"Succession" je možda poslednja, velika serija "Zlatnog doba televizije" u kategoriji onih "prestižnih". I ako to doba računamo od "Sopranos" na ovamo, onda je logično da stvar i završi tamo gde je počela- na HBO-u.
„SUCCESSION“
Mnoge stvari govore u prilog kraja, ali svakako ne i ta da više nema odličnih/ fenomenalnih/ neverovatnih serija. Samo ne „velikih“ u „romanesknom“ smislu koji je bio u osnovu onih najvećih tokom „Zlatnog doba“ (nije valjda da treba da ih nabrajam?).
HBO više nije HBO, sada je Max. I oni bi neke tradicije da ostave za sobom. Najveće serije na HBO-u/Maxu sada su „House of the Dragon“ i „The Last of Us“, inicirane i skrojene po sasvim drugim parametrima od onih koje su definisale „Zlatno doba“. Možda je najkrupnija razlika ta da „šouraner“ (do skora to je bio autor i ključni scenarista serije) više nije bitan. U slučaju prve bitnije je prisustvo George R.R. Martina čiji su romani lansirali „Game Of Thrones“ univerzum, a u slučaju druge da je to adaptacija jedne od najpopularnijih video igrica. Za „Succession“ je i te kako bilo važno da iza njega od početka do kraja stoji Jesse Armstrong, njen tvorac.
„Succession“, kao i sve velike serije „Zlatnog doba“, je pažnju otimala svojim maestralno skrojenim junacima i njihovim potonjim fino-psihološki nijansiranim kretanjem kroz ono što im život donosi. I to vam je ukratko formula svih tih, „velikih serija“. Logan Roy, milijarder i drkadžija, sve do kraja svog života, poput svih velikih tragičkih junaka, želeo je da vlada svojom imperijom, nevoljan da je prepusti naslednicima (kako je i srpski prevod ove serije). A među naslednicima je četvoro dece, troje iz istog gnezda, Kendall, Shiv i Roman, koji su se do poslednje trenutka otimali o to ko će stati na čelo očeve firme i zadržati je u svom vlasništvu, ili će ona biti prodata prototipu novih („digitalnih“) milijardera, što je, također, bila jedna od očevih namera.
Četiri sezone, suštinski, nisu doneli previše radnje. Čak premalo – ako bih mogao da iznesem jednu od ključnih zamerki. Čitava serija bila je neprekidna, sve perfidnija repeticija istoga – naslednici pokušavaju da se pred ocem i svetom prikažu kao najkvalifikovaniji za zadatak, u tom procesu gaze preko svih leševa, a ništa radije ni jedni preko drugih. Sažeti sve što su oni i otac im činili, zajedno sa još par ključnih junaka (Tom, Greg, Lukas i članovi borda i kompanije) nemoguće je u ovako malo prostora, ali, recimo da ste teško na jednom mestu sreli više nesimpatičnih, podlih, namazanih, pohlepnih ljudi čiji su najhumaniji trenuci oni u kojima nam pokazuju s koliko muka podnose propast svojih planova.
Za mene lično, veličina Armstrongovog doprinosa „velikim teve serijama“ najočiglednija je u zaista maestralno nijansiranoj psihologiji junaka, koja je i bila ključna za uspeh poslednje sezone tj. za njene najbolje epizode – sve od treće do kraja. A, paradoksalno, to su bile jedine epizode u kojima je ova serija konačno postala ono što je naslovom i temom obećavala – da se bavi „naslednicima“ i da sav fokus bude na njima. Oni su nakon Loganove smrti iz formalnih postali aktivni polagaoci prava na njegovu imperiju i u tom periodu otvorio se najinteresantniji prostor za praktično sve junake, onaj u kome deluju van „tatine“ senke i bez očekivanja njegove reakcije, već kako sami misle da treba.
Što se tiče samog ishoda ove sezone i čitave serije, u njemu leži i njen najveći kvalitet i najveća mana. Armstrong je jednostavno produžio kompleksnu istragu njihovih karaktera i ono što smo dobili, zapravo je ono što je i bilo najlogičnije. Svi mi koji smo se nadali nekom neobičnom i neočekivanom kraju ili preokretu, morali smo na kraju da aplaudiramo. Dramska krivulja nije se naročito propela u poslednjoj epizodi, pa čak i ni poslednjim minutama. Naprotiv, sve je išlo baš onako kao i do tog trenutka i, što je također fenomenalno, najveći gubitnici bili su oni koji su očekivali da će se desiti nešto posebno (Kendall, pre svega), a najveći pobednici bili su oni najdeblje svesni realnosti i najvoljniji da joj se povinuju (Shiv, pre svega). Imate na internetu razna zanimljiva tumačenja tragičnosti svih junaka, i u vezi sa tim, ja bih rekao da je poslednja scena u kojoj vidimo Romana najlošija, jer on je kao junak prošao najveći transfer i najviše sazreo, i nije zaslužio da završi gde je i počeo. Što se Kendalla tiče, ja mislim da bi alternativni kraj, u kome on trči ka ogradi, preskače je i razmišlja da li da skoči u ‘ladni okean, bio daleko bolji, jer više pasuje idiotskim impulsima kojima se olako predavao tokom čitave serije i više je u duhu lika. A svakako najimpresivniji oproštaj je bio od Shiv i Toma, koji kao novi kralj i kraljica s minimumom emocija ulaze u novu vladajuću etapu, možda više nego ikada svesni koliko su zajedno najmoćniji.
Da li će ovakvih serija biti? Pa, promenite programe i pogledajte da li vam ijedan (striming) kanal nudi nešto slično? Televizija je kao i svi segmenti našeg društva na udaru najbednijeg oblika kapitalizma – onog koga samo i isključivo zanima da što pre okrene što više para. Koji nema strpljenja za razvoj priče i želi hitčinu i pre nego što se prva epizoda završila. A za tako nešto traže se „bombastičnosti“ raznih tipova, od toga da je serija po igrici ili hit predlošku, sa mega zvezdama, ili slično. Zbog toga su mnogi smanjili ambicije, pa su najpopularnije serije danas delom i odlične, ali nisu nešto čemu ćemo se (rado) vraćati. Kao najboljim romanima naših života.
Bonus video: Nasilje na ekranima i platnima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare