećom, i to je prošlo kako treba, odmah nakon što su Milu dan, dva posle rođenja prvo doveli kod pedijatra, a Jelena otišla kod ginekologa. I oni su potvrdili da je sve u redu.

„Matičar u opštini se nije mnogo obradovao kad smo kazali da sam se porodila kod kuće, ali kad smo dali potvrde od pedijatra i ginekolga, sve je prošlo kako treba“, kaže Jelena i ističe da ona nije ni prva ni poslednja koja je poželela da njoj porođaj bude manje bolan, a bebi manje traumatičan.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram