Klimtov „Poljubac“ – 3 stvari koje nismo znali o remek-delu

Kultura 06. mar. 202116:55 > 18:38
Podeli:
"Poljubac", Gustava Klimta Foto:EPA/ROLAND SCHLAGER

Okupani sjajnom, zlatnom pozadinom na cvetnom polju, dvoje ljubavnika u nežnom su zagrljaju. Muškarac, tamne kose nagnut je nad crvenokosom ženom koja, potpuno predana trenutku zanosa, iščekuje njegov poljubac zatvorenih očiju…

Ovu scenu donosi jedna od najvoljenijih slika u poslednjih stotinak godina – „Poljubac“ Gustava Klimta. Remek-delo, nastalo u periodu 1907-1908, vrhunac je slikareve takozvane „Zlatne faze“, tokom koje je u svojim delima spajao uticaje vizantijskih fresaka, koje su ga opčinile u italijanskoj Raveni, i japanskih printova.

Gustav Klimt (1862-1918) je jedno od svojih najpopularnijih dela najpre nazvao „Ljubavnici“, a ta slika toliko je sveprisutna već decenijama da se čak može govoriti i o njenoj (zlo)upotrebi. Komercijalnih reprodukcija „Poljupca“ toliko je da im je teško ući u trag. Slika krasi šolje, tanjire, nakit, magnete, kravate, kalendare, slatkiše, postere, torbe za šoping… A od kada su maske postale neizbežni deo života stanovnika planete zbog pandemije koronavirusa, „Poljubac“ se „smeši“ i sa prekrivenih lica ljudi širom sveta…

I prva asocijacija na ovo Klimtovo delo svakako nije neki skandal. Jer, slika, koja je deo kolekcije bečkog muzeja „Belvedere“, naizgled je romantičan iskaz ljubavi. No, krije brojna skrivena značenja i metafore, pa čak i skandalozna tumačenja… Neka od njih, uglavnom, promiču očima posmatrača. Ali, evo tri možda nepoznate stvari o „Poljupcu“, koje mogu promeniti način poimanja slike, po izboru sajta „Artnet njuz“:

„Poljubac“ je ishod velikog skandala

„Umetnost je erotična“, izjavio je jednom Gustav Klimt. Međutim, slikareva slobodoumna shvatanja počesto su ga „uvaljivala“ u nevolje. Klimt je bio poznat po svojim „osvajačkim pohodima“ na žene i veruje se da je iza sebe ostavio 14 dece. No, važio je i za pionira umetničke modernizacije u Beču. U osvit 20. veka uvreženu katoličku tradiciju dovele su u pitanje različite radikalne filozofije. Među njima i one na polju psihologije, prevashodno zahvaljujući Sigmundu Frojdu.

Gustav Klimt Foto:Moriz Naehr / Imagno / Profimedia

Ali, u čitavoj priči neizbežna je Bečka secesija. Ne samo glavni protagonista, već i osnivač ovog umetničkog pokreta, Klimt je težio da u svojim delima spoji vizije svetog i profanog. Sledili su ga i ostali umetnici secesije, od Oskara Kokoške, do Egona Šilea. Potpuno napuštajući sve formalnosti akademskog stila, prigrlili su teme požude, seksualnosti, psihologije, novog dizajna…

Ali, Klimt, u ono vreme smatran čudnovatim, zbog svega je bivao kažnjen. Nekoliko godina pre nego što će uraditi „Poljubac“ dobio je porudžbinu da naslika tri dela za Bečki univerzitet. I, tipično za Klimtov stil, ženska golotinja bila je na tim naručenim slikama „Filozofija“, „Medicina“ i „Pravo“ metafora za univerzitetske naučne discipline.

Ove slike, koje su nacisti uništili pred kraj Drugog svetskog rata, skandalizovale su javnost i zbog vrlo otvorenog prikaza ženskih stidnih dlaka. Označene kao „pornografske i izopačene“, slike su uklonjene iz naučne institucije, a potpuno zatečeni Klimt poziva u pomoć bogatog donatora kako bi mu pomogao da povrati slike. Zbog svega, Klimt, rešen da više nikada ne radi po porudžbini za javne institucije, počinje da sumnja u sebe.

„Ili sam prestar, ili previše nervozan, ili isuviše glup – nešto je očigledno pogrešno i kako ne valja“, govorio je.

Neki veruju da je relativna smernost prikazanih figura na slici „Poljubac“, odnosno tela ljubavnika koja su potpuno nevidljiva, zaodenuta velikim dekorativnim odorama, možda bile reakcija umetnika na čitavu fertutmu koja se podigla u javnosti zbog slika predviđenih za univerzitet.

