Dobra ventilacija, „reke“ ljudi, gomile knjiga, red na štandu Ljiljane Habjanović Đurović, ali i nezaobilazni Vojislav Šešelj, samo su neki od prizora u halama Beogradskog sajma.
Kada smo pre dva dana čuli od nadležnih s Beogradskog sajma, da će Sajma knjiga biti na istoj lokaciji sve do 2027, čini se kao da je svima laknulo. U pitanju je jedna od najvažnijih kulturnih manifestacija u zemlji, ali sama lokacija i prostor neodvojivi su deo priče zbog kojih i volimo „praznik knjige“. I zato smo svi strahovali da će se već naredne godine, po knjige, ići u Surčin…
A, ovogodišnji 66. Međunarodni sajam knjiga je sličan prethodnima, puno je, uglavnom, finog sveta, gomila je knjiga na sve strane. Tu je i nezaobilazni Vojislav Šešelj, koji nam svojim prisustvom šalje poruku da u životu ništa ne može biti idealno. Kao kamenčić u cipeli…
Na Sajmu konačno može da se diše
Ono što je za svaku pohvalu, jeste da ventilacija, kad usred radne nedelje kročite u sajamske hale, radi kao nikada do sad, i zaista može normalno da se diše. Nema više onog osećaja ustajalog vazduha, koji vas tera da pobegnete glavom bez obzira čim kupite knjige po koje ste došli. Takođe, ono što doprinosi dobrom raspoloženju jeste i lepo vreme, koje ne posustaje, tako da ljudi ne moraju da tegle jakne i kapute kao nekada, već su uglavnom u letnjoj garderobi.
Kako smo kročili u Halu 4, naleteli smo na pet-šest dečaka „osmaka“, iz jedne osnovne škole u Srbiji, koji su nam, na naše pitanje da li ih zanima neka knjiga, ponosno odgovorili da ih ne zanima nijedna!
– Ako nam deca ne čitaju, biće polovični ljudi – rekao je nedavno profesor književnosti na Filološkom fakultetu Aleksandar Jerkov. Mislimo da je potpuno u pravu. I zato nas je ovaj odgovor mladih dečaka jako rastužio.
Međutim, posle samo desetak metara, naišli smo na dvojicu srednjoškolaca iz Rume, koji su nam na isto pitanje, kao iz topa, rekli da traže da kupe „Istoriju medicine“ Dr Vladimira Stanojevića i „Norvešku šumu“ Harukija Murakamija. U trenutku nam se raspoloženje popravilo, ipak ima nade!
Šta kaže Valjarević
Na Sajmu knjiga ima, zaista, za svakoga po nešto, od popularnih skupih mangi, pa do klasika koji koštaju po 100 i 200 dinara. Bukvalno za svačiji džep. I ono što treba reći, deluje da, za razliku od mnogih drugih stvari, izdavaštvo u ovoj zemlji funkcioniše. Brojne velike, srednje i male izdavačke kuće imaju svoje štandove već godinama, što znači da rade i opstaju, da imaju svoju publiku, i to je ohrabrujuće.
Tokom šetnje nailazimo na štand „Blum izdavaštva“ koje je prošle godine objavilo „Melanholiju“ Juna Fosea, ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
– Jako se dobro prodaje – kažu nam zadovoljno ljudi iz „Bluma“.
Ono što se svake godine dobro prodaje na Sajmu su knjige Srđana Valjarevića, koga smo sreli dok je potpisivao svoje romane na štandu Lagune.
– Uskoro će se pojaviti nastavak knjige „Komo“, a na proleće bi trebalo da izađe moj novi roman – kaže nam kultni beogradski pisac.
Držimo ga za reč, jer znamo koliko ga već dugo najavljuje…
Na štandu „Geopoetike“ se najbolje prodaju Georgi Gospodinov, dobitnik ovogodišnjeg Međunarodnog Bukera, i nedavni gost Beograda, i Haruki Murakami, koji je već godinama favorit za Nobela.
Na „Laguninom“ štandu najbolje prolaze, kako nam u poverenju i nezvanično kažu prodavci, nove knjige Neleta Karajlića „Solunska 28 – O seksu, drogi i rokenrolu“, delo hrvatskog novinara Aleksandra Stankovića „Iz svoje kože: Borba sa depresijom“ i roman Dejana Stojiljkovića „Zvezda nad prazninom“.
Opet bez hrvatskih štandova?
Kod „Derete“ standardno Džonatan Frenzen ima prođu, a kod njih na štandu smo dobili lepo napravljenu „nes kafu“, da se malo okrepimo i krenemo dalje. Usput smo sreli pisca i pesnika Gorana Babića, koji nam se žali na zdravlje, ali Sajmu ipak ne može da odoli.
– Tražim štand zagrebačke „Frakture“ – kaže nam Babić, a mi mu odgovaramo da osim „Školske knjige“, izgleda ni nema hrvatskih štandova ove godine, kao ni prošle.
Na štandu „Portalibrisa“ naleteli smo na novu knjigu, nekada jako popularnog, a danas skoro zaboravljenog Dr Jove Toševskog, „Sebični mozak“. Odmah smo se prisetili koliko je svojevremeno izazivao rasprave svojim radikalnim stavovima o muško-ženskim odnosima.
Kao i svake godine, tu je i štand popularne spisateljice Ljiljane Habjanović Đurović. Naišli smo baš dok je autorka potpisivala svoje knjige, i red je bio popriličan.
U Hali 1 ispred štanda neke manje izdavačke kuće, interesantna scena:
– Momo Kapor između Dostojevskog i Tolstoja – komentariše začuđeno i sa podsmehom jedan od posetilaca dok posmatra red fotografija poznatih pisaca iznad štanda.
Ovakvih komentara i doskočica na Sajmu uvek ima puno, a zanimljiv je bio i susret koji smo videli neposredno ispred nas:
– Gde si, legendo – zagrlio je publicista Miša Đurković jedno svešteno lice, i pozvao ga da dođe na neki od štandova gde je „super zajebancija“.
Živo na štandu Francuske
Na štandu Francuske u Hali 2, koja je počasni gost Sajma knjiga ove godine, sve vreme se nešto dešava. Neprestano se odvijaju programi, i uvek ima zainteresovanih ljudi koji tuda prolaze, želeći da vide ima li nečeg zanimljivog. Čekali smo francusku spisateljicu Katrin Kise zbog dogovorenog intervjua. Ali, javila je da će kasniti 15 minuta. To nas je utešilo da kašnjenje nije „popularno“ samo u Srbiji. A i dobili smo dobar espreso sa mlekom, a uz kafu je sve lakše…
Sajam knjiga traje do nedelje, i zato nemojte da budete lenji, odvojite bar jedno popodne. Ako niste alergični na gužvu, pridružite se ostalim ljubiteljima knjige. Zaista je tu neki pristojan svet.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar