Tanka linija između umetnosti i pornografije

Kultura 06. okt 202023:35 > 23:42
Velaskezova "Venera" Foto:Leemage / AFP / Profimedia

Pornografija ima mnogo definicija, a najčešća je ona da je eksplicitni prikaz napravljen sa namerom da izazove seksualno uzbuđenje. A gde je granica između pornografije i umetnosti? "Komplikovano je to pitanje i svako ko misli da zna odgovor na to trebalo bi da promisli malo bolje", kaže Meri Bird, profesorka klasične umetnosti i autorka serije "Šok nagosti".

Priredio: Matija Jovandić

U vreme kada je kampanja „Crni životi su važni“ privukla pažnju cele Amerike na statue trgovaca robljem, grupa aktivistkinja ukazivala je na to kako su žene predstavljene u društvu. „Pogledajte samo šta ste pod uticajem društva prihvatili kao normalno…“, napisale su one na poruci ispod spomenika na izlazu iz Traford centra u Mančesteru. Spomenik pokazuje kako muškarac pere noge, okružen grupom napola golih žena koje puze oko njega, piše novinarka BBC-a  Lizi Enfeld. Na drugom transparentu, pored statue u američkoj državi Ajova sa golom ženom koja izvija leđa i drži grudi tako kao da hoće da ih učini većim, pisalo je: „Ajova kao majčinska figura nudi hranu svojoj deci? Aha“.

Poruku je nosila „ArtActivistBarbie“, Barbi lutka postavljena ispred umetničkih dela i spomenika, koja je ujedno i veseli, ironični alterego Sare Vilijamson, profesorke na Univerzitetu Hadersfild. Ona je započela taj projekat da bi studente i studentkinje upoznala sa feminističkim idejama, a posebno sa tim kako su žene predstavljene u umetnosti. „Ovako mogu da ljude nenametljivo uvučem u razgovore. To je neka vrsta feminističkog ‘trbuhozborstva’ – ArtActivistBarbie (AAB) sa mojim glasom isto je što i lutka trbuhozborca“, ispričala je Sara Vilijamson za BBC.

„ArtActivistBarbie“ u jednom postu na Tviteru zamišlja porudžbinu za sliku „Kirka“ Rajta Barkera iz 1889. godine: „Hteo bih jednu zavodljivu, napola obučenu mladu lepoticu, dok na malom prostoru igra neku veliku igru“, kaže poručilac u tom postu. „Šta mislite o Kirki sa, na primer, pet-šest lavova? Svi će se diviti vašem znalačkom zanimanju za grčku mitologiju“, odgovara umetnik.

 

Zabadajući prst u oko, ArtActivistBarbie pita da li je to scena iz klasike ili prikriveni viktorijanski pornić.

I profesorka klasike Meri Bird postavila je slično pitanje u svojoj TV seriji „Šok nagosti“, prikazanoj ranije ove godine. Ona je u svom serijalu istraživala mnoge načine na koje su umetnici pokušavali da opravdaju to što su gole žene na njihovim slikama: predstavljene su kao nevino „zatečene“ dok tako leže, kupaju se ili nekako usnule baš u trenutku dok su bile bez odeće. Dakle, u šta gledamo onda, u umetnost ili pornografiju, pita se Lizi Enfild, novinarka BBC-a. Nema nedvosmislenog odgovora, kaže profesorka Bird.

„Komplikovano je to pitanje i svako ko misli da zna odgovor na to trebalo bi da promisli malo bolje. Moj stav je da je granica između umetnosti i pornografije uvek varljiva, a poenta je da prošlost treba da gledamo i po njenim merilima i po našim. Moramo da naučimo da gledamo prošlost i njene greške u oči“, kaže ona za BBC.

Sporna tema

Feministkinje već više od 100 godina ukazuju na seksističke stavove u svetu umetnosti. Sufražetkinja Meri Ričardson je 1914. godine nasrnula na Velaskezovu „Veneru“ sekirom. Slika predstavlja Veneru dok gleda u ogledalo, okrenuta leđima spram posmatrača, sa zadnjicom u središtu slike. Ričardsonova je tvrdila da je njen protest delimično bio usmeren i na muškarce koji su otvorenih usta zurili u sliku okačenu na zidu u Nacionalnoj galeriji u Londonu.