Na sreću, galama koja se podigla oko slika nije uspela da naškodi reputaciji „Poljupca“; sliku je kupio grad Beč pre nego što je Klimt uopšte završio delo. Plaćena je i za to vreme astronomska cifra od 25.000 kruna, što bi danas bilo oko 250.000 dolara. Tada, na početku 20. veka bila je to najskuplje plaćena slika u Austriji.

Suptilno skandalozni mali detalji

Iako Klimtovo remek-delo nema „perverzno preterivanje“, koje je odlikovalo njegove slike za Bečki univerzitet, „Poljubac“ je, opet, podigao prašinu, jer krije silne, naizgled nevidljive detalje koje delo čine suptilno skandaloznim… Najpre, Klimt je retko na svojim platnima dočaravao muške figure, zbog čega je „Poljubac“ interesantan izuzetak. Još jedan koji mu je prethodio jeste „Betovenov friz“ iz 1901. godine, u kojoj je ukrstio muške i ženske figure.

Ova serija, sastavljena od četiri slike, umnogome doprinosi boljem razumevanju „Poljupca“. Koncentrišući se na čovekovu potragu za srećom, „Betovenov friz“ poentira prikazom figura u zagrljaju. U katalogu za 14. po redu izložbu „Bečke secesije“ slika je opisana kao prikaz kulminacije hora Betovenove simfonije:

„Hor anđela iz raja. Radost, divna iskra rajske vatre, ovo je zagrljaj za ceo svet“.

A zagrljaj muškarca i žene u „Poljupcu“ je neka vrsta transcedencije u zemaljsko okruženje. No, uzvišeno zbog Klimtove „preterane“ upotrebe pozlate, koja je do tad uglavnom korišćena za ikone. I baš zbog toga su neki slikara optužili za svetogrđe, ne uzimajući u obzir da je zlato od početka neizbežno u životu slikara, jer mu je otac bio gravir i juvelir.

Iako se na prvi pogled čini da se figure „rastakaju“ ispod isprepletanih odora, one same su veoma sugestivne. Istoričar umetnosti Patrik Bade svojevremeno je ocenio da se ornamenti na slici mogu tumačiti i kao falusni i vaginalni simboli. Naročito ako se pažljivije pogledaju četvrtaste šale na ogrtaču muškarca, odnosno okrugle na ženskoj odori. A šta posmatrač može da izmašta zamišljajući šta se dešava ispod odora je tek priča za sebe…

Pogotovo što je u pitanju vreme kada je svet nauke bio zaokupljen istraživanjem plodnosti. Pre tačno 121 godine američka naučnica Mirijam Menkin načinila je pionirski poduhvat – stvarajući u laboratoriji „život u epruveti“.

Metafora Orfeja i Euridike

Na početku prošlog veka, mnogi umetnici utrkivali su se da delima, na svoj način, daju viđenje arhaičnih civilizacija. Klimt je, kako su beležili neki istoričari umetnosti, u to vreme bio opčinjen arheološkim iskopavanjima ostataka antičke civilizacije, pre svega Grčke, pogotovo što su se brojni otkriveni artefakti našli u nemačkim i austrijskim muzejima.

Iako je Klimtova fascinacija antičkom Grčkom i Egiptom očitije zastupljena u delima, kao što su „Atena Palada“ i „Drvo života“, neki istoričari umetnosti su sugerisali da „Poljubac“ može biti Klimtova vizija Orfeja i Euridike.

Legenda kazuje da se mitski pevač i pesnik Orfej spušta u podzemlje kako bi pokušao da spasi svoju tragično preminulu suprugu Euridiku. Dotaknut Orfejevom pesmom Had mu dozvoljava da spasi Euridikinu dušu, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene za njom i pogleda je pre nego što izađe iz podzemnog sveta. Orfej se, ipak, okreće i Euridika nestaje…

Ova legenda nije dotakla samo Klimta, već će i njegov „secesionistički brat“ Oskar Kokoška napisati istoimeni komad, deceniju nakon slikarevog „Poljupca“. I ako je legenda zaista poslužila kao još jedna od inspiracija za sliku, onda se dama na slici ne „onesvešćuje“ od ljubavi u naručju svoga ljubavnika, već se prepušta fantastičnom ništavilu…

Gustav Klimt Foto:Moritz Nähr / AFP / Profimedia

„Svako ko želi da zna bilo šta o meni, trebalo bi pažljivo da promatra moje slike i prepozna ko sam i šta hoću da poručim“, davnašnje su reči Gustava Klimta.

 

 

 

Komentari

Vaš komentar