"Što je duže gledaš, postaje sve mračnije": Da li je Klimtov "Poljubac" izraz čiste ljubavi, erotika ili nasilni čin muškarca

Oko toga šta zaista prikazuje remek-delo majstora secesije koje se čuva u Muzeju Belvedere u Beču mišljenja struke se poprilično razilaze. Dokumentarac nastoji da rasvetli misteriju Klimtovog čuvenog dela, koje je prema nekima ultimativna ekspresija i ikona ljubavi, dok ima i onih koji smatraju da ono skriva mračnu tajnu i što duže ga promatraš postaje mračnije i mračnije.Slika je "spomenik određenom činu", kaže Ivan Ristić, kustos Muzeja Leopold u Beču. Ali pitanja vrebaju ispod površine: "Kakva je sudbina ove ljubavi? Ako je to uopšte ljubav?"Scena je u svakom slučaju, smatraju stručnjaci, čudna. Na prvi pogled deluje romantično i veselo, no dužim promatranjem dobija se posve drugačiji dojam. Muška figura kojoj se ne vidi lice grli žensku figuru oko vrata i ljubi je u obraz. Oči ženske figure su zatvorene, jedom rukom obavija vrat muškarca, a drugom ga drži za ruku. Žena kleči na livadi punoj cveća, dok joj bose noge lebde s ruba zemlje prema nepoznatom ponoru. Ima nešto dominantno i nasilno u zagrljaju muške figure, a nešto nemoćno, očajno, gotovo patetično u ženi, jedno je od niza tumačenja, piše "Jutarnji list".

Neki od stručnjaka koji se pojavljuju u filmu vide ovu sliku kao prikaz alegorije ljubavi ili grčke mitološke priče o Arijadni i Dionisu. Ima i onih za koje je to definitivno prikaz samog umetnika i njegove muze, Emilie Flöge.Klimt i Flöge zbližili su se 1892, kada je Klimt imao 30, a Flöge 18 godina. Flöge je postala uspešna modna dizajnerka i krojačica, kreću ći se s Klimtom u otmenim boemskim krugovima u Beču. Klimt joj je u testamentu ostavio pola svog imanja, iako se njih dvoje nikada nisu venčali. Priroda njihovog odnosa do danas je, međutim, predmet špekulacija. Poznato je da je Klimt bio u seksualnim odnosima s mnogim svojim modelima, no Flöge mu je bila stalna partnerka tokom života i neki veruju da je njihova veza, zapravo, bila platonska.U tom smislu vide "Poljubac" kao zamišljenu scenu njihove ljubavi koja je postala telesna, ali ne isključuju da se možda radi o prikazu njihovog stvarnog erotskog odnosa. Poznata je Klimtova opsednutost erotikom koja je vidljiva u mnogim njegovim delima, kao i njegov vlastiti seksualni promiskuitet. Voleo je odvlačiti siromašne mlade žene s ulice i dovoditi ih u svoj studio da ih slika gole, ponekad je dovodio nekoliko njih odednom i podsticao ih na međusobne seksualne odnose dok je on slikao. U filmu su naučnici i kustosi podeljeni oko toga kako čitati ovaj aspekt Klimtovog života.

Baris Alakus, direktor vile Klimt, kritikuje način na koji je Klimt koristio žene različitih klasa za različite ciljeve, tako da je "imao ženu za svaku situaciju". Stephanie Auer, kustosica u muzeju Belvedere, ističe pak da su homoseksualni činovi u koje je stavljao modele iz radničke klase bili nezakoniti u Beču u to vreme, što pokazue Klimtovo zanemarivanje njihove sigurnosti i poštovanja. No, nisu svi kritični prema Klimtovom odnosu prema ženama. Dr. Marian Bisanz-Prakken tvrdi da je Klimt naprosto slavio "svetu" žensku erotiku.- Žene su ga volele, a on je voleo žene - zaključuje pak istoričar umetnosti Patrick Bade.Bonus video: Priča o Urošu Prediću - Slikar čija dela čuvaju istoriju srpskog naroda