„Moraju li žene da budu gole da bi dospele u muzej Metropoliten“, poručivao je bilbord koji su postavile feminističke aktivistkinje „Gerila devojke“ (Guerila Girls) osamdesetih godina prošlog veka. Reklo bi se da tada jesu – manje od pet odsto u delu postavke za modernu umetnost bili su radovi žena, ali je zato tri četvtine aktova bilo žensko. Pametnim, oštrim porukama izraženom na velikim bilbordima, „Gerila devojke“ htele su da umetnički svet vidi i postidi se zbog svog ne baš pohvalnog nepoštovanja žena, a i manjina u umetnosti.

Britanska umetnica Sonja Bojs pribegla je drugačijem pristupu kada je pred publikom priredila uklanjanje „Hila i nimfi“ Džona Vilijama Voterhausa iz Umetničke galerije u Mančesteru. Prostor na zidu, gde je bila okačena slika sa grupom napola golih mladih devojaka dok mami Hila u jezero, ostavljen je prazan celu nedelju.

„Namera mi je bila da ispitam i privučem pažnju na načine na koje muzeji odlučuju o tome šta će posetioci videti, u kom kontekstu i sa kakvim napisima“, rekla je umetnica, nakon što je sklanjanja slike izazvalo lavinu optužbi za cenzuru, preterano insistiranje na političkoj korektnosti i feministički ekstremizam.

„Hil i nimfe“ Foto:The Print Collector / Heritage Images / Profimedia

Uzalud je ona objašnjavala da je „slika skinuta sa ciljem da se započne rasprava, a ne izazove bura u medijima“. Uspela je i jedno i drugo. Granice umetnosti i pornografije su tema za sporenje.

„Granice su uvek bile nejasne. Opšte je prihvaćeno da pornografija ima dve ključne karakteristike: seksualno je eksplicitna i namera joj je da seksualno uzbudi onoga ko gleda. Ali, kroz celu istoriju i u različitim kulturama možete pronaći velika umetnička dela koja sadrže ovakve karakteristike. Setite se nekih od mozaika u Pompeji, skulptura sa motivima iz Kamasutre ili nekih od eksplicitnih slika Gustava Klimta. Ako hoćete, uporedite Gojinu „Golu Maju“ sa duplericom iz ‘Plejboja’, pa mi kažite da granica nije nejasna“, kažee Hans Mas, predavač istorije umetnosti na Univerzitetu Kent, autor mnogih radova na ovu temu.

Gojina „Gola Maja“ Foto:The Print Collector / Heritage Images / Profimedia

Umetnica performansa Debora de Robertis nameravala je da istakne upravo to kada se skinula ispred slike „Poreklo sveta“ Gistava Kurbea u pariskom Orseju da bi reprodukovala krupni plan ženskih genitalija. Uhapšena je potom jer je pozirala gola ispred Maneove „Olimpije“ u istom muzeju. Njena je namera bila da postavi pitanje: zašto se jedna vrsta prikazivanja ljudskog tela smatra umetnošću, a druga pornografijom?

U prošlosti, cenzurisanje eksplicitnih slika često je bilo motivisano konzervativnim i religijskim vrednostima i strahom od moralne iskvarenosti. Nasuprot tome, feministkinje koje dovode u pitanje slike seksualnosti zahtevaju ista prava za žene, a strahuju od toga da širenje takvih slika šteti takvom cilju.

U vreme kada je Bojsova intervenisala u Mančesteru, četvrti talas feminizma probijao se kroz talase optužbi protiv Harvija Vajnstina, Džefrija Epstina i drugih, i širila se velika nelagoda spram toga kako se nositi sa umetnošću stvorenom u drugačijim etičkim uslovima od naših.

Ne morate daleko da tražite primere. Benvenuto Čelini insistirao je na tome da koristi mlade device kao modele i da ih defloriše nakon što završi sa slikanjem. Erik Gil koristio je sopstvene ćerke kao modele i seksualno ih je iskorišćavao.

