Ja sam devojčica sa ove fotografije

- Devojčica sa prve autorkine novinske fotografije sada obrađuje i zaokružuje njen rad - priča za Nova.rs Una Popović.

- Na toj fotografiji sam sa majkom, snimljena je u novembru 1980. godine. Moja majka Jasna Tijardović, istoričarka umetnosti, sa Gorankom se poznavala još iz sedamdesetih godina prošlog veka i rada u SKC. Tada je, između ostalog, pisala likovne prikaze za časopis "Džuboks". Goranka je došla da je fotografiše, kao dete od dve godine tu sam se muvala i ona je uvidela da je to dobra situacija, dinamična a opet i intimna, pa je to i zabeležela - objašnjava Una.Goranka Matić ovako opisuje nastanak fotografije koja za nju ima posebnu važnost:“To je bila prva moja objavljena fotka, držala sam je u laboratoriji kao Baja Patak svoj prvi dolar. Niko nije prepoznao moj talenat nego sam ja navalila da budem fotograf. U ‘Džuboksu’ je urednik bio Branko Vukojević i ja sam mu rekla: “Branko, ja ću se od sada baviti fotografijom”. I nateram Jasnu Tijardović da piše likovnu kritiku i tim povodom slikam je sa ćerkicom Unom… ”

Una nam priča da ima dosta svojih fotografija koje je Goranka napravila.- Sa njom sam uvek imala neku tihu a jasnu komunkaciju. Fotoaparat kao i u našoj prvoj snimljenoj photo shooting seriji je uvek bio alibi za dalju međusobnu razradu ideja i sadržaja. Stoga je i ova izložba zanimljiv proces, kao neka zaokružena priča dveju generacija, jedne koja je stvarala, i druge koja je sada to obradila. Život kao ciklus, iskustvo kroz životni ciklus.

Izložbu "Iskustvo u gužvi“ radile su, nastavlja Una, intenzivno, opušteno, dramatično, brzi dogovori - dinamični razgovori, sve to uz dobru klopu koju sprema Goranka.- A naziv se sam nametnuo. Jednom prilikom kada su Goranku pitali kako tako dobro fotografiše političke događaje, ona je izjavila: „Imam iskustvo rada na rok koncertima, u gužvi. Laktanje sa aparatom, hvatanje scene, situacije, aktera na sceni“ i kada sam to pročitala, pomislila sam pa to je to, to je Goranka. Ona nije po obrazovanju fotograf već po iskustvu, događaji su je odredili. Kako je, na primer, jedan događaj skliznuo sa kulturne scene kao što je muzika novog talasa, tako je drugi nastupio a to su političke manifestacije i dešavanja tokom 90-ih, protesti kojima je jednako tada već kao urednica lista “Vreme” prisustvovala.

Naša sagovornica objašnjava da je Gorankina fotografija nastajala i značenjski se gradila kako pri poslovnom angažmanu, tako i unutar lične znatiželje i hrabrosti da u određenom momentu prisustvuje “odlučujućem“ trenutku.- Kada fotografišete u gužvi, kao što su rok koncerti ili politički protesti vi morate da ste jednako dobro koncetrisani na masu, događaj, situaciju ali i na pojedinaca u toj masi. Sve to ćemo moći da vidimo na izložbi, način na koji Goranka hvata, ali i pravi “događajnost”, kako pristupa pojedincu i pravi karakterni portret unutar elemenata događaja odnosno “gužve“.

Izložba nije strukturirana hronološki, već prema tematskim celinama koje su se kod autorke izdvojile kao dominantne.- Ima ih pet. Prve autorske izložbe i radovi realizovani u mediju fotografije, zatim fotografije rok koncerata i protagonista novog talasa zajedno sa akterima likovne scene nastale osamdesetih godina u čijem je središtu bio Studentski kulturni centar. Odvojeno su portreti umetnika, reditelja, pisaca, političara… Posebno su izdvojeni i delovi 10 godina protiv koji čine fotografije sa političkih skupova, manifestacija i protesta u Beogradu u periodu 1990-2000. I umetnički projekti u okviru kojih su intimni autoportreti i autorski projekti. Na izložbi će biti oko 500 fotografija plus arhiva, dokumentacija, foto eseji… - konstatuje Una Popović.Za nju su najinteresnatniji bili Gorankini prvi autorski radovi realizovani u mediju fotografije, foto-reportažni radovi iz domena roka, novog talasa.

