Užičanin koji je dugo putovao u svoj rodni grad: Izložba „Era Milivojević. Umetnost jeste život”

Izložbu je priredila Una Popović, viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Beograda a na predlog Grada Užica i Gradske galerije Užice. Ova postavka predstavlja jednu od najboljih i najsloženijih izložbi Milivojevićevog dela u odnosu na dosadašnje koje su se dešavale u Beogradu.

Una Popović kaže da Erinu “novu umetničku praksu” nije u njegovo doba bilo lako predstaviti u njegovom rodnom gradu i da se nada da je došlo vreme da se definiše, mimo činjenice da je već uveliko istorija. Za Nova.rs ističe da je Užice bilo ambivalentan pojam u Erinoj umetničkoj praksi.

- Mislim da je zbog toga imao i dosta sukoba jer ga ljudi nisu razumeli, pogotovo 80-ih i 90-ih godina, kada je dolazio u svoj grad. Ta neka vrsta performansa, koji je pri tom vrlo čudan kao otvoren i fleksibilan, možda nije bio dovoljno razumljiv kao što je danas jasan. To se desilo i kroz različite medije u performativnom izvođenju iz koga kreće njegov afinitet i koji je obeležio njegovu karijeru i njega kao umetnika.

Za Eru Milivojevića misli da, kao umetnici uopšte, nije bio jednostavan ali da naziv izložbe “Umetnost jeste život” odgovara njegovom liku i ističe bitnost koncepta ideje.

- Hoću da kažem da autor bilo šta da stvori iz svog pogleda, telesnosti i ideje je “to”. To ne mora nužno biti slika jer umetnici se lišavaju tog nekog opšteg medija slikarstva ili skulpture, već se ide na ideju pa čak i svakodnevnice, koja može da bude prisutna i koja se pokazuje. U tom smislu se i sam umetnik uvodi u jedan opšti život što je dovelo do toga da se govori o autorstvu, ko sve mogu biti autori, šta sve i koliko umetnost može da bude i da te prakse bihevioralnog ponašanja mogu biti umetnički ili glumački čin. U tom smislu, svaki pokret Ere Milivojevića je bio na nivou performansa pa je u tom smislu možda bio malo i čudak a u stvari to je jedna velika harizma i takvih ljudi jako malo ima. Zbog toga ih treba čuvati, negovati i poštovati jer iz njih izvire ono iskonsko i suštinsko - rekla nam je autorka Popović.

Još dodaje da je Era svoju praksu i nazivao “art sesion” kao dugotrajan proces, tako da nije spontano izražajna. Performanse koje je pre svega koristio nisu “hard core body art” kao kod Marine Abramović, već otvoreni koji nastaju u toku, razlažu se, te norma i narativi postaju na kraju izražajni.

O rodonačelniku konceptualne umetnosti govorio je i njegov veliki prijatelj, književnik Žarko Radaković ističući da izložba ne može da dočara sve što je on radio i svesno ostavljao za sobom.

- Zato je značajna i veliki pokušaj prezentacije Erinog rada koji je umetnost proizvodio svesno ne ostavljajući dela za izlaganje u muzejima i galerijama. On je umetnik koji primarno živi u mitovima o njemu, koji je i sam stvarao radeći, pripovedajući, reagujući i glasno razmišljajući. Tragovi njegovih kreatanja su funadmentalni podsticaj našem doživljavanju umetnosti i Erine lične, ali i svakolike i svakojake druge. Verujem da moje reči mogu da upute i približe ljubitelja Erine umetnosti. Moja misija je bila da se približim umetnicima, mojim junacima - Polu Sezanu, Juliju Kniferu, Peteru Handkeu a među njima je Eri Milivojeviću na prvom mestu jer mi je uistinu bio najbliži - kazao je Radaković.

Direktor Gradske galerije Užice Zoran Cvetić naveo je da je reč o prvoj postavci koja predstavlja užičkog umetnika i da je ta ustanova čekala ovaj trenutak od kako postoji.

- Nije Era Milivojević ni prvi ni poslednji slavni Užičanin koji je dugo putovao u svoj rodni grad, ali je bilo prirodno da se taj put završi ili da započne novu etapu na ovom mestu, u duhu odgovornosti prema kulturnom nasleđu koje Užice kao prestonica kulture nosi, tim više kad se zna da ovom izložbom obeležavamo i 80 godina od njegovog rođenja.

Dodaje da je Erino stvaralaštvo nemoguće predstaviti niti ga je moguće posmatrati u jednoj dimenziji jer je bio umetnik potpuno predan umetnosti kao načinu života. Podsetio je i da su 1971. godine u Studenstkom kulturnom centru, Era Milivojević, Marina Abramovič, Raša Todosijević, Neša Paripović, Zoran Popovič i Gergelj Urkom, otvorili novo poglavlje savremene umetnosti.

- To je istorija o kojoj se uveliko pišu studije, ali važno je napomenuti da je Era Milivojević bio najizrazitija figura poznate šestorke. Njegovoj doslednosti, beskompromisnosti, budnosti i zapitanosti nad životom i umetnošću, teško da ima ravnih - zaključuje Cvetić.

Izložbu povodom proslave Dana grada Užica, a realizovanu u okviru uokviru programa „Užice – prestonica kulture Srbije 2024” otvorila je gradonačelnica Jelena Raković Radivojević navodeći da je Era Milivojević predstavnik posebne umetnosti koja slavi život.

Predstavljeni radovi su iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kolekcije Lazara Sakana, kolekcije Slavice i Daniela Trajkovića, kolekcije Marka Bruna, arhive fotografkinje Goranke Matić, arhive umetnika Zorana Popovića i Jasne Tijardović, video produkcije Kiosk – platforma za savremenu umetnost. Izložba je otvorena do 30. oktobra 2024.a njena velika retrospektiva desiće se i u Beogradu.

Bonus video: Izložba PRISON LIFE