„Možda bi trebalo napraviti razliku konteksta divljenja od konteksta stvaranja. Ako znamo da je umetnik zlostavljao žene, a njegov se zlostavljački stav takođe ogleda u radu, onda to utiče na status dela. Sam rad ispašće moralno problematičan u trenutku kada toga postanete svesni“, kaže Mas.

U nedavno snimljenom dokumentarcu o Džefriju Epstinu na Netfliksu, jedan od policajaca koji ga je hapsio komenariše ogroman broj aktova izložen u njegovoj palati. Slični aktovi u galeriji mogli bi biti predmet divljenja.

„Pa, to je zaista za razmišljanje“, slaže se i Sara Vilijamson. „Mnogo je slika u našim javnim galerijama sa devojkama u pubertetu, što je neprijatno za gledanje. „Siringa“ Artura Hakera, izložena u Umetničkoj galeriji u Mančesteru, na primer, prikazuje baš mladu devojku, nagu, ona izgleda ranjivo i prestravljeno i veoma mi je neprijatno da je gledam. Ali postoji u tim ustanovama neka vrsta naklonosti prema jeziku Starih majstora i remek-delima, koji mi nesvesno prihvatamo bez pitanja“, kaže ona.

„Gola“ ili „naga“?

Crtanje nagih modela i dalje je jedna od osnova obrazovanja u umetničkim školama, a velika većina modela su žene; pa ipak, u „svetilištu“ ateljea, te žene nisu gole, nego „nage“ i one se ne „skidaju“, nego „razodevaju“.

„Ali, naravno, ugla muške požude ima u ateljeima. Postoje različiti načini na koji kultura to pokušava da izbaci, i ona lingvistička rešenja kakva se preduzimaju da deseksualizuju taj odnos. Ali ima je“, kaže Meri Bird, koja je i sama pozirala u sklopu istraživanja za „Šok nagosti“.

„Poziranje onlajn bilo je nešto za šta sam se nadala da ću uspeti da izbegnem. Nikada ne dozvoljavam da me fotografišu kada radim kao model. Razmišljala sam o tome da li je možda moguće uporediti moj strah od nagih fotografija sa poziranjem onlajn“, napisala je na svom blogu Frej Bičer, čime je ilustrovala da je svesna da ugao muške požude postoji. Još jedan živi model izrazila je jeziviju brigu: da su van ateljea učesnici bili u prilici i da masturbiraju, a ne samo da crtaju.

Zabrinutost obe ove žene pokazuju koliko je tanka linija između umetnosti i pornografije i koliko je nezahvalno pokušavati da ona bude određena. Meri Bird izjavila je u jednom intervjuu da je akt uvek u opasnosti da bude shvaćen kao „meki pornić za elitu“ i bila meta uznemirujućih poruka na Tviteru. Kao i Sonja Bojs, otkrila je da pokušaji da se o tome porazgovara pre izazivaju netrpeljivost nego zanimanje.

„Doručak na travi“ Foto:Peter Horree / Alamy / Alamy / Profimedia

Zato je ArtActivistBarbie, plastična lutka i prikaz onoga što feministkinje uveliko prepoznaju kao stereotip, bio dodir genija njene stvoriteljke, piše BBC.

„Cilj je da se pokrene rasprava i stvari počnu da se gledaju drugačije. AAB omogućava zabavan i veseo način da se to radi i, dok to radi, pokušava da stvori svet sa više jednakosti za žene gde one nisu samo predmet muške požude“, kaže Sara Vilijamson.

I jednom od postova ArtActivistBarbie sa najviše komentara, ona pozira na podu ispred Maneovog „Doručka na travi“. Na prvoj slici, Barbika je gola kao žena na slici, a dvojica muškaraca su obučena. Ali na drugoj, podela je obrnuta i Barbika je u njenoj večernjoj haljini, a oni su goli. Zanimljivo poređenje, koje vas svakako tera da se zamislite, zaključuje novinarka BBC-a.

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)