- Prvi deo izložbe, celina koju sam imenovala “Taj neki osećaj za fotografiju“ između ostalog podrazumeva rekonstruisanu autorsku izložbu koju je priredila 1978. pod nazivom “Beograd: portreti žena“ a koja je bila realizovana u okviru međunarodnog feminističkog seminara u SKC. Ovaj rad, iako ona nije fotografisala već tadašnji zvanični fotograf SKC, dakle njena je bila samo ideja, predočava autorkinu komunikativnost i performativnost.A obe osobenosti, naglašava, prepoznaće se i u njenim kasnijim angažmanima koji su podrazumevali fotografisanje ljudi i događaja, kao i umetničkim radovima, intimnim autoportretima.

- Rok fotografija osamdesetih godina postaje tada jedan od dominantnih žanrova jer dolazi do buma omladinskih, studenskih novina, muzičkih časopisa. To je jedna osobena medijska komponenta koja podrazumeva delovanje unutar sfere ne samo reportažne fotografije već i popularne kulture. Novi postulati koji su bili ključni za umetnosti osamdesetih i medij fotografije uz sve njegove tehnološke mogućnosti, odslikavaju se kroz Gorankinu ideju o fotografiji i slici rok događaja - priča kustoskinja i dodaje da je rad na ovoj izložbi trajao je nešto više od godinu dana.

- Počele smo od skeniranja materijala, grupisanja, selekcije, razvrtavanja po žanrovima, popisavanje, pravljenje koncepcije, osmišljavanje postavke, produkcija, gomila stvari kada se radi jedna retrospektiva. Izložba je trebalo da bude otvorena prošle godine ali zbog vanrednog stanja usled pandemije je odložena. To nam je dalo još malo vremena, pa je Goranka završila sa skeniranjem svog postojećeg materijala i tek onda smo zaista imale celokupan uvid u materijal sa kojim raspolažemo.A raspolažu sa zanimljivim osamdesetim i dramatičnim devedesetim godinama prošloga veka. Izložba se stoga, ističe Una, nezavisno od autorstva može tretirati i kao problemska, koja omogućuje uvid u društvene i kulturne okolnosti nekadašnje države Jugoslavije, Srbije i Beograda, od početka osamdesetih pa do početka dvehiljaditih godina.- Izložba "Iskustvo u gužvi" posredno teži da ukaže i na dinamičnu i mnogostruku poziciju i ulogu fotografije kao medija.Una je zadovoljna kako su se ona i Goranka izborile sa brdom materijala, a nakon selekcije na njoj kao kustosu je bio urednički posao, da izdvoji one ključne, odlučujuće segmente koje dovoljno pričaju i predstavljaju ceo jedan ciklus.- Kako je sam naziv izložbe „Iskustvo u gužvi“, kao autor koncepcije želela sam da sama izložbena prezentacija ukaže na gužvu, na konglomerat ljudi koje je autorka sretala i događaja kojima je prisustvovala, što je ujedno i karakteristika profesije fotografa. Najinteresantniji deo mi je bio osmišljavanje postavke, vizualizacija po segmentima, gde i na koji način predstaviti određenu celinu. Na neki način „dizajniranje“ sadržaja. Muzej savremene umetnosti jeste zanimljiva zgrada, unutrašnje arhitekture otvorenog i fluidnog karaktera, tako da će postavka izgledati jako dinamično, bogato i živo. Posetioci će na pravi način doživeti to “iskustvo u gužvi“ – uverena je Popović.

Una Popović (1978) je istoričarka umetnosti i kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Njen rad je neposredno vezan za istraživanje u oblasti savremene umetnosti, od istorijskog konceptualizma pa do današnjih praksi. Provela je dva meseca pri edukativnom odeljenju Vitni Muzeja moderne američke umetnosti u Njujorku. Godine 2013. godine pozvana je kao gostujući kustos pri Muzeju Tejt Modern u Londonu, gde je realizovala izložbu Izvrnuta kuća. Realizovala je brojne izložbe i projekte, međunarodne saradnje, tekstove i edukativne programe.